Druga strana klimatskih promena: Šta se zaista dešava sa ledom na Grenlandu?

Topljenje leda na planeti usled klimatskih promena beleži se kao činjenica, što zvanično potvrđuje i izveštaj Evropske unije "European State of the Climate 2025". Prema ovom dokumentu, grenlandski glečer je prošle godine izgubio 139 gigatona leda - što je jednako nestanku milijardu tona ledene mase.

Ovi najnoviji gubici su približno 1,5 puta veći od ukupne količine leda koja se nalazi u svim glečerima na evropskim Alpima, što je ujedno podiglo prosečan nivo mora na globalnom nivou za 0,4 milimetra. Brzina gubitka leda povećala se otprilike pet puta od osamdesetih godina prošlog veka, a očekuje se da će nastaviti da raste. Od 1972. godine, ukupni gubici dostigli su 5.747 gigatona.

Ipak, dublja analiza istorijskih podataka nudi znatno širu sliku o ovom fenomenu.

Da li će Grenland nestati? 

Kako u svojoj analizi ističe portal dailysceptic.org, ukoliko se topljenje nastavi današnjim tempom, biće potrebno čitavih 27.000 godina da se otopi ceo Grenland.

Istovremeno, analitičari dovode u pitanje "naučno" predstavljanje trendova koji se prate tek od sedamdesetih godina 20. veka, s obzirom na to da su im prethodile tri decenije globalnog hlađenja. Sa druge strane, zvanični podaci o grenlandskom glečeru dostupni su javnosti još od 1840. godine, što predstavlja prilično dug i merodavan period za istraživanje.

Naučna studija objavljena 2021. godine izračunala je godišnje promene u masi glečera počevši upravo od 1840. godine. Podaci iz te studije potvrđuju da glečer gubi masu od osamdesetih godina prošlog veka, ali je ključno to što se jasno vidi da je topljenje zapravo počelo još oko 1900. godine.

Tokom perioda od 1920. do 1970. godine, gubitak leda kretao se na nivoima koji su vrlo slični onima iz poslednje tri decenije. To i ne čudi, jer istorijski podaci o temperaturama na Grenlandu pokazuju da je tada bilo jednako toplo kao i danas. U međuvremenu, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina zabeležen je nagli pad temperatura.

Drugim rečima, smanjenje ledene mase nije nova pojava, već deo znatno dužeg procesa koji je započeo mnogo pre takozvanog globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom.

Uz pomoć uzoraka iz ledenih jezgara i drugih dokaza, naučnici su odavno utvrdili da je 19. vek verovatno bio najhladniji period na Grenlandu još od ledenog doba.

Tokom toplijih faza u istoriji, poput srednjeg veka, rimskog doba i prethodnih milenijuma, ledeni pokrivač je bio znatno manji nego što je danas. Svako smanjenje količine leda u prošlom veku stoga bi trebalo posmatrati kao deo ovih dugoročnih prirodnih ciklusa. Prema nalazima iz studije iz 2021. godine, gubitak leda trenutno nastavlja da se usporava i vratio se na nivoe iz dvadesetih godina prošlog veka.

Paradoks sezone 2025/26

Tanjug/AP Photo/Evgeniy Maloletka, File

Zanimljivo je da je tokom sezone 2025/26. zabeleženo blago povećanje mase leda za 6 gigatona. Grenland te godine praktično nije ni imao leto. Iako letnje topljenje obično počinje početkom juna, hladno i snežno vreme zadržalo se sve do jula. Zbog toga je letnje topljenje bilo za oko 200 gigatona manje od uobičajenog.

Ovakvo "loše" leto na Grenlandu bilo je posledica širih promena u takozvanoj mlaznoj struji (jet stream). Ta vazdušna struja donela je vrelo leto Evropi i Americi, dok se kišovito vreme zadržalo nad Atlantikom, pogađajući upravo područje Grenlanda.

Koliko su kompjuterski modeli precizni?

Credit: Zhang Quanwei / Xinhua News / Profimedia

Povećanje od 6 gigatona je relativno mala količina, posebno kada se uzme u obzir ogromna neizvesnost u načinu na koji se ovi podaci uopšte izračunavaju. Ne postoji način da se direktno izmere precizne promene u celokupnom ledenom pokrivaču. Umesto toga, brojke se dobijaju iz kompjuterskih modela u koje se unose parametri poput količine padavina i prosečnih temperatura.

I sami stručnjaci priznaju da kod ovakvih složenih proračuna može doći do greške koja dostiže neverovatnih 100 gigatona.

Uprkos apokaliptičnim naslovima koji često pune novinske stupce, podaci pokazuju da je ledena površina Grenlanda u stabilnom stanju. Ledeni pokrivač je i dalje znatno veći nego što je to bio slučaj tokom većeg dela u poslednjih 10.000 godina. Ukoliko se led uopšte i smanjuje, to se ne dešava ništa brže nego što je to bio slučaj pre jednog veka.