Stanovnici "plavih zona" otkrivaju recept za dug život: Ključ nije samo u ishrani nego i u jednoj osobini ličnosti

Mnogi ljudi smatraju da je za zdravlje i dugovečnost potrebno slediti niz strogih pravila uz veliku snagu volje. Međutim, u takozvanim "plavim zonama", poznatim po velikom broju dugovečnih stanovnika, navike koje danas smatramo zdravim, dolaze mnogo prirodnije. 

Umesto da se oslanjaju na uređaje za praćenje fizičke aktivnosti, teretane ili posebne dijete, stanovnici ovih krajeva kretanje i ishranu utkaju u svoj način života i osećaj svrhe.

Šta su "plave zone"?

Pre mnogo godina, Dan Bjutner, novinar časopisa "National Geographic", putovao je svetom sa timom naučnika kako bi otkrio tajne dugovečnosti. Njegovo putovanje izdvojilo je pet geografskih oblasti u kojima ljudi žive znatno duže i zdravije od proseka, uključujući i najveću koncentraciju stogodišnjaka.

Bjutner je ove lokacije nazvao "plavim zonama", po koncentričnim plavim krugovima koje su prethodni naučnici crtali na mapi kako bi označili područja u kojima ljudi žive duže.

Ove zone obuhvataju Okinavu u Japanu, Sardiniju u Italiji, Nikoju u Kostarici, Ikariju u Grčkoj i Loma Lindu u Kaliforniji.

Edwin Remsberg / VWPics / Profimedia

Konkretne navike u ishrani i načinu života stanovnika "plavih zona" razlikuju se od regiona do regiona.

Na primer, u Nikoji na Kostariki, bundeva, kukuruz i pasulj čine osnovu tradicionalne ishrane. S druge strane, stanovnici Ikаrije u Grčkoj uglavnom se pridržavaju mediteranske ishrane koja naglašava voće i povrće, integralne žitarice, mahunarke, krompir i maslinovo ulje.

Ipak, ove populacije dele neke zajedničke navike i način života, koje vredi usvojiti, makar i delimično.

Jedu umereno

Ljudi u "plavim zonama" uglavnom jedu male do umerene porcije, što im pomaže da održe zdravu telesnu težinu. Možda ste čuli za to kao za "pravilo 80 odsto".

Bjutner je ovaj izraz preuzeo iz okinavske izreke "hara hači bu", koja se slobodno može prevesti kao: "Jedi dok ne budeš 80 odsto sit."

Unsplash/laura adai

Ova izreka, inspirisana učenjem Konfučija, često se izgovara pre obroka kako bi podsetila ljude da jedu umereno i izbegnu prejedanje.

Ako želite da sledite ovaj princip ishrane, ne morate da primenjujete ekstremne dijete. Umesto toga, možete da servirate umerene porcije, bez dosipanja i povećavanja obroka. 

Ima dokaza da se porcije mogu značajno smanjiti i to potpuno "bezbolno", tako što se veći tanjiri zamene manjim.

Bez obzira na veličinu tanjira, preporučuje se da se ne jede više od tri obroka dnevno bez grickalica, a sve to zajedno može da smanji unos kalorija i do deset procenata.

Ishrana im se bazira na biljkama

Ishrana u "plavim zonama" uglavnom se sastoji od celovitih, neprerađenih namirnica bogatih hranljivim materijama i siromašnih nezdravim mastima i šećerima. Biljne namirnice poput voća, povrća, mahunarki, pasulja, orašastih plodova i integralnih žitarica predstavljaju osnovu njihove ishrane.

Unsplash/Nadine Primeau

Ove namirnice obiluju vitaminima, mineralima i antioksidansima koji mogu pomoći u zaštiti od bolesti i doprineti boljem opštem zdravlju.

Ishrana u "plavim zonama" može da uključuje i nemasne izvore proteina poput ribe, živine i jaja, ali se crveno meso veoma retko konzumira. Mlečni proizvodi su takođe ograničeni ili se potpuno izbegavaju.

Žive aktivno i sa svrhom

Ljudi u "plavim zonama" imaju mnogo fizičke aktivnosti, ali ona uglavnom ne dolazi iz odlazaka u teretanu.

Oni su aktivni u svakodnevnom životu i kreću se sa određenim ciljem, a ne kako bi dostigli unapred određen broj koraka. Na primer, neko ko živi u "plavoj zoni" mogao bi da pešači ili vozi bicikl do odredišta umesto da koristi automobil.

Unsplash/Chastagner Thierry

 

Često su i poslovi i hobiji stanovnika "plavih zona" fizički zahtevni. Tako, na primer, pastiri na Sardiniji svakog dana pređu najmanje osam kilometara dok prolaze kroz neravni planinski teren.

Na Okinavi većina ljudi svakodnevno obrađuje bašte, uzgajajući povrće koje kasnije koriste i dele sa komšijama.

U Nikoji na Kostariki ljudi pronalaze smisao i zadovoljstvo u svakodnevnim fizičkim poslovima poput uređenja dvorišta, pešačenja, brige o stoci i ručnog pranja odeće.

Po uzoru na njih, razmislite o načinima da se krećete sa svrhom i zadovoljstvom.

Život sa svrhom

Na Okinavi postoji izraz "ikigai", koji se prevodi kao "životna svrha". Slično tome, u Nikoji na Kostariki izraz "plan de vida" znači "svrha duše" ili "životni plan".

Unsplash/Raj Adhikari

Ljudi koji žive u ovim zajednicama ne prolaze samo kroz dan po navici. Umesto toga, dubok osećaj svrhe daje im razlog da ustanu svakog jutra.

Kada se tome pridruže snažan osećaj zajedništva i vera, taj osećaj svrhe verovatno pomaže u ublažavanju stresa. Takođe može doprineti tome da ljudi ostanu aktivni i u poznim godinama.

Ponešto je i u karakteru

Iako neke navike blagotvorno utiču na zdravlje i dugovečnost, neki aspekti života zavise od karaktera čoveka. 

Studija koja je obuhvatila stanovnike Sardinije pokazala je da deo slagalice zdravlja možda može da bude i sama čovekova ličnost. 

Način na koji reagujemo na izazove i kako se povezujemo sa svetom oko sebe može oblikovati navike i ponašanja koja nam omogućavaju da ostanemo aktivni kako starimo, pokazao je tim predvođen psihološkinjom Marijom Kjаrom Fastame sa Univerziteta u Kaljariju u Italiji.

"Ovi nalazi ukazuju na to da kombinacija prilagodljivih osobina ličnosti i resursa za suočavanje sa problemima podstiče aktivniji način života", napisali su istraživači u radu objavljenom u časopisu "International Journal of Applied Positive Psychology", "pružajući uvid u mehanizme uspešnog starenja."

Jedna osobina ličnosti posebno se izdvaja kod ljudi koji dožive 100 godina: mnogo veću otvorenost za životna iskustva.

To znači da su pokazivali veću radoznalost, interesovanje za učenje, spremnost da se intelektualno bave novim idejama i da isprobavaju nove stvari.

Unsplash/Hector Reyes

Stanovnici "plave zone" takođe su imali bolje sposobnosti suočavanja sa problemima, veću emocionalnu kompetenciju i provodili su više vremena u mentalno ili fizički stimulativnim aktivnostima tokom slobodnog vremena.

Nasuprot tome, ljudi sa višim nivoom neuroze češće su navodili lošiji kvalitet života povezan sa zdravljem.

Istraživači ne smatraju da ličnost direktno utiče na dugovečnost; umesto toga, ona možda utiče na način na koji živimo.

Na primer, osoba koja je radoznala i intelektualno angažovana možda će češće tražiti nova iskustva, održavati društvene veze, baviti se hobijima, ostati aktivna i nastaviti da uči.

Umesto da deluje nezavisno od ishrane ili fizičke aktivnosti, ličnost možda pomaže u oblikovanju ponašanja koja povećavaju verovatnoću zdravog starenja.

Studija je bila relativno mala i opservacionog karaktera, pa ne može da dokaže da ličnost uzrokuje zdravo starenje, pa će biti potrebna dodatna istraživanja, navode naučnici.

Jedna od najdužih studija o stogodišnjacima, na primer, pokazala je da međugeneracijsko roditeljstvo ili osobine ličnosti, uključujući snažan osećaj svrhe, mogu biti faktori koji doprinose dugovečnosti.

Ipak, ovo istraživanje doprinosi sve većem broju dokaza da psihološke osobine mogu imati ulogu zajedno sa poznatijim faktorima poput ishrane, vežbanja i društvenih odnosa.