Kolumna Investicija

"Iza ove vlasti ostaje samo spaljena zemlja". Tačno ovako glasi glavni naslov (preko cele strane), u današnjem (ponedeljak), broju "Danasa".

Osim što je sumanut po svom nesaglasju sa činjenicama (rast BDP, infrastruktura, bolnice, fabrike, nova radna mesta, plate i penzije...), on svedoči o trendu koji traje godinama, i neće skoro prestati, a može se najjednostavnije opisati kao kontinuirano Investiranje u Isključivost.

I tu nije reč o novcu (a naravno da ga ima), nego o intelektualnom (kroz medije sveprisutnom), investiranju u jednu istinu, jednu misao, jednu ideju, što, sve zajedno, isključuje, konačno i apsolutno, sve što se ne uklapa u zadati obrazac.

Nosioci ovog, na kraju se pokazalo, političkog programa, opravdanje za investiranje u isključivost nalaze u tvrdnji da su otkrili samu suštinu - ova vlast je sama po sebi zlo - i da samim tim ne može da uradi ništa dobro; da je i ono što izgleda kao dobro (veće plate i penzije, bolji putevi), samo opsena, zla magija; da, ispod te obmanjujuće površine, leži trulež; da sve što nas čeka jeste pakao, spaljena zemlja, ili smrt (neka nova nadstrešnica); i da je, i tu se krug zatvara, uzrok tome zlo, oličeno u vlasti.

Ovaj esencijalistički pristup oslobađa nosioce programa obaveza odgovaranja na sva logična pitanja (Šta, Kako...), jer je odgovor, uvek, svugde, jedan jedini - prvo treba ukloniti zlo.

To uklanjanje podrazumeva isključivost, i zato se u nju i toliko investira.

Ne može da se dozvoli bilo kakav razgovor, bilo koji kompromis, sa zlom i sa njegovim legijama.

To, dalje, vodi ka isključivanju ne samo drugih ideja, programa, scenarija, nego i svih onih koji ne priznaju (ili bar malo u nju sumnjaju, ili bi hteli o njoj da razmisle, porazgovaraju), tu jednu istinu.

Takvi su, kao kod Platona, doduše nastali od Ljudi, pravovernih, mislećih (misleći je danas onaj ko misli istu misao), ali su onda, zbog gluposti, prostote, degradirani na najniži životni oblik. Po Platonu su to bile ribe, a sada se otišlo korak dalje. Ćaci su niži oblik od riba.

Osnovni, i najgori rezultat tolikog investiranja u isključivost je to što danas deo društva (oni koji taj deo predvode) misli da Zna Istinu, i da je zahvaljujući tome prosvećen, samim tim izuzetan, poseban, gotovo obožen (u smislu približavanja božanskom savršenstvu), i da je to sasvim dovoljan razlog da vlada.

Zato je i, godinama, njegova osnovna aktivnost bila pronalaženje onog idealnog, mesije, čudotvorca, koji će odseći glavu aždaje, da bi ta potraga bila završena otkrićem studenata i njihovih Plenuma.

Količina božanskih atributa koja im je potom pripisana sasvim je u skladu sa količinom vlasti (moći), koja im je data i to aklamacijom.

Kako su idealni, gotovo savršeni, Plenumi imaju pravo da određuju ko je ko, ko zaslužuje mesto na listi, koga treba izbaciti, ko je podban, ko ne, ko odgovara njihovim zahtevima, ko je problematičan, uz sladak dodatak - ko god bude izabran mora da se obaveže da će poštovati odluke Plenuma i ponašati se u skladu sa njima, bez ikakvog odstupanja.

Problem sa svim tim je što svaka isključivost, svako investiranje u nju, ima, u krajnoj liniji, totalitarističke tendencije, i to je nešto sa čim ni Platon nije umeo da izađe na kraj, dakle ništa novo.

Svaka potraga za idealnim, savršenim (a isključivost je milenijumima osnovni način da se do nje dođe), jeste, na našu žalost, potraga za nepromenjivim, za jednim i jedinim, izuzetim od svega onoga što se, inače, primenjuje na obične smrtnike. Zbog toga su ljudi, odavno, a mudro,  savršenost i priznali kao božanski atribut, koliko beskrajan toliko i nedostižan.

Svaki odgovor koji je konačan, zabranjuje sve druge odgovore, i dosta je deprimirajuće to što su oni koji tvrde da su najbolji deo društva, najobrazovaniji, najpametniji, tako lako pristali da budu promoteri nečega što je osnovna karakteristika najgorih totalitarnih sistema u istoriji.

No, to je njihov problem, nije na nama da ga rešavamo, pogotovo što, danas, bez obzira na to što je investiranje u isključivost učinilo da Istina o zlu postane neka vrsta mode, većina društva od svega toga ne vidi nikakvu korist.

A korist, onih običnih, neoboženih, pukih i prostih, odlučuje izbore.

I ove je, po svemu sudeći, već odlučila.

A oni neka slobodno nastave da sanjaju spaljenu zemlju, i Plenum koji će da je ozeleni. I da investiraju, u novi poraz.