Premijere na FEST-u: Od dokumentarca o Starom sajmištu, do "Ruke pravde"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Međunarodni filmski festival FEST uveliko je u toku, a publika će do 11. oktobra moći da vidi niz premijera.
Među njima je i dokumentarni film "Staro sajmište" rediteljke Aleksandre Mitić o nekadašnjem logoru, čije bi sačuvane zgrade, prema mišljenju autorke, trebalo pretvoriti u memorijalni centar.
Mitić je na konferenciji za novinare FEST-a rekla da su reakcije publike na film bile posebno značajne jer su, kako je navela, mnogi gledaoci istakli da nisu znali dovoljno o istoriji Starog sajmišta.
"Primetili smo da je, osim kolega, bilo i ljudi koje ne poznajemo, i to su objektivna mišljenja. Dobili smo kritike da je film drugačiji i da osvetljava teme koje nisu dovoljno poznate", rekla je Mitić u Domu omladine Beograda.
Ona je navela da su mnogi nakon projekcije rekli da su znali da je na tom prostoru postojao logor, ali da im je manje poznata njegova istorija pre i posle Drugog svetskog rata.
Prema njenim rečima, na prostoru Starog sajmišta danas se nalaze ugostiteljski objekti, dok u pojedinim delovima starih paviljona ljudi i dalje žive.
"Ljudi koji dolaze možda ne znaju šta je bilo, nisu opterećeni time, neki znaju. Međutim, gde je danas restoran, tu je nekada bio krematorijum", podsetila je Mitić.
Povezane vesti
Mitić je naglasila da film ne traži krivca, već način da se prostoru odredi odgovarajuća namena i sačuva sećanje na ono što se dogodilo.
"Mi imamo autentično sačuvane zgrade. Ako to imate, logično je da ih iskoristite i pretvorite u memorijalni centar, da budu spomenik i podsećanje na ono što se dogodilo", rekla je ona.
Kako je navela, prostor Starog sajmišta nastao je sa pozitivnom idejom, kao moderan sajamski kompleks, da bi svega nekoliko godina kasnije postao najveći logor na prostoru tadašnje Jugoslavije i mesto Holokausta.
Mitić je rekla da je čitav prostor za potrebe filma poslužio kao svojevrsna scenografija, jer je veliki deo objekata ostao gotovo nepromenjen.
"Shvatili smo da možemo da vizuelizujemo priču jer je veliki deo prostora ostao isti kao tada. Samo malim sredstvima pokušali smo da vizuelizujemo ono o čemu govorimo", rekla je Mitić.
Reditelj Nikola Đurović je naglasio da su tri ključne etape u istoriji Starog sajmišta ujedno i tri osnovna dela filma, značaj tog prostora u predratnoj Jugoslaviji, period kada je postao logor tokom Drugog svetskog rata i najpoznatija posleratna faza, kada su u paviljonima nastajali slikarski ateljei i pozorišta.
"To je put koji traje do danas, a prostor je prepušten propadanju", ocenio je Đurović.
Povezane vesti
"Talenat za ubistvo"
Na FEST-u je predstavljen i film "Talenat za ubistvo" (A Talent for Murder), švajcarsko-australijsko-italijansko-američko-britanska koprodukcija reditelja Antona Korbejna.
Govoreći o iskustvu dugom četiri decenije u snimanju muzičkih spotova za izvođače poput grupa Depeche Mode, U2 i Coldplay, Korbejn je rekao da mu je upravo taj rad omogućio veliku slobodu u vizuelnom izrazu.
"Na muziku može da se 'nakalemi' bilo šta. Četrdeset godina sam proveo praveći spotove. Volim sve što ima veze sa vizuelnom umetnošću. Vizuelna fotografija, dizajn, ta igra je za mene ključna", rekao je Korbejn.
Povezane vesti
Govoreći o radu na filmu, naveo je da je tokom snimanja u Nemačkoj želeo da iskoristi jesenji pejzaž koji je video tokom vožnje u blizini Berlina.
"Video sam dosta palog jesenjeg lišća i odlučio da treba da postavim protagonistu u taj konkretan kontekst", rekao je on.
Film prati misterioznog mladića iz njujorške izdavačke kuće koji odlazi u Švajcarsku kako bi ubedio čuvenu spisateljicu Patrišu Hajsmit da napiše poslednji deo svoje poznate antologije o Tomu Ripliju.
Na programu je večeras i sutra u Sava centru.
"Molitva za umirućeg"
Film "Molitva za umirućeg" (A Prayer for the Dying), norveško-grčko-britansko-švedska koprodukcija, predstavile su rediteljka Dara Van Dusen i direktorka fotografije Kejt Mekalou.
Van Dusen je rekla da je film zasnovan na noveli, a da je posebno zanimljiv preplet trilera i drame, kao i mogućnost vizuelnog istraživanja priče.
Ona je navela da se kroz film provlače pitanja ega, vere i moralnih dilema, uključujući pitanje da li je čovek sebičan ako prvenstveno gleda sebe ili je nerazuman ako to ne čini.
"Na ta pitanja nije moguće odgovoriti, ali valjda je važno razmišljati o njima", ocenila je Van Dusen.
Direktorka fotografije Kejt Mekalou rekla je da je izazov uvek razumeti podtekst scenarija i pretvoriti ga u vizuelni jezik reditelja.
Ona je objasnila da su se, imajući u vidu prethodnu saradnju sa rediteljkom, odlučile za specifičan pristup pokretu kamere i kompoziciji kadra.
"Došle smo na ideju da pogodimo vreme pomeranja kadrova i da kao podlogu koristimo rep i hip-hop tekstove", rekla je, između ostalog, Mekalou.
Radnja filma smeštena je u Viskonsin sedamdesetih godina 19. veka, gde se šerif suočava sa smrtonosnom pretnjom koja ga primorava da bira između sopstvene porodice i odbrane zajednice koja mu je pružila novu šansu.
Film "Molitva za umirućeg" je na programu večeras u Ložionici.
"Ruka pravde" 10. oktobra u Sava centru
Selektor FEST-a Dragan Jeličić najavio je da će 10. oktobra premjerno biti prikazan film "Ruka pravde" reditelja Nemanje Ćeranića, koji donosi priču o Blagoju Jovoviću, pripadniku Jugoslovenske vojske u otadžbini, i njegovom planiranju atentata na ustaškog vođu i ratnog zločinca Antu Pavelića u Buenos Ajresu.
"Dugo je pisano o tom filmu u periodu njegovog stvaranja. Znam da će on i dalje proizvesti polemike u našem uzavrelom političkom i filmskom prostoru, ali ovo je bila moja davna želja, da se nađe među tri filma koja želim na FEST-u", rekao je selektor.
Glavne uloge tumače Aleksandar Gavranić, kao Blagoje Jovović, i Zlatan Vidović. Pored njih, u filmu igraju i Tamara Ristoska, Igor Borojević, Samuel Finci, Mladen Nelević, Lukas Feraro, Miodrag Krčmarik, Slađana Zrnić, Jovan Savić i Ljubiša Savanović.
Film je na programu FEST-a u okviru Gala programa u Sava centru.
Komentari (0)