Šta je ostalo od Triglava: Slovenija žali za nestankom svog poslednjeg glečera
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nestala je i poslednja ledena površina Triglavskog glečera u Sloveniji, što predstavlja najnoviju žrtvu vrelog leta koje je zahvatilo Evropu i Alpe.
Nekada moćna ledena masa izgubila je 93 odsto svoje površine između 1983. i 2003. godine, smanjujući se na manje od jednog hektara pregrejanog stenovitog tla. Ipak, glečer je iznenadio istraživače koji su očekivali njegov skori nestanak, jer je uspeo da opstane na planini još dve decenije.
Tokom poslednjih pet godina, koje obuhvataju i tri najtoplije godine ikada zabeležene u Evropi, preostali led sveo se na nekoliko izolovanih džepova. Do kraja ovog leta poslednji ostatak glavnog ledenog tela merio je svega nekoliko metara. Nove fotografije planinske padine, snimljene pre i posle ovogomesečnih snežnih padavina, potvrdile su da više nema nikakvog leda.
Na fotografijama koje je 2. oktobra za Reuters snimio Borut Živulović vidi se poslednji komad Triglavskog glečera.
Matija Zorn, direktor Geografskog instituta "Anton Melik", rekao je za Guardian da planina Triglav "zauzima centralno mesto u slovenačkom nacionalnom identitetu" i da nestanak glečera predstavlja gubitak važnog izvora podataka i pokazatelja klimatskih promena.
"Svake godine znao sam da će leda biti sve manje i manje, ali svake godine bio sam šokiran koliko ga je zapravo malo ostalo", rekao je Zorn.
Snažni toplotni talasi, dodatno pojačani zagađenjem ugljenikom, haraju Alpima i velike bele glečere pretvaraju u ono što su naučnici nazvali "mesečevim" kamenim pustinjama. Prošlog meseca švajcarski glaciolozi utvrdili su da je gotovo petina leda u toj zemlji nestala tokom poslednjih pet godina, uključujući pad zapremine od 5,5 odsto samo tokom 2026. godine.
U Sloveniji, koja se nalazi na jugoistočnom obodu Alpa, Triglavski glečer pretrpeo je najveći deo svog povlačenja još tokom prošlog veka. Istorijske fotografije i dokumenti ukazuju na to da je sredinom 19. veka pokrivao oko 40 hektara. Do 1946. godine, kada su naučnici sproveli prva formalna merenja, njegova površina smanjila se na svega 14 hektara.
Zorn, koji je na glečeru prvi put vršio merenja 2001. godine, kaže da ga je brzina promena iznenadila čak i tokom godina kada je glečer prkosio očekivanjima i opstajao. Mesto na kojem je morao da stavlja dereze na planinarsku obuću, kako bi sprečio proklizavanje pomeralo se sve dalje iz godine u godinu kako se glečer povlačio.
"Topljenje je neverovatno. Godine 2002. izvadili smo ledeno jezgro za geohemijske analize i led je tu bio dubok oko pet metara. Već naredne godine stajao sam na istom mestu, ali ne na ledu nego na steni", kaže istraživač.
Triglav je najviši vrh Slovenije i njen važan simbol. U zemlji skijaša i planinara gotovo se podrazumeva da svaka osoba makar jednom u životu osvoji njegov vrh. Iako je glečer nestao, naučnici su pronašli led u pećinama ispod Triglava, pošto je njegovo povlačenje otkrilo nove podzemne prolaze. Drugi slovenački glečer, na planini Skuta, takođe se smanjio i istanjio, ali je preostali led bolje zaštićen od sunca nego na Triglavu, pa se očekuje da opstane još nekoliko godina.
Glečeri u francuskim Alpima takođe se ubrzano tope kao posledica klimatskih promena.
Zapadna Evropa ove godine prošla je kroz najtoplije leto otkako se vodi evidencija, što je, prema procenama, izazvalo najmanje 50.000 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom i niz skupih posledica, od propalih useva do gašenja elektrana koje nisu mogle da funkcionišu u takvim uslovima. Naučnici i dalje procenjuju štetu nanetu ekosistemima.
Miha Pavšek, glaciolog i planinski vodič, rekao je da se "priroda menja pred našim očima", ali da ljudi to još ne shvataju dovoljno ozbiljno.
"Nestankom glečera odlazi i deo mene", rekao je Pavšek, koji poseduje fotografiju svojih roditelja snimljenu na tom mestu 1957. godine. "Postoje stvari za koje su ljudi verovali da su večne. Glečeri očigledno nisu među njima".
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)