Kolumna "Politika kao sudbina": Prijateljska vatra
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Je li posle skandala na Jutjubu propala svaka šansa da penzionisana tužiteljka Jasmina Paunović postane ministarka pravde?
To niko ne može da zna, jer niko ne može da zna ko će pobediti na narednim izborima u Srbiji. A Jasmina Paunović se visoko kotira na "studentskoj listi“ kojoj se na izborima daju velike šanse, i studentski pokret je se ni posle skandala nije odrekao.
U stvari, jedini koji se u međuvremenu odrekao nje i Dejana Lučića je Lučićev višegodišnji sponzor Filip Cepter, jer su mu, eto, godine bile potrebne da otkrije da je sadržaj emisije koju finansira "značajno promenjen u odnosu na prvobitni koncept”, a on ne podnosi vređanje ljudskog dostojanstva, vulgarnost i netrpeljivost.
U stvari, da gospođa Paunović nije visoko plasirana na "studentskoj listi“, malo koga bi zanimalo šta ona priča po opskurnim kanalima na društvenim mrežama. Oni koji ne cene Dejana Lučića i njegovog sponzora finansijera Filipa Ceptera nikad ne bi ni saznali ko je stvarno Jasmina Paunović i šta smera posle pobede na izborima. Provladini mediji su ti koji su se pobrinuli da svima razglase njene neprepričljive stavove, tipa hapsićemo predsednikovu porodicu ako on pobegne pre nego što zatvorimo granice, poništavaćemo izborna mesta na kojim je glasao neko ko nam je sumnjiv... A verovatno se ne bi toliko cimali da gospođa Paunović posle izbora nije viđena za važan položaj.
Studentski pokret zasad još ćuti, ali zahvaljujući opozicionom aktivisti Dejanu Atanackoviću znamo da su se on i gospođa Paunović prošle godine u isto vreme i na istom mestu predstavljali studentima kao kandidati za buduće funkcije. Čovek ne mora da deli niti jedan politički ili moralni stav Dejana Atanackovića da bi se složio sa njim da je to što je gospođa Paunović ispričala na Jutjubu „suprotno principima bilo koje pravne države“.
Zato je za ovo što je Jasmina Paunović priredila studentima slobodno ćaskajući sa Dejanom Lučićem pravi naziv "prijateljska vatre“. To je ono kad pucaš u svoje, umesto u neprijateljske trupe, kad rušiš svoje, umesto tuđih ciljeva.
Mislim da su ratne metafore primerene zato što naši glavni politički akteri jedni u drugima vide krvne neprijatelje, ali i zato što je odskora i unutar opozicionog bloka počela neka vrsta hladnog građanskog rata. Studenti su primili udarac odakle su najmanje očekivali i to je možda razlog što je kod njih zavladala omerta kad je Jasmina Paunović u pitanju. Udarac je tim teži što studentski pokret u Srbiji postepeno počinje da liči na političke pokrete u istoriji čiji su rezultati ispali upravo suprotni onim koje su na početku istakli. Pokret se u startu obavio velom tajanstvenosti i služio "kreativnim ambigvitetom“ kad su posredi važna, ali polarizujuća nacionalna pitanja. Nudio je apstraktne parole i slogane kojim se načelno teško nalazi zamerka, ali su se parole i slogani razbijali u dodiru sa životom. Lica koja žive od roditeljskog džeparca, lišena praktičnih iskustava, pripisala su sebi pripisala nebesku sposobnost da prepoznaju prave kadrove, ljude koji će menjati Srbiju na bolje, neuprljani aferama i kolaboracijom sa vlasti. Možda mi jesmo izdržavana lica, ali umemo da prepoznaju dobre i pametne ljude koji će zemlju da izvuku iz ove bede! To uverenje se upravo razbija o hrid zvanu Jasmina.
Povezane vesti
I nije Jasmina Paunović jedini problem, ovih su dana primili udarac ispod pojasa i iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, jedne od onih nevladinih, proatlantskih organizacija čiju su podršku verovatno uzimali zdravo za gotovo. Taj centar prepoznaje opadanje „momentuma“ pokreta i tvrdi da se taj gubitak zamaha podudario sa „sve tvrđim studentskim stavovima o Kosovu“, što je „možda smanjilo nivo njihove političke prijemčivosti u delovima Evropske unije“. A valjda je jasno da ova vrsta organizacije nikome ko nije "prijemčiv“ za EU ne predviđa svetlu budućnost. Pa ispada da je iskazivanje i početnog kosovskog, performativnog patriotizma , nužno studente dovelo u nemilost EU. I da su potpuno u pravu bili oni koji ih od početka savetuju da nipošto ne iskazuju jasne političke stavove ni o jednom teškom pitanju,
Ali da se vratimo penzionisanoj tužiteljki. Ćutali studenti, ne ćutali, pitanje gospođe Paunović više nije samo pitanje šta ona radi na studentskoj listi. Sada kada smo je malo bolje upoznali, moramo da se pitamo da li ona pristaje bilo kojoj listi bilo koje političke partije u Srbiji, opozicione ili vladajuće, svejedno. Odgovara li bilo kojoj stranci koja se zalaže za jednakost, bratstvo i solidarnost? Bilo bi lepo misliti da joj nema mnogo sličnih među onima koji su još u pravosuđu.
Ironija je što gospođa Paunović odgovara upravo karikaturalnoj predstavi koju studenti i proevropska opozicija gaje o zatucanim „ćacijima“, ograničenim i neprosvećenim pripadnicima nacionalističke i konzervativne Srbije. I što, kad se opusti u društvu istomišljenika, izgovara upravo ono čega se oni groze. Što ovaploćuje to što oni drugu godinu pokušavaju da skinu sa vlasti.
I što to ne bi otkrili da ne bi Lučića, za kog tvrde da je okoreli "udbaš“, dakle mitsko biće srpske politike. Jer sve što nas obruka, neko nam je podvalio. Kao što su na početku revoluciju kočili "ubačeni elementi“ na studentskim plenumima, dok nisu shvatili da su nepoželjni i prestali da dolaze u amfiteatre.
Više je nego prirodno da politički pokret koji krije i vođe i noge, koji službe u stopu prate i sa čijih sastanaka "cure“ snimci za koje se veruje da ih BIA prosleđuje medijima, postane pomalo paranoidan dok od drugih zahteva otvorenost, transparentnost i poštenu igru.
Ali da posle dve godine od Dejana Lučića moraju da saznaju koga su stavili u vrh svoje čuvene, strogo čuvane i još strože birane liste!
A još su u decembru 2024 u vrh svog najvažnijeg mrežnog naloga stavili: Naše delovanje je kolektivno, promišljeno i odgovorno.
Povezane vesti
Komentari (0)