Kolumna "Politika kao sudbina": Ljudi odozgo
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
"Dolazi čovjek koji nije čovjek...kuvana teleća glava, pogled neukaljan mišlju... To nisu ljudi, ti roboti koji rade u privatnom Zarinom obezbjeđenju".
Ovako je Isidora Trifunović, o kojoj znam samo to da je žena Sergeja Trifunovića, opisala službeno lice koje ona smatra negativnim junakom priče u kojoj je optužena da je u šoping centru Beograda na vodi pokušala da ukrade komad garderobe.
U podkastu u kom je junakinja ona, Isidora nudi svoju verziju po kojoj je "čovjek koji nije čovjek" kriv za sve što joj se u Galeriji ovog meseca desilo. Gospođa Trifunović je bila spremna da plati tu robu što joj se slučajno "zakačila za kesu" i zapištala pri izlasku iz prodavnice, ali je "kuvana teleća glava" insistirala da za takve prilike postoji druga procedura. Po toj je proceduri pozvana i policija, a onda obavešteno i tužilaštvo.
Ovaj događaj nema ama baš nikakve veze sa tim što je njenom beogradskom mužu, glumcu i bivšem srpskom opozicionom lideru samo desetak dana kasnije otkazano gostovanje u Hrvatskoj. Trifunović glumi u pozorišnom komadu španskog autora Seska Gaja koji se u Beogradu izvodi u režiji Patrika Lazića, a to što on tu glumi razlog je što je izvedba tog komada u Osijeku otkazana bezmalo pre nego što je i zakazana.
Kako, zašto? Jedan hrvatski veteran je zbog najave septembarskog gostovanja srpskog glumca gnevno protestovao i pozvao na bojkot, da bi mu se na mrežama mnoštvo pridružilo. "Nakon svega što si govorio i pisao o Hrvatskoj i Hrvatima, stvarno si odlučio doći ovdje i očekivati da ćemo te dočekati raširenih ruku? Ne, Sergej. Osijek nije pozornica na kojoj možeš vrijeđati Hrvatsku, a onda očekivati da ti Hrvatska još i plati ulaznicu", pisalo je u jednoj od objava posle kojih je Kulturni centar Osijek, "u saradnji sa organizatorom", celoj pozorišnoj ekipi iz Beograda otkazao gostoprimstvo.
A šta je Sergej govorio i pisao, pa mu domoljubi zapamtili? Pre par godina je proteran iz Hrvatske zbog incidenta sa psom kog je odbio da veže, pa je splitskim policajcima u svom maniru poručio da se nada da će od hiljadu i po evra kazne koju je platio "sebi sašiti nove, lepe, crne uniforme po uzoru na Francetićeve i da će vaše majke, na koje se ovom prilikom po.erem po članovima 5,17 i 36, biti konačno zadovoljne svojom primitivnom kopiladi".
Otkazanu predstavu nisam gledala, ali naslov "Ljudi odozgo"?! Savršeno odgovara prilici u kojoj se obreo, proročki, kao izmišljen za ljude koji za sebe misle da su posebni i da društvena pravila za njih ne važe. I kojim ne pada na pamet da sami snose neprijatne posledice sopstvenih dela. Pa šta ako nekad lažu i kradu, psuju i vređaju? Njima status i povlastice prirodno pripadaju jer su oni ljudi odozgo. A ako nešto zabrljaju, ko da im uzme za zlo kad uvek nađu dobar izgovor.
Povezane vesti
Ili obrišu uvredljivu objavu, kao što je Sergej obrisao post sa Francetićevim ustašama, misleći valjda da će to Hrvatska jednog dana umeti da ceni.
Da se razumemo, španski autora Sesk Gaj nije imao na umu ove naše "ljude odozgo", kod njega naslov nije metafora. Popularni Katalonac nije pisao nove Lepe i proklete F. Skota Ficdžeralda. U najavi predstave koja se u Beogradu igra u Teatru na Brdu, "Ljudi odozgo" su susedi sa gornjeg sprata koji dolaze na večeru i domaćinima iznose neobičnu ponudu, dovodeći do neočekivanih obrta, zabavnih zgoda i neprijatnih istina.
Ali je ovog leta slučaj hteo nešto drugo, slučaj je hteo da se otkazani "Ljudi odozgo" isprepletu sa sudbinom "ljudi odozgo" u prenesenom smislu. Sa pripadnicima razmažene, samožive, snobovske elite koji misle da im je život ostao dužan jer su oni i njihovi najbolji prijatelji evo deceniju i više odvojeni od vlasti. Jedine vlasti koja im još izmiče, one na koju se dolazi tek posle revolucije ili izbora.
Moja generacija je odrasla u egalitarnom društvu i mnogi od nas nikad neće prestati da se čude ovoj novoj, nepodnošljivoj lakoći klasne mržnje i prezira prema ljudima iz nižih društvenih staleža. Nije samo ideološko čistunstvo, već i elementarna pristojnost podrazumevala da se prema sekretaricama, kafe kuvaricama i vozačima na radnom mestu ponašate sa naročitim uvažavanjem. Lažna ideološka moralnost? Može biti, ali sto puta bolja od sada već urođenog stava da vrediš onoliko koliko na društvenoj lestvici, po rođenju, vezama ili imetku, stojiš iznad drugih. Na krhotinama lažnog egalitarizma nastao je neki nečovečni prezir prema socijalno slabijem od sebe kao manje vrednom i zaslužnom.
Upravo je čudovišan način na koji Isidora Trifunović govori o ljudima koje smatra nižim i manje vrednim od sebe. Čoveka koji zarađuje za život u njenoj omiljenoj Zari naziva "kuvanom telećom glavom, pogleda neokaljanog mišlju", i radi to sa samozadovoljstvom koje se ne da objasniti njenom mladošću ili lepotom. Njen je prezir prisutan, živ, ubedljiv i nadmoćan i ne traži za sebe nikakvo opravdanje. Kad nam taj prezir saopštava, Isidora Trifunović ne traži razumevanje, niti ga nudi. Ma ne traži ni nečiji glas na izborima. Ona je sama sebi dovoljna. Šta je briga što bez tog čoveka kog prezire, čuvara privatne imovine, nema ni Zare, ni sveta u kom Isidora kao riba pliva.
A po čemu je uopšte Isidora vredna? F. Skot Ficdžerald je Gloriju, junakinju Lepih i prokletih, privatno nazivao vulgarnom i trivijalnom. Taj opis ne pristaje sasvim junakinji našeg doba, niti ona govori u ime cele jedne nove generacije. Ili je barem niko za tu ulogu nije birao ni imenovao.
Ali kao da jeste, kao da je pogodila duh vremena i svoju ulogu savršeno odigrala.
Povezane vesti
Ne znam je li Isidora pred zakonom nešto kriva, ali znam da smo i mi njoj nešto krivi. Nije tražila da se rodi u ovom svetu, tu je dospela ni kriva ni dužna. U sistemu koji smo mi za nju stvorili, pa makar i na razvalinama drugog nesavršenog sistema.
Komentari (0)