Zaštita dece na internetu: Gde prestaje kontrola, a počinje poverenje?

Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu ocenjuje u razgoovru za Euronews Srbija da zabrana društvenih mreža za mlađe od 15 ili 16 godina nije dobro rešenje za njihovu bezbednost. Umesto zabrane, smatra da bi fokus trebalo da bude na prevenciji, edukaciji i kontinuiranom razgovoru sa decom, uz odgovarajući nadzor roditelja. Povodom slučajeva u Francuskoj i Australiji, Jurić upozorava da restriktivne mere mogu izazvati otpor kod dece i da ih je tehnički teško sprovesti.

Naime, Francuski Ustavni savet poništio je deo zakona kojim je trebalo da bude zabranjen pristup društvenim mrežama osobama mlađim od 15 godina, uz obrazloženje da takva mera nesrazmerno ograničava slobodu izražavanja i komunikacije. Zakon je predviđao da se od septembra zabrane novi nalozi za mlađe od 15 godina, dok bi postojeći nalozi bili ugašeni u roku od četiri meseca.

Istovremeno, u Australiji je uvedena zabrana korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina, dok su se pojavile informacije o problemima sa zvaničnim izveštajem koji je korišćen kao osnova za donošenje tamošnjih mera.

Govoreći o odluci francuskog Ustavnog saveta, Jurić je ocenio da je reč o odluci koja, prema njegovom mišljenju, predstavlja i svojevrsni izlaz za političku strukturu u Francuskoj.

"Mogu da kažem da je to možda jedno mišljenje jednog sudije, i da je zaista on došao na odluku da se zabrani i da se uopšte ne razgovara više o tome. Njegovo lično mišljenje, što ne, zaista ne kažem da nisu ugrožena bila prava deteta“, rekao je Jurić.

On smatra da je problem i u samoj primenljivosti ovakve zabrane.

"Mislim da je to i spas za političku strukturu u Francuskoj, zato što, čini mi se, da su i oni sami shvatili da takva jedna zabrana ne samo da neće doneti ništa dobro, da neće uraditi ništa bolje i jače po pitanju zaštite same dece, nego, naprotiv, tehnički je to gotovo i neizvodljivo“, naveo je Jurić.

Otvara se pitanje efikasnosti

Prema njegovom mišljenju, donošenje ovakvih mera može predstavljati politički popularan potez, ali istovremeno otvara pitanje njihove stvarne efikasnosti.

"Po meni, mislim da je tu napravljen jedan kompromis, da, eto, sada dođemo do toga da je politička struktura, želela da promoviše jedan takav zakon, što je, mogu da kažem, vrlo jedan populistički potez i popularan potez za većinu javnosti, ali sa druge strane su, eto, dobili odgovor od Ustavnog suda da to nije moguće“, rekao je Jurić.

Na pitanje o sličnim zakonima koji se pripremaju u drugim evropskim zemljama, Jurić je rekao da se nada da Srbija neće krenuti tim putem.

"Ja se iskreno nadam, i imao sam i nekoliko razgovora sa donosiocima odluka u našoj zemlji, da zaista ne krenemo tim putem, jer taj put je potpuno pogrešan“, rekao je.

Kao jedan od problema zabrane naveo je mogućnost da deca pokušaju da pronađu načine da je zaobiđu.

"Zabrana nešto što će prvo kod dece napraviti jedan užasan otpor, gde će deca tražiti izlaz kroz neke sive zone“, kazao je Jurić.

Umesto zabrane, on smatra da bi veći fokus trebalo staviti na prevenciju i pripremu dece za izazove sa kojima se susreću na internetu.

"Mi treba da se bavimo prevencijom i da, zapravo, pripremamo dete za izazove sa kojima će se susretati u budućnosti, u svom životu, pa i na kraju, kada se budu i bavili, verovatno, nekim poslovima koji su generalno vezani za internet“, naveo je Jurić.

Kako bi zaštita dece trebalo da izgleda?

Govoreći o zaštiti dece, Jurić je naglasio da smatra da bi države i porodice najpre trebalo da rade na edukaciji i informisanju.

"Pravi način jeste prevencija. Zabrana nikad ništa dobro nije donela, a pogotovo ne u eri interneta, gde jednostavno ne možeš da dete nekako socijalizuješ na neki drugi način osim onoga koji je u trendu, a sad je trend jednostavno društvena mreža i generalno internet“, rekao je.

Kada je reč o granici između slobode dece, njihovih prava i bezbednosti, Jurić smatra da kontrola ne može biti odvojena od razgovora i edukacije.

"Ako govorimo o kontroli i granici - nijedna kontrola, nijedna zabrana bez prethodnog razgovora sa detetom, objašnjenja, edukacije, nije donela ništa dobro“, rekao je.

Istovremeno, smatra da kod mlađe dece određeni oblik nadzora mora da postoji.

"Mi moramo da kontrolišemo decu, jer, znate, pustiti jedno dete da luta po društvenim mrežama, u toj jednoj džungli, je kao da ste ga pustili da vozi na autoputu, što je, naravno, potpuno nebezbedno“, naveo je Jurić.

Prema njegovim rečima, odgovornost je i na državi, obrazovnom sistemu i porodici.

"Zbog toga je mnogo važno da mi kao odrasli ljudi, pa i sistem, porodice, da utičemo na to da se prvo mi informišemo, da vidimo šta je to što je korisno, a šta je to što je rizično, da na taj način utičemo na decu, a onda eventualno da razgovaramo šta su dodatni neki alati koji će pomoći da deca budu bezbedna“, rekao je.

Jurić smatra da bi zabrane trebalo razmatrati tek nakon što se iscrpe mogućnosti prevencije i edukacije.

"Mislim da prvo moramo da uradimo sve što je do nas, dakle do države, do obrazovnog sistema, do porodice, da uradimo sve da edukujemo, informišemo decu, a tek onda, ako to ne uspe, da onda eventualno se hvatamo za neke zabrane ili nešto slično, a mi ovo prvo nismo uradili“, zaključio je Jurić.

Govoreći o ulozi roditelja, Jurić je istakao da razgovor sa detetom mora biti kontinuiran, a ne povremen.

"Ne možete površno da razgovarate o društvenoj mreži, zato što jednostavno dete će shvatiti prvo da potpuno ne znate o čemu pričate, i onda ćete biti jedan neozbiljan sagovornik“, rekao je.

Dodao je da dete prepoznaje i kada roditelj pokazuje samo povremeno interesovanje.

"Ako to kažete i pitate jednom, i setite se te iste teme za mesec dana, onda dete shvata da vi zapravo niste zainteresovani“, naveo je Jurić.

Prema njegovim rečima, poverenje se gradi kroz kontinuiran razgovor i međusobno učenje.

"Ako mi budemo imali kontinuirani neki razgovor, pritom se malo i edukujemo, pritom zatražimo od deteta da nam i dete samo pokaže šta misli o određenim temama, o određenim novim društvenim mrežama, dete će shvatiti poruku: da, moj roditelj je zainteresovan, želi o tome da razgovaramo, nije zaboravio ono što smo pričali juče, i tu se stvara jedno uzajamno poverenje“, rekao je Jurić.