Izlasci sve veći udar na budžet: U kom evropskom gradu sastanak košta više od 400 evra?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Da li razmišljate o novcu kada planirate sastanak? I da li vaša finansijska situacija utiče na to da li se osećate spremno da započnete vezu? Romantika se ne svodi samo na osećanja. Izlasci takođe koštaju. Kafa, piće ili večera mogu ozbiljno da opterete novčanik. Nekim ljudima novac može da utiče ne samo na izbor mesta za sastanak, već i na odluku da li uopšte žele da započnu vezu.
Koliko, dakle, koštaju izlasci širom Evrope? Odgovor se znatno razlikuje od grada do grada, pokazuje izveštaj "Mapiranje svetskih cena 2026", koji je objavio Institut za istraživanje Dojče banke.
Šta obuhvata indeks jeftinog sastanka?
Indeks jeftinog sastanka obuhvata jednu flašu vina, jedne farmerke, jednu haljinu, dve kafe, obrok za dve osobe u restoranu srednje kategorije, dve bioskopske karte, dve karte za javni prevoz u jednom smeru i vožnju taksijem na udaljenosti od pet kilometara.
Budući da indeks uključuje farmerke i haljinu, odeća može da čini veliki deo ukupnih troškova. Zbog toga ovaj pokazatelj ne odražava nužno samo cenu samog sastanka.
Podaci o cenama preuzeti su sa platforme Numbeo, koja nije zvanični izvor statističkih podataka. Cene se prikupljaju od korisnika.
Švajcarska je najskuplja, a Turska najjeftinija
Među 28 evropskih gradova, dva švajcarska grada zauzimaju vrh liste. Trošak korpe za sastanak u Ženevi iznosi 407 evra, dok je Cirih odmah iza nje, sa 400 evra.
Istanbul je najjeftiniji grad za sastanak, ali i tamo ova korpa košta 168 evra. Manje od 200 evra potrebno je izdvojiti i u italijanskoj prestonici Rimu, gde trošak iznosi 195 evra.
Prosečna vrednost za svih 28 gradova iznosi 270 evra. Podaci odražavaju cene iz sredine 2026. godine.
Tanjug/AP/Vahid Salemi
Izlasci su prilično skupi i u nordijskim zemljama. Oslo i Kopenhagen dele treće mesto, sa po 323 evra. Stokholm je šesti, sa 310 evra, dok je Helsinki osmi, sa 296 evra.
Velika Britanija skuplja od drugih velikih evropskih ekonomija
Među najvećim evropskim ekonomijama, London je najskuplji grad, sa troškom od 317 evra. Još jedan britanski grad, Birmingem, nalazi se među deset najskupljih, sa 290 evra.
Pariz je blizu evropskog proseka, sa 279 evra. U Italiji korpa za sastanak košta 278 evra u Milanu, ali samo 195 evra u Rimu, što pokazuje da razlike unutar iste zemlje mogu biti veoma velike.
Tri nemačka grada obuhvaćena istraživanjem imaju troškove ispod evropskog proseka i veoma slične cene. Sastanak košta 260 evra u Minhenu, a po 254 evra u Berlinu i Frankfurtu.
I dva španska grada nalaze se među najjeftinijima. Korpa za sastanak košta 219 evra u Madridu i 213 evra u Barseloni.
U ostalim gradovima troškovi iznose 294 evra u Dablinu, 290 evra u Edinburgu, 271 evro u Briselu, 263 evra u Amsterdamu, 250 evra u Beču i po 225 evra u Varšavi i Lisabonu. U Atini iznose 222 evra, a u Pragu 214 evra.
Evropa prednjači po visokim troškovima
Osam od deset najskupljih gradova nalazi se u Evropi. Evropa ima i 14 od 20 najskupljih gradova, kao i 20 od 30 najskupljih.
Istanbul je jedini evropski grad među 20 najjeftinijih na svetu.
Jeftin sastanak u 28 evropskih gradova košta u proseku 270 evra, dok je prosečan trošak u preostalih 41 gradu 195 evra.
Na svetskom nivou, Tel Aviv-Jafa zauzima treće mesto, sa 365 evra, i jedini je grad van Evrope među pet najskupljih.
Njujork je osmi, sa 308 evra, Los Anđeles 13, sa 288 evra, a San Francisko 14, sa 281 evrom.
Sidnej, sa 270 evra, blizu je Amsterdama, gde troškovi iznose 263 evra, dok je Dubai sa 243 evra blizu Berlina, sa 254 evra. U Singapuru i Madridu trošak iznosi po 219 evra.
Tokio, sa 161 evrom, i Seul, sa 163 evra, jeftiniji su od Istanbula, gde je potrebno izdvojiti 168 evra. Hongkong je sa 196 evra takođe blizu Rima, gde korpa košta 195 evra.
Kada se uzmu u obzir prihodi, rang-lista se menja
Same nominalne cene pokazuju samo polovinu slike. Cirih i Ženeva imaju najskuplje sastanke, ali istovremeno i najviše plate. Zbog toga troškovi sastanka u ovim gradovima uzimaju najmanji deo mesečne zarade: 5,6 odsto prosečne neto mesečne plate u Cirihu i 6,4 odsto u Ženevi.
Slede Luksemburg sa 6,6 odsto, Amsterdam sa 6,7 odsto i Frankfurt sa 7,2 odsto.
Situacija je potpuno drugačija u južnoj i centralnoj Evropi. Jeftin sastanak u Atini košta 222 evra, što je nešto više od polovine cene u Cirihu. Ipak, taj iznos čini čak 19,6 odsto prosečne neto mesečne plate od 1.132 evra, što je najveći udeo među 28 evropskih gradova.
Slede Istanbul sa 16,7 odsto, Lisabon sa 16,3 odsto i Budimpešta sa 15,6 odsto.
Podaci o platama predstavljaju procene na nivou gradova sa platforme Numbeo, koje navodi Dojče banka. Ipak, oni su uglavnom u skladu sa udelima izračunatim na osnovu podataka Evrostata o godišnjim neto zaradama samaca bez dece koji primaju prosečnu platu.
Podaci Evrostata predstavljaju nacionalne proseke, a ne podatke na nivou pojedinačnih gradova.
Prema podacima Evrostata, trošak sastanka u Atini činio bi 12,4 odsto zarade, što je za 7,2 procentna poena manje od udela izračunatog na osnovu podataka Numbea. U Lisabonu bi taj udeo iznosio 12,6 odsto, umesto 16,3 odsto, koliko pokazuje procena plata koju koristi Numbeo.
Istražujući vezu između prihoda i spremnosti za vezu na osnovu podataka iz SAD, Johana Pic i Džef Mekdonald utvrdili su da je finansijsko blagostanje mladih odraslih povezano sa željom za romantičnim odnosima, doživljajem sopstvene spremnosti za vezu i stvarnim ulaskom u intimne partnerske odnose.
Čen-Hao Hsu i Anrijet Engelhard takođe su utvrdili da privremeno zaposlenje i nezaposlenost negativno utiču na verovatnoću stupanja u partnersku zajednicu kod samaca i samica u Evropi.
Druga studija takođe je pokazala da privremeno zaposlenje i nezaposlenost smanjuju verovatnoću da samci i samice u Evropi započnu partnersku zajednicu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)