Kolumna "So na ranu": Dan kad je plakala Blaga Marija
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Danas je Blaga Marija. Većina pravoslavnih Srba još u detinjstvu nauči da Blaga Marija nije blaga. Blage Marije, prema narodnom verovanju, treba se bojati više nego Ognjene Marije, koja se slavi 30. jula ili Svetog Ilije Gromovnika koji se praznuje 2. avgusta, a čija je, prema verovanju, Blaga Marija sestra. Blagu Mariju, ili svetu Mariju Magdalenu, Isusovu učenicu koja je ostala uz njega na Golgoti i koja je prva javila radosnu vest o Isusovom vaskrsenju, slave i katolici, ali po gregorijanskom kalendaru, 22. jula. Katolici ovu sveticu ne zovu Blaga Marija i ne vezuju za nju verovanja kakva imaju pravoslavni. Pravoslavni narod se plaši Blage Marije, jako je poštuje, pa na taj dan ne radi ništa u polju i ništa teško da ih Blaga Marija ne bi kaznila – olujom.
Na Blagu Mariju pre 31 godinu bila je Oluja. Ne ona od Boga, nego od ljudi. Na dan kada je kolona od 200.000 prognanih Srba iz Krajine prešla u Bosnu, sećaju se mnogi, posle višednevne žege i suše, pala je kiša. A kada pada kiša na Blagu Mariju, pravoslavni veruju da to padaju suze svetice koja je prva objavila vaskrsnuće Hrista. Pravoslavni svet veruje da su pre 31 godinu suze Blage Marije prosute zbog zle sudbine stradalnog naroda koji je jedan od onih koji veruje da je svako njegovo stradanje novo iskušenje i nova prilika za pokajanje bez kog nema vaskrsnuća. Ali o toj priči već sve znate, pretpostavljam, čak i ako niste pročitali knjigu u kojoj je zapisana.
Htela sam, u stvari, da pišem o nečem sasvim drugom. Da promenim, da ne bude da se ponavljam. Da čitaoce ne opteretim tim teškim temama kao što je genocid počinjen u Oluji. Reko’ da ne dosadim auditorijumu sa tim depresivnim podsećanjima.
Prošle godine na ovaj dan, potpuno neinventivno, setila sam se kako smo mi novinari tog 4. avgusta pre 31 godinu plakali kada su nam se kolege vratile sa terena i kada su nam prepričavali kako policija skreće nepreglednu kolonu izmučenih ljudi na traktorima u mrak, daleko od gradskih svetala, da svojom nesrećom ne remete i ne uzbunjuju razmaženi prestonički živalj. Kada čujem neke kako i danas govore da su za Oluju krivi Srbi, pomislim, možda je i bolje da te noći nisu prošli kroz Beograd, možda bi ih dočekao neko od ovih koji i danas ne shvataju šta se tada dogodilo.
Nisam htela da preteram sa pričom o izbegličkim kolonama od pre tri decenije kada nam na granicama svakodnevno po nekoliko sati na ovoj vrućini stoje kolone turista u svim pravcima željnih nekih lakših letnjih tema. Ali, šta ću kad mi samo ovakve neke imamo u ovo doba godine.
Mislila sam da se pozabavim nečim aktuelnim, što nam se dešava sad, da nas ne vraćam stalno u tu prošlost. Eto, ta studentska lista, to je zanimljivo. To što je sin tog penzionisanog policijskog generala Bogoljuba Živkovića, neki mali Petar, student sa Pravnog, registrovao udruženje Studentska lista i upisao se kao pravni zastupnik. Super tema. Sad se posvađali svi redom, i studenti i opozicija i levi i desni, da li to može, ko je njemu to dozvolio, zašto je udruženje registrovano samo do 1. maja 2028. godine, a posebno je zanimljivo kako su neki opozicioni mediji u vesti o registraciji probali da zataškaju ko je sebe imenovao za zastupnika Studentske liste.
Baš kao što su nekoliko dana ranije probali da sakriju vest o onom skandaloznom intervjuu tužiteljke Jasmine Paunović, navodno druge na toj studentskoj listi, koja se ogolila kao potpuno drugačija osoba od one kakvom je predstavljena u medijima. Ispostavilo se da bi ona zatvarala granice, uklanjala neistomišljenike, druge rase i uopšte one koji se ne uklapaju u njenu viziju Srbije. Zanimljivo je bilo to kako oni koji sebe nazivaju profesionalnim medijima tri dana nisu preneli ni slovo o intervjuu o kome je brujala javnost, da bi tek posle tri dana objavili demanti tužiteljke koja ih u svojim dnevničkim beleškama u Danasu, naziva svojima i koji joj danima daju neograničen prostor da "pegla" izjave koje je vrlo samouvereno davala čoveku čija je gošća bila više nego jednom i koga sada proziva da je saradnik DB i Vučića. Palo mi na pamet da to može da se poredi sa slučajem one druge Paunovićke, Snežane, ministarke u srpskoj vladi koja je takođe u nekom intervjuu dala neku neumerenu izjavu, potpuno neprimerenu jednom ministru, i koja jedino opravdanje može da traži u činjenici da je sama žrtva etničkog čišćenja Srba na Kosmetu. O njenom slučaju "profesionalni mediji" kao N1 izvestili su promptno, bez čekanja da stvar legne kao kod one druge Paunovićke, one "njihove". Nisu ministarki dali vremena ni da smisli neko normalno obrazloženje zašto je to rekla, a ne ono koje je kasnije dala. Bilo bi zanimljivo porediti ta dva slučaja "profesionalnog medijskog tretmana". Padalo mi na pamet da može da se napiše nešto zabavno i o izbornoj kampanji, ili nešto komično o ovim vrućinama, ili nešto katastrofično o tome kako je presušio Dunav. To bi se dalo čitati, je l’ da?
Povezane vesti
Šteta što se meni to ne bi dalo pisati. Makar ne na Blagu Mariju. Tog dana imam samo jednu temu.
Komentari (0)