Mlađi od 15 bez TikToka i Instagrama? Evropska unija sprema nova pravila za društvene mreže, procurio dokument
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropska komisija predložiće zabranu korišćenja društvenih mreža za mlađe od 15 godina bez saglasnosti roditelja, kao i pravila po kojima bi rizične onlajn usluge, poput AI četbotova i video-igara, morale da budu bezbedne već prilikom dizajniranja. To proizlazi iz dokumenta do kojeg je došao Euronews, a koji bi trebalo da bude objavljen u četvrtak.
Evropska komisija trebalo bi da predstavi predlog zakona "EU Kids Act", kojim bi se ograničio pristup maloletnika platformama poput Instagrama, TikToka i Jutjuba, uz nove bezbednosne zahteve za onlajn usluge, uključujući video-igre i AI četbotove.
Mlađima od 15 godina bilo bi zabranjeno da bez odobrenja roditelja otvaraju naloge na društvenim mrežama i platformama za deljenje video-sadržaja, dok bi tehnološke kompanije morale da svoje digitalne usluge učine bezbednim već u fazi dizajniranja, navodi se u poverljivom dokumentu do kojeg je došao Euronews.
Očekuje se da će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstaviti glavne elemente zakonodavnog predloga tokom godišnjeg govora o stanju Unije pred Evropskim parlamentom, koji zaseda na plenarnoj sednici. Sam predlog zakona trebalo bi da bude objavljen u četvrtak.
Tanjug/AP/Marius Burgelman
Francuska, Grčka, Austrija, Danska, Španija, Belgija, Italija, Nemačka, Poljska i Holandija razmatraju ili već rade na nacionalnim zakonima kojima bi se ograničio pristup društvenim mrežama, čime se povećava pritisak na Brisel da uvede jedinstvenu meru na nivou EU i spreči različita pravila od zemlje do zemlje.
U julu je grupa stručnjaka koju je okupila Evropska komisija objavila niz preporuka za unapređenje bezbednosti dece na internetu, od kojih su mnoge uključene u predlog zakona.
"Tehnološke kompanije imaju primarnu odgovornost da njihovi proizvodi budu bezbedni. Roditelji, a ne algoritmi, treba da vaspitavaju evropsku decu", navodi se u dokumentu.
Povezane vesti
Šta sve obuhvata predlog?
Obuhvat je širi nego što se prvobitno očekivalo. Zakon bi se odnosio i na druge onlajn usluge koje se smatraju potencijalno štetnim za maloletnike, posebno video-igre i AI pratioce – što su Španija i Holandija zatražile tek prošle nedelje.
Nacrt "EU Kids Act" obuhvata društvene mreže, platforme za deljenje video-sadržaja i onlajn igre, za koje se smatra da predstavljaju "specifične rizike u dizajnu za maloletnike", kao i četbotove i AI pratioce, opisane kao "virtuelne alate koji maloletnicima mogu davati savete o mentalnom zdravlju i ličnom razvoju".
Iz predloga su izuzete usluge namenjene obrazovanju ili kojima upravljaju javne institucije, kao i AI sistemi namenjeni kancelarijskoj ili industrijskoj upotrebi.
Ograničenja prema uzrastu
Predlog kombinuje zahteve za bezbednost već prilikom dizajniranja svih obuhvaćenih digitalnih usluga sa minimalnim uzrastom koji bi se odnosio samo na društvene mreže, poput TikToka, i platforme za deljenje video-sadržaja, poput Jutjuba.
Ograničenja se odnose na sve mlađe od 15 godina, uz postepeni pristup.
Deci mlađoj od tri godine bilo bi potpuno zabranjeno korišćenje društvenih mreža i drugih visokorizičnih usluga.
Deca uzrasta od tri do 13 godina mogla bi da koriste usluge prilagođene deci uz nadzor odraslih.
Povezane vesti
Za uzrast od 13 do 15 godina bio bi omogućen ograničen pristup društvenim mrežama i platformama za deljenje video-sadržaja, uz manje dostupnih funkcija i roditeljsku kontrolu.
Ascannio / Alamy / Profimedia
Pravila o bezbednosti već u fazi dizajna važila bi i za maloletnike uzrasta od 15 do 18 godina, iako bi tinejdžeri u toj starosnoj grupi mogli da koriste platforme bez saglasnosti roditelja.
Kompanije poput Mete i Gugla moraće da proveravaju starost korisnika prilikom otvaranja novog naloga, korišćenjem aplikacije za proveru starosti na nivou EU ili drugih nacionalnih rešenja koja proveravaju samo da li korisnik ima više od određenog broja godina.
Povezane vesti
Za postojeće naloge takođe bi bila potrebna proporcionalna provera starosti, na primer na osnovu toga koliko dugo korisnik ima nalog ili koristi određenu uslugu.
Bezbednost već u fazi dizajna
Nacrt "EU Kids Act" sadrži niz pravila o tome šta će tehnološke kompanije smeti, a šta neće smeti da rade kako bi njihove digitalne usluge pružale bezbedno iskustvo prilagođeno uzrastu korisnika.
Predlog, između ostalog, zabranjuje funkcije poput beskonačnog skrolovanja, veštačkih notifikacija i određenih mehanizama nagrađivanja.
Sistemi za preporuke, odnosno algoritmi koji biraju koji će sadržaj korisniku biti prikazan, trebalo bi da budu dizajnirani tako da spreče takozvane "zečje rupe", odnosno nizove sve ekstremnijih ili problematičnijih sadržaja do kojih korisnik dolazi na osnovu prethodnih interesovanja, kao i druge preporuke zasnovane isključivo na signalima angažovanja korisnika.
Rizična podešavanja trebalo bi da budu isključena po automatizmu, dok bi sadržaj na nalozima maloletnika morao da bude podešen kao privatan, tako da nepoznati korisnici ne mogu da ih kontaktiraju.
Prijavljivanje štetnog sadržaja trebalo bi da bude jednostavno i lako dostupno. Predlog takođe predviđa da roditeljima budu ponuđeni alati za roditeljsku kontrolu prilagođeni uzrastu deteta.
ENS BUTTNER / AFP / Profimedia
"Ova pravila i principi biće dopunjeni posebno prilagođenim obavezama za onlajn igre, AI četbotove i pratioce, kroz koregulatorni pristup zasnovan na samoregulaciji industrije", navodi se u dokumentu.
Kako će se pravila sprovoditi?
Brisel se često suočava sa kritikama da je previše blag u sprovođenju svojih digitalnih pravila, dok se onlajn okruženje menja brže nego što javne institucije mogu da ga prate.
Zbog toga Komisija predlaže da teret dokazivanja bude prebačen na tehnološke kompanije, koje bi morale da dokažu da poštuju pravila o bezbednosti dece.
Vladyslav Yushynov / Alamy / Profimedia
Onlajn usluge koje već potpadaju pod stroži režim Zakona o digitalnim uslugama (DSA), jer se smatra da predstavljaju sistemski rizik za društvo, moraće da zatraže odobrenje Komisije pre uvođenja novih funkcija koje bi mogle da utiču na decu.
Tehnološkim kompanijama bila bi naplaćivana naknada za nadzor, a prikupljena sredstva koristila bi se za finansiranje sprovođenja novih pravila.
Komentari (0)