Učestale pljačke muzeja i besmisao "vruće robe": Zašto se lopovima neće isplatiti krađa Renoarovih slika
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Renoarove slike ponovo su u centru pažnje svetske javnosti, ali ovog puta ne zbog izložbe ili aukcije. Dvojica lopova upala su kroz prozor u Muzej Renoar u Kanj-sir-Meru, na jugu Francuske, i za svega nekoliko minuta uspela da ukradu četiri slike. Tokom bekstva dve su im ispale u muzejskoj bašti, dok se za preostale dve - "Portret gospođe Kolone Romano" i "Devojka na bunaru" - i dalje traga.
Vrednost ukradenih dela procenjuje se na oko devet miliona dolara, a slučaj koji je samo jedan u nizu učestalih pljački muzeja, ponovo otvorio pitanje bezbednosti vrednih umetnina.
Istoričar umetnosti i nekadašnji kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac smatra da je sama krađa umetničkih dela zapravo besmislena, jer je mogućnost njihove legalne prodaje gotovo nikakva.
"To se ponavlja. Nikad se opametiti lopovi neće, jer je to besmislena stvar. Uopšte dirnuti nešto što je obrađeno, što je publikovano, što se čuva, je besmisleno", kaže Kusovac.
Prema njegovim rečima, čim se sazna da je neko delo ukradeno, ono postaje takozvana "vruća roba", a to značajno sužava mogućnost da lopovi od njega bilo šta zarade.
"Od onog časa kad se čulo da su nestale dve ukradene stvari, one su već, kako popularno ovi koji se bave tim stvarima zovu, 'vruća roba'. A vruća roba nigde ne ide. Već su svi naoštreni da im neko ne uvali slike. Policija ili onaj ko je zadužen, brzo će završiti ovu stvar, na nesreću onih koji su je počinili, jer će oni završiti iza brave, a slike će se vratiti onome kome pripadaju", smatra naš sagovornik.
Euronews
Čak i kada bi ukradene slike bile sklonjene u sef i tamo čuvane mesecima ili godinama, njihov status se ne bi promenio.
Povezane vesti
"Bez obzira, čak da se negde sklone, da se smeste u sef, da se drže mesecima, godinama, kad se pojave, one su u vlasništvu onoga kome su uzete. One se vraćaju", ističe Kusovac.
U celom procesu, dodaje, važnu ulogu ima osiguranje, jer su umetnička dela uglavnom osigurana, a osiguravajuće kompanije imaju mehanizme kojima nastoje da povrate izgubljenu imovinu.
Ko naručuje krađu umetnina?
Na pitanje šta je motiv ljudi koji se odlučuju na krađu skupocenih umetničkih dela, Kusovac odgovara - neobaveštenost i neznanje, odnosno nedovoljno poznavanje načina na koji tržište umetnina funkcioniše.
Tanjug/AP/City of Cagnes-sur-Mer
Mogućnost da iza krađe stoji naručilac iz nekog drugog dela sveta, kako kaže, nije nemoguća, ali smatra da takav scenario nema mnogo smisla.
"To je pitanje. Neki misle da to ima nekog smisla, međutim, reći ću vam nekoliko argumenata koji govore da je to pomalo besmisleno. Da naručite krađu, vi morate da platite. To neće niko da radi džabe. Već ste zaslužili kaznu, jer ste naručilac. Manje će stradati onaj koji je počinio od onog koji je naručio", ističe Kusovac.
Dodatni problem za potencijalnog naručioca jeste to što osoba koja ima dovoljno novca za skupocenu umetninu može da je kupi i legalno.
"Jer onaj ko naručuje ima pare. Onaj ko ima pare može da kupi, legalno", kaže istoričar umetnosti i podseća da se na legalnom tržištu svake godine prodaju stotine dela najtraženijih umetnika.
Povezane vesti
Pikaso je, prema njegovim rečima, jedan od najboljih primera.
Tanjug/AP/City of Cagnes-sur-Mer
"Godišnje 400 do 500 Pikasovih dela, koja su najtraženija roba na tržištu umetničkih predmeta, godišnje promeni vlasnika. Znači, možete da ga kupite legalno u dobrim aukcijskim kućama, kakve su Sotheby's, Christie's, ili čak i ovi manji, napominje naš sagovornik.
I Renoar je dostupan na tržištu, mada su cene njegovih dela veoma visoke.
Povezane vesti
"To su visoke cene i to je ono što privlači. Kao magnet lepi ove koji su ušli u rizik i sigurno će završiti, to mogu da vam kažem već sada, iza brave. Počinioci ne mogu da se izvuku. Nema šanse da se izvuku i nema šanse da uspe to što su oni naumili", tvrdi Kusovac.
Onsmatra da počinioci često naprave grešku kada pokušaju da pronađu način da zarade na ukradenim delima.
Tanjug/AP/City of Cagnes-sur-Mer
Naime, oni su najčešće primorani da traže saveznike u drugim ljudima, jer negde moraju da čuvaju ukradena dela.
"Uvek će biti onih koji će imati razloga da za novac od osiguranja prijave kradljivce", smatra istoričar umetnosti.
Renoar u Narodnom muzeju
Govoreći o ukradenim delima iz Francuske, Kusovac podseća da je reč o umetniku čija dela imaju izuzetnu kulturnu i tržišnu vrednost.
Tanjug/AP/City of Cagnes-sur-Mer
"Renoar je, bez sumnje, značajno kulturno dobro. Svaki Renoar. Narodni muzej ima oko četrdeset njegovih dela, uglavnom manjih formata, a do nas su došla preko Eriha Šlomovića", kaže naš sagovornik.
Šlomović je, kako objašnjava Kusovac, bio mladi Beograđanin koji je 1933. godine otišao u Pariz, gde ga je prihvatio Ambroaz Volar, veliki trgovac umetninama i kolekcionar, koji je sarađivao i sa Renoarom.
Više o Renoarovim delima i pljačkama muzeja, pogledajte u priloženom videu.
Komentari (0)