Kolumna "Politika kao sudbina": Niko nije sam
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Zajapurena govornica na opozicionom skupu u Čačku zimus je pretila ljudima na vlasti da će ih sve na robiju ako ona dođe na vlast. Ma šta na robiju, to je za ljude! A pošto oni nisu ljudi, njih ćemo da šutiramo, jašemo i katranom mažemo.
Govornica se zove Ljiljana Bralović i sve se u meni buni što moram da joj pominjem ime jer mi je duboko odvratan način na koji se žena bori da sruši sadašnju i izbori se za mesto u nekoj budućoj vlasti. Neću da lažem, nadam se da se nikada neće dokopati nikakvog komadića nikakve vlasti, ni lokalne, ni regionalne, ni republičke, iako sam čula decibele mržnje kojim je gomila dočekala njene pozive na fizičku osvetu nad političkim protivnicima i iako sam se uverila se da njena roba ima kupce.
Ali se svejedno instinktivno slažem sa sudijom u Čačku koja je odbila da osudi govornicu, pozivajući se na načelo slobode govora i izražavanja, Ta sloboda ti daje pravo da slobodno izraziš i mišljenja koja kod većine izaziva najdublje gađenje. Sudija se zbog toga ne može kriviti.
Ljiljana Bralović je bila optužena za kršenje javnog reda i mira, ali ona je na opozicionom skupu samo rekla ono što su pre nje mnogo puta rekli ugledniji i uticajniji, dakle moćniji pojedinci u ovoj državi. Narušila javni red i mir? Ne slažem se. Gospođa samo predstavlja deo nove normale za koju pre nje, koliko znam, niko do sada nije kažnjen. Zašto bi društvo sada nju kažnjavalo za nešto što u javnom prostoru godinama slušamo? Zato što je političko klatno počelo suprotno da se njiše? Što je revolucija počela da jede svoju decu? Što je u opoziciji počeo hladni građanski rat?
Ili što je gospođa Bralović ocenjena kao laka meta, u poređenju sa beogradskim univerzitetskim profesorom koji je prvi počeo da preti vijanjem i jahanjem, da bi posle prešao na stilske figure dinstanja i prženja?
Zašto bi gospođi Bralović bilo zabranjeno ono što nije zabranjeno Jovi Bakiću?
E sad, ni ja ne verujem da je gospođa Bralović ljubitelj stilskih figura, mislim da je pre ljubitelj golog političkog revanšizma. Ni ja ne verujem da se samo metaforički izražavala, i ja bih rekla da je svesno vređala i pretila računajući da se "to sada može“. Ovo poslednje sam stavila u navodnike jer je direktan citat nekog klinca kakvi su posle pada Berlinskog zida po nemačkim gradovima marširali sa neonacističkim parolama. Televizijski reporter mu je prišao i pitao ga, "Zašto ovo radite“, a mladić će mirno: "Zato što se to sada može“.
Povezane vesti
A u DDR-u to nije moglo..
Sudija iz Čačka je dakle u pravu, u Srbiji postoji sloboda izražavanja, a gospođa Bralović se slobodno izražavala na opozicionom političkom skupu, upravo i sazvanom da se mamuza politička mržnja i diže revolt protiv vlasti. Kakvo je to kršenje javnog reda i mira?
Možda je ovom optužbom neko malo i potcenio gospođu Bralović, ženu koju je lako potceniti. Nije ona kršila javni red i mir iznoseći svoja uverenja i vlažne političke snove, ona se koristila jezikom mržnje. Taj se jezik nekad i u najslobodnijim društvima sankcioniše. A sve i da u Srbiji postoje sudije koje bi rekle da nije govor mržnje reći za političkog protivnika da nije čovek već omraženi stvor kog treba jahati i katranom mazati, opet bi ostala potreba da se ličnosti koje učestvuju u javnom životu izjasne o njenom postupku i da oni koji u njenim rečima prepoznaju govor mržnje to javno i kažu. Jer može nešto da ne krši zakonske norme, a da je svejedno nepodnošljiv atak na norme koje život u društvu čine podnošljivim.
Ili ste za društvo u kom se ceni i štiti ljudsko dostojanstvo, ili za društvo u kom se gazi dostojanstvo onih koje mrzite, a poštuje samo dostojanstvo onih koje volite.
Kod nas, provladin medij figurativno "vija“ sudiju koja nije htela da kazni gospođu Bralović za kršenje javnog reda i mira, a opozicioni slavi što je sud dao za pravo opozicionoj aktivistkinji. I time šalje poruku da njene uvrede i pretnje nisu za osudu već za deljenje.
Mislim da je i jedno i drugi pogrešno, i "vijanje“ sudije i likovanje nad Bralovićkinom sudskom pobedom. Da, sloboda govora mora da se podržava i onda kada ide na ruku ljudima koje volite, i onda kada ide na ruku ljudima koje mrzite. Tek posle toga počinju zahtevnije moralne dileme. Nešto ne odobravate, ali priznajete ljudima pravo da se koriste taktikom koju vi ne odobravate. Ljiljana Bralović je iskoristila svoje pravo na slobodu izražavanja na način koji može da vam bude odvratan, ali ste svejedno dužni da štitite njeno pravo da se služi tom odvratnom taktikom.
Što vas, međutim, ne oslobađa obaveze da se izjasnite i o njenom jeziku mržnje. Pa makar se našlo deset tužilaca i sudija koji će reći da njen jezik nije govor mržnje u zakonskom smislu, da ne prelazi u krivično delo.
Povezane vesti
Zvuči komplikovano, nije jasno? Lepše je to i jednostavnije rekla britanska dečija književnica Dž. K. Roling kada se u Americi svojevremeno oštro usprotivila peticiji da se Donaldu Trampu zabrani ulazak u Veliku Britaniju, u momentu kada je tu peticiju već bilo potpisalo više od pola miliona njenih sunarodnika: "Sporno mi je sve što gospodin Tramp kaže. Smatram ga uvredljivim i netrpeljivim. Ali, on uživa moju punu podršku da dođe u moju zemlju i da u njoj bude uvredljiv i netrpeljiv. Njegova sloboda govora štiti moju slobodu da ga zovem zatucanim”.
Ljudi koji podržavaju jahanje političkih protivnika obično govore sa mesijanskim uverenjem da će njihova strana da jaše i maže katranom. A problem sa jahanjem i mazanjem katranom je i u tome što i drugima ista ideja može da padne na pamet. Okrene li se politička sreća, neko možda krene da jaše, šutira i katranom maže upravo vas koji ste oduševljeno propagirali šutiranje i jahanje. U istoriji je znao biti kratak put od jahača do jahanog. Što je glavni razlog što to jahanje nije dozvoljeno nigde „u civilizovanom svetu“ na koji se "jahači“ obično pozivaju. Zato oprezno sa razuzdanim metaforama kojim lako opijete gomilu.
Studenti u blokadi žale se ovih dana da je njihovom kolegi i saborcu "nepoznata osoba u noći između 10. i 11.jula polila kuću crvenom farbom dok je bio unutra sa porodicom“. Ogorčeni su i što su plakati sa likom istog kolege polepljeni po njegovom mestu sa namerom da ga "ponize i diskredituju".
Studenti u blokadi su potpuno u pravu: to su odvratne metode čija je namera da ponize, zastraše, diskredituju. Sa sličnom namerom su studenti u blokadi išli na kuće SNS-ovaca, lepili plakate sa likovima novinara i urednika RTS-a, polivali vodom i pljuvali gradonačelnika Niša i Branku Lazić.
Studenti kažu da stoje uz svog kolegu i dodaju: Niko nije sam.
I nije. U tome i jeste problem.
Komentari (0)