U ovim evropskim gradovima su najskuplje kirije: U pojedinim zbog rente ne ostane ništa od plate, a negde više od 5.000€
Komentari
26/07/2025
-21:04
U nekim evropskim gradovima zakup jednosobnog stana gotovo da "pojede" celu platu. U pojedinim slučajevima, prosečna neto zarada nije dovoljna ni da pokrije mesečnu kiriju u centru grada, pokazuje analiza "Deutsche Bank Research Institute". Euronews je detaljno uporedio neto zarade i cene zakupa kako bi prikazao gde je u Evropi najteže, a gde najlakše iznajmiti stan u odnosu na platu.
Troškovi stanovanja sve više opterećuju kućne budžete širom Evrope, pokazuju podaci Eurostata. Udeo koji izdvajamo za kiriju i režije raste, a najveći teret snose građani s nižim primanjima i oni koji rade za minimalac.
Euronews Business analizirao je koji evropski gradovi i zemlje imaju najbolji odnos između prosečne zarade i cene zakupa, gde je stanovanje gotovo nepristupačno, i kako se evropski gradovi kotiraju u poređenju sa svetskim metropolama.
Analiza je zasnovana na izveštaju "Mapping the World’s Prices", koji poredi mesečne neto zarade i kirije za jednosobne stanove u centru u 69 gradova sveta.
Gde su u Evropi najviše plate?
U 2025. godini prosečne neto zarade u evropskim gradovima značajno variraju – od svega 855 evra u Istanbulu do čak 7.307 evra u Ženevi, dok Cirih prati sličnim iznosom od 7.127 evra, čime Švajcarska prednjači po visini plata.
Najniže zarade među evropskim gradovima obuhvaćenim istraživanjem zabeležene su u Atini (1.044 evra) i Istanbulu, dok se neto plate u Luksemburgu, Amsterdamu, Kopenhagenu i Frankfurtu penju iznad 4.000 evra.
Unsplash
Od pet najvećih evropskih ekonomskih centara, najmanje se zarađuje u Rimu (2.046 evra), nešto više u Madridu (2.193 evra), dok su zarade znatno više u Berlinu (3.565 evra), Parizu (3.630 evra) i Londonu (3.637 evra), gde su razlike među zapadnoevropskim platama minimalne.
Povezane vesti
Visoka primanja karakterišu i američke metropole gde čak pet od 11 najplaćenijih gradova na svetu nalazi se u SAD.
Koji evropski gradovi imaju najviše kirije?
Kirije za jednosobne stanove u centru znatno variraju širom sveta - od 189 evra u Kairu do 3.792 evra u Njujorku, koji prednjači na globalnoj listi.
Među evropskim gradovima, London je ubedljivo najskuplji sa prosečnom kirijom od 2.732 evra (2.365 funti).
Sledi ga Cirih, a zatim Dablin, Amsterdam i Ženeva, gde cene takođe premašuju 2.000 evra.
Na drugom kraju spektra su Atina, Istanbul i Budimpešta, gde su kirije znatno pristupačnije i ostaju ispod 900 evra.
Dva evropska grada u kojima plata ne pokriva kiriju
Najbolji način za procenu pristupačnosti stanovanja nije sama cena kirije, već udeo zarade koji se za nju izdvaja. Tačnije, onaj novac koji ostaje za život nakon plaćanja stanarine. Globalno, odnos kirije prema plati varira od samo 24 odsto u Bangaloru do čak 125 odsto u Kairu.
Šta znači odnos od 100 odsto? To znači da cela plata ide na kiriju; sve preko toga znači da gotovo ništa ne ostaje za režije, hranu ili štednju, pa je možda neophodna i dodatna zarada.
Povezane vesti
U Evropi, odnos kirije prema plati se kreće od rekordno niskih 29 odsto u Ženevi do čak 116 odsto u Lisabonu. U Istanbulu je situacija slična (101 odsto), što znači da prosečna neto zarada nije dovoljna da pokrije kiriju za jednosoban stan u centru ni u jednom od tih gradova.
Unsplash
Što se tiče drugih evropskih metropola: samci moraju da izdvoje čak 75 odsto plate za kiriju u Londonu, dok je u Barseloni i Madridu taj odnos po 74 odsto. U Milanu se mesečno izdvajanje penje na 71 odsto.
Kirija uzima više od polovine prosečne plate i u sledećim gradovima: Rim (65 odsto), Dublin (62 odsto), Atina (57 odsto), Varšava (56 odsto), Prag (54 odsto), i Budimpešta (52 odsto).
Povezane vesti
Gde je najpovoljniji odnos kirije i plate?
Ženeva (29 odsto) je jedini evropski grad gde je odnos kirije prema plati ispod 30 odsto. Slede još pet evropskih gradova gde samci izdvajaju manje od 40 odsto plate za kiriju: Luksemburg i Frankfurt (po 34 odsto), Cirih i Helsinki (po 35 odsto), kao i Beč (38 odsto).
Ove brojke ne znače da je kirija u tim gradovima jeftina - one pre odražavaju visoke zarade, koje smanjuju udeo prihoda koji ide na stanarinu.
Među prestonicama pet najvećih evropskih ekonomija, Berlin ima najniži udeo kirije u plati (40 odsto). Pariz sledi sa 45 odsto, dok London prednjači sa 75 odsto, potom Madrid sa 74 odsto, a Rim sa 65 odsto.
profimedia
Ostali veliki gradovi imaju sledeće odnose: Dablin (62 odsto), Atina (57 odsto), Amsterdam (49 odsto), Stokholm (46 odsto), Edinburg (44 odsto), Kopenhagen (43 odsto) i Oslo (42 odsto).
Na globalnoj listi, gradovi u kojima plata ne pokriva kiriju su i Bogota (120 odsto), Meksiko Siti (118 odsto) i Sao Paulo (102 odsto).
U nekim gradovima, iako se kirija može platiti, ostaje vrlo malo novca od plate. Tu spadaju Rio de Žaneiro (100 odsto), Manila (94 odsto), Buenos Aires (88 odsto) i Mumbaj (84 odsto).
Najviši odnos u SAD ima Njujork sa 81 odsto.
Koliko novca ostaje posle plaćanja kirije?
Globalno gledano, najveći iznosi koji ostaju nakon plaćene kirije zabeleženi su u dva švajcarska grada: u Ženevi 5.174 evra, a u Cirihu 4.638 evra mesečno.
Na drugom kraju spektra, najmanji raspoloživi prihodi u Evropi ostaju u Lisabonu gde prosečna plata nije dovoljna da pokrije trošak kirije, pa zakup stana premašuje zaradu za 202 evra. U Istanbulu, zakupac mora da izdvoji dodatnih 13 evra izvan prosečne plate da bi platio stanarinu.
Pored Ženeve i Ciriha, gradovi sa najvećim preostalim prihodima nakon plaćene kirije su i Luksemburg (3.725 evra), Frankfurt (2.726), Kopenhagen (2.421), Amsterdam (2.194), Oslo (2.140) i Helsinki (2.021 evro).
Prema izveštaju OECD-a, veći gradovi po pravilu nose i veće troškove stanovanja. Troškovi zakupa i komunalija u Evropskoj uniji kontinuirano rastu poslednje dve decenije.
Komentari (0)