Ispod "Mora smrti" pronađeni veliki rezervoari vode: Najveća pustinja u Kini uskoro bi mogla da ozeleni
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Geolozi su otkrili dva velika izvora vode ispod najveće kineske pustinje u oblasti Sinđijang, što bi tom severozapadnom regionu moglo da obezbedi dragocen novi resurs za projekte suzbijanja širenja peska, kao i za poljoprivredu, prenose mediji u Kini.
Ovaj pustinjski region privukao je pažnju zahvaljujući obimnim aktivnostima pošumljavanja i borbi protiv širenja pustinje na njegovim obodima u okviru inicijative "Veliki zeleni zid", kao i zbog promena u količini padavina koje transformišu sušni zapadni deo Kine, prenosi "South China Morning Post".
Do otkrića podzemnih voda došlo je tokom projekta potrage za vodom u pustinji Taklamakan, koji je u Autonomnom regionu Sinđijang-Ujgur sproveo lokalni geološki zavod.
Ovi nalazi dovode u pitanje uvreženo mišljenje da se ispod površine pustinje nalaze samo stajaće i slane vode.
Od hlađenja centara podataka, do navodnjavanja useva
Stajaća podzemna voda predstavlja izvor koji je usporio ili potpuno prestao da teče, što omogućava nagomilavanje bakterija i hemikalija, pa je takva voda nepogodna za piće i proizvodnju hrane.
Jedan od novih izvora pronađen je na južnoj ivici pustinje Taklamakan, koja je ujedno i druga najveća pustinja sa pokretnim peščanim dinama na svetu, u naselju Andir, u okrugu Minfeng.
Joerg Boethling / Alamy / Profimedia
Drugi izvor otkriven je južno od planina Mazartag, u unutrašnjosti pustinje.
Povezane vesti
U okviru projekta potrage za vodom, istraživači su izgradili i probnu stanicu za korišćenje braktične vode koja sadrži više soli od slatke, ali manje od morske vode, za navodnjavanje i borbu protiv dezertifikacije duž oboda pustinje.
Slatka voda čini svega nekoliko procenata ukupnih zaliha vode na Zemlji. Braktična voda smatra se nedovoljno iskorišćenim resursom koji bi mogao da pomogne u zadovoljavanju rastućih potreba za vodom, poput navodnjavanja useva i hlađenja centara podataka za veštačku inteligenciju.
Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), nekonvencionalni vodni resursi, uključujući braktičnu vodu, mogu da se koriste za potrebe navodnjavanja, ali se trenutno primenjuju u ograničenoj meri i zahtevaju dobro poznavanje lokalnih klimatskih uslova, zemljišta i gajenih kultura.
Istraživači širom sveta, uključujući i Kinu, testiraju upotrebu ove vode za uzgoj biljaka otpornih na so, iako za pojedine namene desalinizacija i dalje može biti neophodna.
"More smrti"
Smeštena u Tarimskom basenu u Sinđangu, pustinja Taklamakan prostire se na 337.600 kvadratnih kilometara, što je približno površina Nemačke. Zbog svojih pokretnih dina i surove klime, pustinja je dobila nadimak "More smrti".
Godine 2015. istraživači iz Instituta za ekologiju i geografiju u Sinđangu pri Kineskoj akademiji nauka otkrili su da se ispod ovog basena možda nalazi podzemni okean čija zapremina premašuje ukupnu zapreminu svih pet Velikih jezera u Severnoj Americi zajedno.
Yuan Chen / Panthermedia / Profimedia
Pustinju Taklamakan istorijski karakterišu veoma male količine padavina tokom godine i izuzetno snažno isparavanje. Međutim, globalno zagrevanje dovelo je do porasta intenzivnih padavina poslednjih godina, kao i do nezabeleženih poplava koje ugrožavaju lokalnu infrastrukturu.
Povezane vesti
Najveća kineska pustinja jedna je od ključnih lokacija za pošumljavanje i borbu protiv dezertifikacije u okviru šire inicijative poznate kao "Veliki zeleni zid". Tokom 2024. godine završen je zeleni pojas dug 3.050 kilometara, sastavljen od drveća, žbunja i solarnih panela za zaustavljanje peska, koji okružuje pustinju s ciljem sprečavanja peščanih oluja i zaštite regionalne infrastrukture.
Uporedo sa ovim zaštitnim projektima, Kina razvija i poljoprivrednu proizvodnju duž oboda pustinje kako bi unapredila prehrambenu bezbednost. Među tim projektima nalazi se i farma pšenice u pustinji, izgrađena u gradu Kunju, koji se nalazi na južnoj ivici Taklamakana.
Iako se u sušnim oblastima Kine primenjuju mere štednje vode, poput centralnog kružnog navodnjavanja i sistema kap po kap, kako bi se podržali poljoprivreda i suzbijanje širenja peska, obezbeđivanje dovoljnih količina vode i dalje predstavlja izazov za poljoprivredne projekte u pustinji.
Komentari (0)