Tramp menja geopolitičku računicu: Kanada sve bliže Evropskoj uniji, ali pod kojim uslovima?

Tarifni rat predsednika SAD Donalda Trampa i njegove pretnje teritorijalnim pretenzijama podstakle su Otavu da se okrene Evropi. Brisel sada želi da iskoristi politički trenutak i još čvršće približi Kanadu Evropskoj uniji.

Naime, kanadski premijer Mark Karni ove nedelje privukao je pažnju evropske političke scene svojim dosad najjasnijim signalima o približavanju Evropskoj uniji (EU), samo nekoliko dana pre nego što će se sastati sa najvišim zvaničnicima EU na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu. Karni je izjavio da želi "jedinstveni savez" između Kanade i Evropske unije, ali ne i punopravno članstvo u Uniji, nakon što je "Wall Street Journal" u nedelju objavio da Otava traži od Brisela da pokrene formalne razgovore o "pridruženom" članstvu u EU.

Izveštaji dolaze uoči Karnijeve posete Strazburu, gde se očekuje da će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u sredu, tokom svog godišnjeg obraćanja o stanju Unije, izneti konkretniju viziju dubljih odnosa sa Kanadom, navode zvaničnici EU.

To je samo poslednji u nizu javnih signala približavanja. Karni je u maju postao prvi lider zemlje van Evrope koji je prisustvovao samitu Evropske političke zajednice (EPC), dok su kanadski ministri u poslednje vreme pojačali učešće na sastancima ministara EU.

Do promene kursa dolazi u trenutku kada se Kanada suočava sa sve većim ekonomskim i političkim pritiskom svog južnog suseda. Tarifni rat američkog predsednika Donalda Trampa pogodio je kanadske proizvode vredne 20 milijardi dolara, na koje su uvedene carine od 50 odsto, dok su njegove ponovljene pretnje da Kanadu pretvori u 51. američku saveznu državu podstakle Otavu da preispita svoje bezbednosne i odbrambene saveze.

Tanjug/AP/Adrian Wyld/The Canadian Press

Evropske zemlje nametnule su se kao prirodni partneri dok Karni nastoji da izgradi ono što opisuje kao koaliciju "srednjih sila" koje bi mogle da predvode uspostavljanje novog poretka zasnovanog na pravilima.

Iako Karni isključuje mogućnost punopravnog članstva u EU - uprkos istraživanjima javnog mnjenja koja pokazuju široku podršku toj ideji među Kanađanima - Brisel vidi priliku da iskoristi retko otvoren politički prostor. Ipak, ostaje nejasno kako bi tačno izgledao poseban "savez" EU i Kanade, budući da za takav aranžman ne postoji jasan pravni ni politički presedan.

Portparol Evropske komisije potvrdio je u ponedeljak da su ambicije EU kada je reč o strateškom partnerstvu sa Kanadom ove godine "još veće", uoči samita EU i Kanade koji će u oktobru biti održan u Montrealu. Kanadu je pritom opisao kao "strateški važnog partnera" i "bliskog prijatelja".

Šef liberalne grupe u Evropskom parlamentu u međuvremenu je pozvao Komisiju da "odgovori na ambiciju Kanade" dodatnim jačanjem trgovinskih, ekonomskih i bezbednosnih veza.

"Simbolično" unapređenje odnosa

"Ovde se više radi o simbolici nego o bilo čemu drugom", rekao je za Euronews dr Stiven Blokmans, zamenik direktora Međunarodnog centra za odbranu i bezbednost.

On očekuje da će Brisel odbaciti priču o "pridruženom članstvu" i umesto toga je "predstaviti kao agendu koja podrazumeva još bližu transatlantsku saradnju sa Kanadom".

Izveštaji o tome da Otava traži "pridruženo članstvo" podsećaju na sličan plan koji je nemački kancelar Fridrih Merc izneo u maju za Ukrajinu. Taj predlog je većina članica EU i sama Ukrajina ubrzo odbacila kao neprihvatljiv. Predlog je podrazumevao da Ukrajina dobije mesto za stolom na samitima i sastancima ministara EU, ali bez prava glasa, kao i zaštitu u okviru klauzule o uzajamnoj pomoći i mogućnost korišćenja sredstava iz programa EU.

Ideje o različitim "nivoima" članstva u EU tokom faze koja prethodi punopravnom pristupanju sve više dobijaju na značaju, ali nije verovatno da će ideja o pridruženom članstvu za zemlju koja ne želi da postane punopravna članica naići na širu podršku.

"To je koncept koji sa pravnog stanovišta nema smisla", objasnio je Blokmans, ali je dodao da bi Kanada ipak mogla da "ojača trgovinske odnose sa EU u različitim oblastima".

Trgovina i ekonomija pokretači približavanja

Veći pristup jedinstvenom tržištu EU, vrednom 18 biliona evra, smatra se jednim od glavnih pokretača agende Otave, a potencijalno i najvećom koristi koju bi Brisel mogao da ponudi Kanadi u eri Trampovog tarifnog rata. Pregovori između Otave i Vašingtona prekinuti su prošlog meseca, a Tramp je zapretio uvođenjem carina od 50 odsto na automobile i čelik iz Kanade od 2027. godine, što je umanjilo nade da će doći do smirivanja tenzija.

Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson

Trgovinski sporazum EU i Kanade, poznat kao CETA, potpisan je pre više od 10 godina, ali još nije u potpunosti ratifikovan u svim članicama EU. Povlašćeniji pristup jedinstvenom tržištu - koji bi Kanadu potencijalno približio aranžmanima koje imaju zemlje poput Norveške ili Švajcarske - mogao bi da pomogne Otavi da smanji tradicionalnu zavisnost od SAD i diverzifikuje svoje ekonomske veze.

Ipak, Blokmans smatra da je gotovo nezamislivo da bi EU razmatrala takav povlašćeni pristup za zemlju koja nema ambiciju da postane članica Unije i koja u oblastima poput prehrambene i poljoprivredne politike primenjuje "potpuno drugačija pravila".

"Aranžman poput onog koji imaju Norveška i Švajcarska definitivno nije opcija", rekao je on.

Dodao je da je i unapređenje postojećeg trgovinskog sporazuma, poznatog kao CETA, teško ostvarivo, imajući u vidu snažne proteste koje je taj sporazum izazvao u pojedinim delovima Evrope.

"Ovo je gotovo povratak na situaciju kakvu smo imali sa Bregzitom", rekao je Niklaj fon Ondarca, politikolog i viši istraživač Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, podsećajući na čuvene "Barnijeove stepenice" koje je koristio bivši glavni pregovarač EU za Bregzit Mišel Barnije kako bi prikazao ustupke i kompromise sa kojima se Velika Britanija suočavala tokom pregovora nakon izlaska iz EU.

"Ako želite da unapredite trgovinske odnose, ulazite na teren aranžmana Evropskog ekonomskog prostora (EEA)", objasnio je fon Ondarca, misleći na model koji Norveškoj, Islandu i Lihtenštajnu omogućava pristup jedinstvenom tržištu u zamenu za usklađivanje sa pravilima EU.

Takav nivo pristupa imao bi i političku cenu za Otavu. EU je tradicionalno zahtevala visok stepen usklađenosti sa svojim zakonima i pravnim okvirom u zamenu za duboku integraciju u svoje tržište. Kanada se, međutim, opirala takvom pristupu u odnosima sa SAD, navodi fon Ondarca, što otvara pitanje da li bi bila spremna da iste uslove prihvati od Brisela.