Presuda Hašimu Tačiju: Bezbednosni test za prištinske institucije i međunarodne snage

Danas se pred Specijalizovanim većima u Hagu izriče prvostepena presuda Hašimu Tačiju i ostalim bivšim čelnicima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Ovaj istorijski trenutak nosi ogromnu neizvesnost, a tenzije na Kosovu i Metohiji ozbiljno rastu. Postavlja se pitanje ne samo kakva će biti konačna pravna sudbina optuženih lidera, već i kako će se ishod ovog dugotrajnog procesa odraziti na opštu bezbednost, a to se posebno odnosi na srpske sredine koje su najranjivije.

Koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 Dragiša Mijačić u razgovoru za Euronews Srbija ističe da je današnji dan ogroman i izuzetno bitan test za prištinske vlasti, pre svega u pogledu očuvanja stabilnosti i bezbednosti na celom prostoru Kosova i Metohije. Mijačić direktno upozorava na realnu mogućnost opasnog prelivanja tenzija u manjinske zajednice, nezavisno od toga kakav će ishod biti.

"Ono što se danas bude dešavalo u Hagu imaće velike posledice na ono što će biti na Kosovu. Mi se bojimo da se to nasilje, ili euforija, ili razočaranje, ne prelije u srpske sredine, i to je ono što je glavna vest danas", naglašava Mijačić.

On objašnjava da u sprečavanju svih incidenata najveću ulogu mora imati kosovska policija, ali i međunarodni faktor poput misija EULEX i KFOR. Mijačić podseća da je KFOR izdao saopštenja o spremnosti za sve bezbednosne izazove, uključujući i sprovođenje vežbi koje su simulirale današnja potencijalna dešavanja.

Euronews Srbija

Specijalizovana veća, kako precizno objašnjava Mijačić, osnovana su na osnovu izveštaja Dika Martija, iako onaj najpoznatiji deo o stravičnoj trgovini ljudskim organima na kraju nije ni uključen u samu optužnicu. Suđenje je počelo privođenjem optuženih 2020. godine, dok je sam postupak zvanično otpočeo 2023. godine. Proces je specifičan jer se ne odvija pred međunarodnim tribunalom, već pred domaćim, prištinskim sudom koji je izmešten u Hag radi sigurnosti.

"Ovde je kuriozitet činjenica da je Hašim Tači u stvari osnovao ovaj sud. On je tada bio visoki zvaničnik na Kosovu i bio je jedna od ključnih figura za osnivanje ovog suda. Prosto, ironijom sudbine, na kraju je i završio kao slučaj na tom sudu", zaključuje Mijačić, dodajući da međunarodna pažnja i podrška procesu bledi zbog promena u američkoj spoljnoj politici tokom smena administracija u Vašingtonu.

Istoričar Stefan Radojković takođe oštro upozorava na visoke tenzije, podsećajući na velika nedavna okupljanja podrške optuženicima u Tirani, Prištini, pa čak i u Skoplju. On ističe da bi u Severnoj Makedoniji moglo doći do vrlo ozbiljnih incidenata zbog već postojećih osetljivih odnosa između Makedonaca i Albanaca. Radojković smatra da na terenu najveću potencijalnu opasnost predstavljaju razna udruženja veterana OVK.

"Oni su i ranije imali disproporcionalan uticaj na dešavanja na Kosovu i Metohiji. Setićemo se da su martovskom pogromu zapravo prethodili skupovi tih veteranskih udruženja. Atmosfera je sigurno naelektrisana i čak i da je oslobađajuća presuda u pitanju, taj trijumfalizam može dovesti do nasilja", objašnjava jasno Radojković i dodaje da se najviše uzda u preventivnu sposobnost KFOR-a.

Euronews Srbija

Radojković objašnjava da se vođama OVK sudi za udruženi zločinački poduhvat, čime se dokazuje da to nisu bile nepovezane pobunjeničke grupe, već organizovan sistem podeljen u sedam zona. Optuženi se terete za otmice i nezakonita interniranja.

"Ono što je meni jako interesantno, to je zapravo optužba za nasilje nad Srbima u okolini Orahovca. To su sela Zočište, Retimlje i Opteruša, koja su faktički očišćena od Srba nakon jula 1998. godine", napominje istoričar, naglašavajući njihovu direktnu komandnu odgovornost.

Ovaj proces prate i teške optužbe za pokušaje zastrašivanja oko 150 svedoka, zbog čega se vodi paralelan sudski postupak. Upravo je ta ugroženost svedoka bila glavni razlog izmeštanja ovog suda u Holandiju. Radojković na samom kraju zaključuje da upadljiv izostanak globalne medijske pažnje leži u definitivnoj promeni svetskog poretka. Zapadne sile su pažnju usmerile na nova globalna žarišta, ostavljajući Balkan na marginama, pa je ovaj sudski rasplet za njih postao tema sekundarnog značaja.