Od Himalaja, pa do Triglava: Glečeri se "tope pred našim očima" i to sa katastrofalnim posledicama po ceo svet
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ako ste nekada ranije imali priliku da boravite na najvišem vrhu Slovenije i divite se jednom od malobrojnih planinskih glečera na Balkanu, taj kraj sada verovatno ne biste mogli da prepoznate.
Prema nedavnim navodima istraživača Geografskog instituta "Anton Melik" koji prate glečer od 1946. godine, glečer se sve na svega nekoliko kvadratnih metara i mogao bi potpuno da nestane do kraja ovogodišnje sezone topljenja.
Da bi neka masa leda bila klasifikovana kao glečer, potrebno je da zauzima površinu od najmanje 100 metara kvadratnih, tako da Triglav, kao ni drugi slovenački glečer Skuta, više ne ispunjavaju taj kriterijum i ucrtani su na mapu iščezlih.
glacierextinction.com
Zbog globalnog zagrevanja izazvanih klimatskim promenama, Triglav je sa površine od jednog hektara sveden na dužinu od oko pet metara, a njegov najdeblji deo ima samo pola metra.
Triglav i Skuta nisu jedini koji su dočekali takvu sudbinu. Rast prosečnih temperatura ugrozio je gotovo sve glečere na Zemlji, a istraživanja pokazuju da su ledene mase na planinama između 2000. i 2023. izgubile čak 7.211 milijardi tona leda.
Švajcarski Alpi ostaju bez leda
Švajcarska mreže za praćenje glečera nedavno je objavila da je ta zemlja izgubila skoro petinu svog leda za samo pet godina, a alpski regioni u Evropi doživljavaju ekstremno topljenje glečera zbog zagađenja fosilnim gorivima koje izaziva globalno zagrevanje.
Švajcarski glečeri su se smanjili za 5,5 odsto u prvih osam meseci 2026. godine nakon leta koje su obeležili toplotni talasi i blage zime sa vrlo malo snega.
Unsplash/Meizhi Lang
Povezane vesti
Autor izveštaja Matijas Hus izjavio je da ljudi nisu svesni koliko se brzo glečeri tope, niti da su pre samo jedne generacije neka od mesta bila ispod stotina metara leda.
"Posetio sam jedno mesto prošle nedelje i toliko je upečatljivo stajati u ovom predelu nalik na Mesec. Pre samo nekoliko godina tu je bio veliki sloj leda, a sada je to kamena pustinja u kojoj i dalje leže neki razbacani blokovi starog leda koji se tope na vrelom kamenju", rekao je Hus za Guardian.
Po njegovim rečima, naučnici sve češće primećuju kako se glečeri urušavaju iznutra, a to je posledica unutrašnjih tokova ispod leda koji stvaraju pećine.
"Imate ogromne rupe poput sira u sredini leda. To su procesi koji cepaju glečere i čine da se oni još brže povlače", rekao je Hus.
U izveštaju, koji predstavlja saradnju Švajcarske mreže za praćenje glečera i Švajcarske komisije za posmatranje kriosfere, utvrđeno je da prosečna debljina pojedinačnih glečera u ovoj godini opala između 2,5 i četiri metra.
"Raspadaju se pred našim očima"
Evropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka zbog efekata zadržavanja toplote koje izazivaju zagađenje fosilnim gorivima i uništavanje prirode, pri čemu alpski regioni potpuno menjaju.
Analiza koju je u utorak objavio MeteoSwiss pokazala je da je letnje polugodište, od aprila do septembra, bilo najtoplije i najsušnije otkako se vodi evidencija, odnosno od 1864. godine. Za to vreme čovečanstvo je u atmosferu ispustilo 1,8 biliona tona ugljen-dioksida i zagrejalo planetu za oko 1,4 stepena Celzijusa.
Unsplash/Milosz Roman
Povezane vesti
Vrućine ovog leta bile su intenzivnije nego 2022. godine, ali je gubitak leda u Švajcarskoj ipak ostao tik ispod rekordnih nivoa zabeleženih te godine. Naučnici su to pripisali ograničenim nanosima saharske prašine, koja prlja sneg i umanjuje njegovu sposobnost da reflektuje sunčevu svetlost, kao i nešto većem snežnom pokrivaču na kraju zime i većoj količini sunčevog zračenja tokom leta.
Hus je u septembru posetio nekadašnji glečer Platavalvafirn, odnosno glečer Gris, koji je nekada prekrivao planinsku padinu, ali je za samo 20 godina izgubio 99 odsto svoje površine. Ovaj glečer bio je predmet jednog od najdetaljnijih programa praćenja na svetu tokom pedesetih godina prošlog veka, a Hus je radio sa tim podacima dok je bio doktorand.
"Ono po čemu se to vreme razlikovalo jeste činjenica da je brzina povlačenja glečera još uvek bila na neki način u granicama normale. Ono što sada posmatramo jeste potpuna eksplozija stope topljenja, što dovodi do raspadanja glečera. Oni se doslovno raspadaju pred našim očima", zaključio je Hus.
Povezane vesti
Najgore tek dolazi
Za razliku od istraživanja koje prate postepeno gubljenje leda, jedna studija objavljena 15. decembra 2025. godine u časopisu Nature Climate Change procenjivala je kada će pojedinačni glečeri potpuno nestati.
Istraživanje su zajednički predvodili ETH Cirih, Švajcarski savezni institut za istraživanje šuma, snega i pejzaža i Slobodni univerzitet u Briselu. Naučnici su pojedinačno modelovali gotovo 200.000 glečera koristeći tri nezavisna globalna modela.
Unsplash/Sindre Bøyum
Njihov glavni zaključak ukazuje na nagli porast ukupnog broja nestanaka glečera tokom narednih decenija. Svet će dostići ono što istraživači nazivaju "vrhuncem izumiranja glečera" između 2041. i 2055. godine. U tom periodu moglo bi da nestane i do 4.000 pojedinačnih glečera tokom samo jedne godine.
Položaj glečera i njegova ukupna masa određuju njegov životni vek. Područja sa manjim ledenim poljima suočavaju se sa mnogo skorijim gubicima.
Evropski Alpi i suptropski Andi prvi će dostići vrhunac nestajanja glečera. Alpi bi najveću stopu gubitaka mogli da dostignu između 2033. i 2041. godine, što je čitavu deceniju ranije od globalnog proseka.
Mali glečeri veoma brzo reaguju na rast temperatura jer imaju manje mase koju mogu da izgube pre nego što potpuno nestanu.
Nasuprot tome, regioni sa ogromnim ledenim pokrivačima suočiće se sa vrhuncem gubitaka mnogo kasnije. U ovu grupu spadaju Grenland i obodne oblasti Antarktika. Njihova ogromna fizička veličina kupuje im vreme, ali ukupni trend ostaje isti i neumoljivo vodi ka smanjenju ledene mase.
Ogromne razmere globalnog topljenja
Glečeri širom sveta već se tope ubrzanim tempom. Odvojeni podaci objavljeni u februaru 2025. godine pokazuju da su glečeri između 2000. i 2023. izgubili čak 7.211 milijardi tona leda.
To predstavlja prosečan godišnji gubitak od oko 301 milijarde tona leda.
Danas topljenje glečera svake godine doprinosi rastu globalnog nivoa mora za oko jedan milimetar. Čak i kada bi globalne temperature prestale da rastu već sutra, postojeći glečeri bi i dalje izgubili najmanje 39 odsto svoje trenutne mase.
Prema podacima Američkog geološkog zavoda, kada bi se svi glečeri na Zemlji potpuno istopili, nivo svetskog mora porastao bi za približno 70 metara (oko 230 stopa).
Prelomni trenutak za lokalne zajednice
Posledice topljenja glečera mogle su da se vide i u nedavnoj katastrofi u Nepalu. Više od 1.300 ljudi poginulo je, dok se više od 5.000 i dalje vodi kao nestalo nakon što se 26. avgusta sa planine Langtang Lirung odlomio ogroman viseći deo glečera i stenske mase površine približno 200.000 kvadratnih metara.
Tanjug/AP
Naučnici su ustanovili da je ovaj događaj posledica slabljenja glečera usled klimatskih promena.
Ali autori studije o iščezavanju glečera naglašavaju da mračne projekcije nisu određena sudbina. Ograničavanje globalnog zagrevanja na manje od 1,5 stepeni Celzijusa spasilo bi desetine hiljada pojedinačnih glečera u poređenju sa pravcem kojim se svet trenutno kreće.
Ograničivši otopljavanje na 1,5 stepeni Celzijusa do 2100. godine za posledicu će imati ukupno 13 centimetra rasta nivoa mora, za razliku od 25 centimetara ako planeta nastavi da se zagreva trenutnom brzinom i 42 centimetra prema najpesimističnijim scenarijima.
To možda zvuči kao mala količina, ali može da ima veliki uticaj zato što rast mora nije ujednačen.
Očuvanje glečera važno je ne samo zbog podizanja nivoa mora. Manji glečeri predstavljaju ključne rezervoare slatke vode za lokalne zajednice i od presudnog je značaja u sušnim regionima, poput Anda i Centralne Azije.
Pored svoje praktične uloge, ove ledene formacije imaju duboko kulturno i duhovno značenje za ljude koji žive u njihovom podnožju.
Njihov nestanak zato ne predstavlja samo ekološki problem, već i gubitak važnog dela lokalnog identiteta, tradicije i načina života, zaključuju istraživači.
Komentari (0)