Algoritmi nadgledaju radnike: Sindikati traže nove zakone u EU kako bi zaštitili prava zaposlenih
Komentari
28/10/2025
-08:02
U svakoj četvrtoj kompaniji u Evropi odluke se donose uz pomoć algoritama ili veštačke inteligencije, što direktno utiče na radni život zaposlenih. Sindikati upozoravaju da se bore da zaštite prava radnika u takvom okruženju.
Kako alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji (AI) i algoritamskom upravljanju sve više prodiru na evropska radna mesta, stručnjaci iz oblasti rada pozivaju Evropsku uniju da uvede novu direktivu koja bi zaštitila prava zaposlenih.
Četvrtina radnih mesta u Evropi koristi algoritme ili veštačku inteligenciju za automatizaciju odluka koje su tradicionalno donosili menadžeri, pokazuje istraživanje litvanske agencije Visionary Analytics sprovedeno za Evropsku komisiju, piše Euronews.
U izveštaju se upozorava da će taj broj "brzo rasti u narednih deset godina“.
Prema nalazima, ovi alati se koriste u zapošljavanju, raspoređivanju radnih zadataka, davanju uputstava zaposlenima, nadzoru i proceni učinka, a najčešće među radnicima koji sarađuju sa velikim platformama poput Uber-a i Lyft-a.
Sada se ovakvi sistemi postepeno uvode i u tradicionalnija zanimanja.
Zajednički izveštaj Evropske komisije i Međunarodne organizacije rada (ILO) otkriva da francuski logistički sektor koristi alate sa veštačkom inteligencijom za planiranje ruta, koji vozačima u realnom vremenu daju informacije o saobraćaju i lokacijama isporuke — ali to, upozoravaju autori, može dovesti do opsežnog nadzora i praćenja vozača.
Povezane vesti
Evropska konfederacija sindikata (ETUC) saopštila je da se njeni članovi bore da u kolektivne ugovore uključe odredbe koje bi zaposlenima garantovale pravo da znaju koji se algoritmi koriste na njihovim radnim mestima i kako oni utiču na njihov rad.
"To je nova i zahtevna tema, a mnogi sindikati zapravo nemaju dovoljno stručnosti ni kapaciteta da se njome bave", izjavila je za Euronews Next Tea Jarč, konfederalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (ETUC).
Algoritmi sve prisutniji na radnim mestima
Algoritamsko upravljanje može da odlučuje o radnim uslovima zaposlenih – od radnog vremena, smena i plata, do procene učinka.
Jarč navodi da postoje slučajevi u kojima algoritmi prikupljaju podatke koje ne bi smeli, uključujući i podatke o mentalnom zdravlju radnika. Dodaje i da platforme prate zaposlene čak i nakon što se odjave sa sistema.
U mnogim slučajevima, poslodavci uvode nove algoritme i metrike za merenje učinka zaposlenih "bez znanja sindikata" ili samih radnika, ističe ona.
profimedia
U svom izveštaju Evropska komisija navodi da postojeći propisi EU pokrivaju neke aspekte koje algoritamsko upravljanje može da ugrozi — poput intenziteta rada, transparentnosti i predvidivosti, ali upozorava da još postoje praznine, posebno kada je reč o razgraničenju radnog i slobodnog vremena.
"Vreme je da kompanije shvate da ne mogu skrivati menadžerske odluke iza algoritama", poručuje Jarč.
Povezane vesti
Alesio Bertolini, istraživač sa Oksfordskog instituta za internet u Ujedinjenom Kraljevstvu, kaže da algoritamsko upravljanje postoji još od devedesetih, ali da sa novim talasom razvoja veštačke inteligencije ponovo dobija na snazi.
"U narednim godinama videćemo još sofisticiranije verzije algoritama, koji će biti još prisutniji na radnim mestima", rekao je Bertolini.
Sindikati nemaju finansijska sredstva za angažovanje stručnjaka za algoritme
Prema podacima organizacije Uni Europa, koja predstavlja više od 7 miliona radnika u Evropskoj uniji, širom Evrope je potpisano 23 kolektivna ugovora koji u nekoj meri pominju algoritamsko upravljanje.
Povezane vesti
Među sindikatima koji su uspešno pregovarali ove sporazume nalaze se Španska radnička komisija (CCOO), Opšti savez radnika (UGT) i Danska unija radnika (3F).
Kako je navela Tea Jarč, ovi sindikati su angažovali spoljne stručnjake koji su im pomogli u izradi ugovora, ali su to mogli da urade samo zato što su imali dovoljan budžet — što mnogi drugi sindikati ne mogu da priušte.
Većina sindikata širom Evropske unije nema iste resurse kao veći nacionalni sindikati, rekla je Jarč.
Profimedia
"Plašimo se da mnogi drugi sindikati, naravno, nemaju finansijska sredstva da to urade", rekla je Jarč, ističući da bi stručnjaci trebalo da budu dostupni preko granica, kako bi pomogli sindikatima sa manjim resursima da sprovedu kolektivne ugovore.
Čak i za one radnike koji su obuhvaćeni kolektivnim ugovorima, Jarč kaže da je stepen njihove primene veoma nizak i da često zavisi od toga da li se zaposleni sami obraćaju menadžmentu i traže više informacija o tome na koji način su pod nadzorom na poslu.
Jarč naglašava da svaka nova regulativa o algoritamskom upravljanju mora sindikatima da pruži više kolektivnih prava, kako bi mogli da se uključe u sporove i obezbede primenu potpisanih kolektivnih ugovora.
Zakonodavci kaskaju za tehnologijom
Za sada je u Evropi zakonodavni okvir koji se bavi algoritamskim upravljanjem "vrlo ograničen", i to uglavnom na radnike u gig ekonomiji koji rade za popularne platforme poput Uber-a ili Amazona, kažu Jarč i Bertolini.
Evropska unija je 2024. godine usvojila Direktivu o radnicima na platformama, kojom se propisuje da radnici ne mogu biti otpušteni na osnovu odluke koju je doneo algoritam ili automatizovani sistem odlučivanja.
Zakoni koje države članice usvoje na osnovu ove direktive takođe će garantovati zaposlenima pravo na ljudski nadzor nad svakom odlukom koju donese algoritam. Pored toga, kompanije će biti obavezne da obelodane ako i kada izmene svoje algoritme.
Jarč i Bertolini ističu da je direktiva odličan prvi korak za one koji rade za velike tehnološke platforme, ali i da je već pomalo zastarela, jer se odnosi isključivo na radnike u gig ekonomiji.
Oboje sagovornika ističu da žele da vide ili novu direktivu Evropske komisije, ili izmene postojeće Direktive o radnicima na platformama, koje bi garantovale da svi radnici u EU imaju pravo da pregledaju svaku algoritamsku odluku koju donese njihov poslodavac.
"Mi kao zakonodavci kaskamo za tehnologijom“, rekla je Jarč.
"Tehnologija već preuzima kontrolu… to je stvarnost za milione radnika širom Evrope, ali još uvek nije regulisana", dodala je ona.
Tanjug/AP/Peter Morgan
Idealan scenario, kako navodi ETUC, bio bi da se uspostavi posebna direktiva o veštačkoj inteligenciji na radnom mestu, koja bi bila pokrenuta otprilike u isto vreme kada Evropska komisija lansira inicijativu ‘Karta kvalitetnog rada’ do kraja godine.
Ovo je bila jedna od preporuka koje je Andrzej Bula, izvestilac Komiteta za zapošljavanje i socijalna pitanja, izneo Evropskoj komisiji ranije ove godine.
Pored toga, postoje odredbe u Opštim pravilima o zaštiti podataka (GDPR) i EU AI Act-u koje štite građane Evrope, kao što je pravo da zahtijevaju pristup podacima koje tehnološke kompanije imaju o njima i gde se ti podaci čuvaju.
Komentari (0)