Kolumna "Dekonstrukcija": Quo vadis, Safeta?

"Senad Beganović imao je samo četrnaest godina. Nije bio vojnik. Bio je dečak. Živeo je u Srebrenici do jula 1995. godine, kada je ubijen u genocidu koji je počinila vojska Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića", piše novinarka lista "Danas" Safeta Biševac u kolumni pod naslovom "Sahrana ljudskosti". 

Kako piše Klix.ba pozivajući se na svedočenje Senadovog brata Suada, on je sa ocem Ramom i još 12.000 muškaraca krenuo "proboj“ ka Tuzli i Kladnju. To ponešto objašnjava. 

Slobodan Stojanović je imao samo jedanaest godina. Nije bio vojnik. Bio je dečak. Živeo je u Donjoj Kamenici kod Zvornika do jula 1992. kada je ubijen u genocidu koji je počinila Armija BiH pod komandom Nasera Orića.  

On nije krenuo ni u kakav "proboj". Vratio se kući sam da uzme svoju kucu. I ovo ponešto objašnjava. 

O ovome ne piše Safeta Biševac. Niti je ikada pisala. Štaviše, nikada nije pisala o zločinima počinjenim pod komandom Nasera Orića. U svojim dosadašnjim tekstovima, koliko sam mogao da utvrdim, ime Nasera Orića pomenula je triput. Nijednom u negativnom kontekstu. Još gore, jedno od ta tri pominjanja predstavlja odbranu Nasera Orića od "medija pod kontrolom vlasti" koji "pokušavaju da ubede javnost da Naser Orić i Denis Bećirović 'prete' Srbima i Srbiji". 

Ratko Mladić je osuđen bez ijednog svedočenja ili drugog materijalnog dokaza da je naredio ili učestvovao u "genocidu" u Srebrenici. Naser Orić nije osuđen za genocid u Podrinju iako je, na primer, tokom suđenja Elfeti Veseli, koja je mučila, zaklala i upucala Slobodana, utvrđeno da je on lično prisustvovao zločinu. 

Koliko sam mogao da ustanovim, Biševčeva nijednom nije pomenula ni Kravice ili bilo koje drugo mesto srpskog stradanja, ali Srebrenicu i "opsadu" Sarajeva pominje svaki čas.  

Ovo sve je sasvim uobičajena stvar. Opšte je mesto da Bošnjaci i muslimani vrlo retko govore i pišu o zločinima nad Srbima. Opšte je mesto, zapravo, da retko ko ikada piše i govori o zločinima koje su počinili pripadnici njegove nacije. Osim slučajnih Srba, naravno.  

"Nikada zločin ne treba pravdati onim čuvenim – šta su oni nama radili, niti od zločinaca praviti heroje ma koje vojske, nacije i vere bili", piše Safeta Biševac i dodaje da je to "stvar ljudskosti, a ne politike, ali ljudskosti ovih dana u Beogradu kao da nije bilo". Pa zašto ona nije iskoristila priliku, kad je već u Beogradu, i pokazala tu ljudskost ne pišući o tome šta je to Mladić "radio njima", nego pišući o tome šta je Orić "radio nama". Ili o Atifu Dudakoviću, snimljenom kako izdaje naređenja da se srpski ratni zarobljenici streljaju.  

Sjajnu je priliku sada imala da demonstrira tu svoju ljudskost, ali ju je propustila kao i svaki put do sada uporno, iznova i iznova pišući o tome šta su Srbi radili njenom narodu.  

"Ima, međutim, situacija kada čovek mora da progovori i suprotstavi se, jer jednostavno, treba biti čovek“, piše ona. Nisam je video da je otišla na neku televiziju u Sarajevu, na N1 BiH, na primer, i tamo ispričala priču o Slobodanu Stojanoviću. Ili Kazanima. Ili bacanju ubijenih Srba na deponiju u Sarajevu. Ili o Atifu Dudakoviću i Naseru Oriću. Kada je to ona "bila čovek"? Kada je uporno ponavljala ono "šta su oni nama radili"? 

Jer Safeta Biševac ima slobodu da dođe na N1 Srbija i da tu priča o "sramoti za Srbiju i Srbe" i kako je Srbija "raspamećena država" sve deklarišući se kao Bošnjakinja i muslimanka. Baš kao što u ovoj "raspamećenoj" zemlji tu slobodu imaju i izbeglice iz BiH Dinko Gruhonjić i Nedim Sejdinović. 

Njeno ignorisanje zločina nad Srbima, koje i kada pomene, pomene onako ovlaš, usput, pro forma, toliko je da kada na televiziji u Srbiji krene da izgovara "svi smo mi imali zločine" a vi pomislite da će pomenuti neke pobijene Srbe, ona nastavi sa terorističkim napadom na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. 

Ali i onda kada pomislite da će prihvatiti odgovornost za to, ona od muslimana počne da pravi žrtvu: "Za sve zločine koje su teroristi različitih terorističkih grupa počinili svet uvek gleda da automatski i generalno osudi nas muslimane."  

Pa jesu li i za to krivi Ratko Mladić i Vojska Republike Srpske? Zapravo, na neki način i jesu – da su efikasnije ratovali, mogli su 1994. godine da likvidiraju Osamu bin Ladena kada je boravio u Sarajevu i sastajao se s Alijom Izetbegovićem. Uostalom, postoje izveštaji da je Osama bin Laden bio državljanin BiH. 

Ako već nisu mogli njega tada da likvidiraju, da je bilo sreće, ubili bi Halida el Mihdara i Navafa el Hazmija, dvojicu otmičara aviona koji se zakucao u Pentagon. Oni su ratovali u BiH u jedinici El Mudžahid, koja je bila sastavni deo Armije BiH. Ili Halida Šeika Muhameda, direktnog organizatora napada, koji je u BiH boravio 1992. godine i pomagao u finansiranju i obuci lokalnih i stranih boraca muslimanskih snaga. 

Ali Safeta Biševac ni to nema hrabrosti da pomene iako često govori o tome kako Srbi vide trun u oku brata svog, a ne vide balvan u svom oku. 

Piše Biševičeva da "ko slavi Mladića, teško da može išta da zameri Tačiju". Da li onaj ko ništa ne zamera Naseru Oriću može išta da zameri Ratku Mladiću? Ako može da kaže da je Mladić "zločinac", može li da kaže to i za Orića i zašto ne može? Ako osuđuje sve zločine i zločince, zašto to nikada to zaista ne uradi? 

Ne znam da li je podsvest, ali i naslov njene kolumne je vrlo znakovit. "Sahrana ljudskosti"… Znači, Rako Mladić je oličenje ljudskosti. Hvala, Safeta.