Rak bubrega se često otkrije slučajno: Ovo su simptomi koje ne treba ignorisati

Karcinom bubrega može godinama da se razvija bez jasnih simptoma, zbog čega se bolest često otkriva slučajno, tokom rutinskih pregleda. U Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 970 novih slučajeva, dok između 400 i 430 pacijenata izgubi bitku sa ovom bolešću.

Prema rečima profesora doktora Zorana Džamića, u Srbiji trenutno oko 4.000 ljudi živi sa karcinomom bubrega. Bolest se najčešće dijagnostikuje kod osoba između 50. i 70. godine života, ali stručnjaci ukazuju na značaj preventivnih pregleda i ranog otkrivanja.

„Najveći problem kod karcinoma bubrega, koji je podmukao, jeste odsustvo simptomatologije“, rekao je Džamić za Euronews.

Klasični simptomi bolesti – tumor, bol i pojava krvi u urinu – javljaju se, kako navodi, kod svega pet do sedam odsto pacijenata. Kod većine obolelih bolest se otkrije na drugi način, najčešće slučajno, tokom ultrazvučnog pregleda koji se radi iz nekog drugog razloga.

Euronews Srbija

Ipak, postoje znaci koji bi trebalo da budu upozorenje za pacijenta. Krv u urinu je jedan od najvažnijih simptoma zbog kojih je potrebno javiti se lekaru. Pažnju treba obratiti i na pojavu izbočine ili otoka u predelu slabina, kao i na malaksalost i promene opšteg zdravstvenog stanja.

Kod uznapredovale bolesti simptomi mogu biti povezani i sa metastazama. Džamić je naveo primer pacijentkinje kod koje je prvi znak bolesti bila moždana metastaza, nakon čega je utvrđeno da je primarni tumor bio karcinom bubrega.

Ultrazvuk važan za rano otkrivanje

Jedna od prednosti u ranom otkrivanju karcinoma bubrega jeste dostupnost ultrazvučnog pregleda.

„Ultrazvukom, koji mnogi lekari rade u Srbiji, može se postaviti skoro sigurna dijagnoza početno. Posle toga imate još drugih dodatnih metoda, ali ultrazvuk kao takav, koji nije komplikovan i koji se radi svuda, može puno da nam pomogne u ranoj dijagnostici tumora bubrega“, objasnio je Džamić.

Kada se bolest otkrije u ranoj fazi, osnovni način lečenja je hirurško odstranjivanje tumora, odnosno celog ili dela bubrega, u zavisnosti od veličine i položaja tumora.

Problem nastaje kada se bolest otkrije u uznapredovaloj fazi. Prema rečima Džamića, oko trećine pacijenata ima metastatsku bolest, dok još trećina može razviti metastaze već tokom prve godine nakon postavljanja dijagnoze.

Savremene terapije produžile život pacijentima

Za pacijente sa uznapredovalom bolešću danas su dostupne različite vrste terapije, među kojima su tirozin-kinazni inhibitori i imunoterapija, a primenjuju se i kombinacije različitih lekova.

Džamić je ukazao i na značaj takozvane adjuvantne terapije. Ona se primenjuje kod pacijenata kojima je tumor hirurški odstranjen, ali kod kojih postoji visok rizik da se bolest vrati.

„Uspeli smo da dobijemo i veliku donaciju u Srbiji, tako da smo za 100 pacijenata ordinirali tu terapiju“, rekao je Džamić.

Euronews Srbija

Prema njegovim rečima, u lečenju karcinoma bubrega kontinuirano se uvode nove terapijske mogućnosti, uključujući kombinacije ciljanih lekova i imunoterapije.

Napredak u terapiji značajno je promenio prognozu pacijenata. Dok je pre oko 15 godina, prema njegovim rečima, kod određenih pacijenata sa uznapredovalom bolešću očekivano preživljavanje bilo svega nekoliko meseci, danas postoje pacijenti koji uz savremene kombinacije hirurgije i sistemske terapije žive pet, šest, pa i sedam i više godina, uz dobar kvalitet života.

Ko je u riziku?

Kada je reč o faktorima rizika, Džamić navodi da se među njima pominju pušenje, gojaznost i konzumiranje alkohola, ali naglašava da za karcinom bubrega ne postoji jedan specifičan uzročnik na osnovu kojeg bi se moglo pouzdano predvideti ko će oboleti.

„Za karcinom bubrega nemamo nijedan signifikantni mogući uzročnik, pa da kažemo: nemojte ovo da uradite, dobićete rak. To ne postoji“, rekao je.

Zbog toga je, kako ističe, važna prevencija i redovno praćenje zdravstvenog stanja.

Jednom godišnje na preventivni pregled

Preporuka je da se sistematski pregledi obavljaju jednom godišnje. Džamić posebno savetuje da se sa redovnim ultrazvučnim pregledima krene krajem četvrte ili početkom pete decenije života, bez obzira na to da li osoba ima simptome.

„Jedanput godišnje, to je neki etablirani ritam. Sistematski pregledi u svim kompanijama u kojima se rade, a puno se to radi u Srbiji, jedanput godišnje se sprovode, tako da je to sasvim dovoljno“, rekao je.

Karcinom bubrega može dugo ostati neprimećen, ali upravo zbog toga rano otkrivanje ima veliki značaj. Redovni preventivni pregledi, uključujući ultrazvuk, mogu omogućiti da se bolest dijagnostikuje pre pojave ozbiljnijih simptoma i kada su mogućnosti lečenja povoljnije.