Oda gljivama, pisoar bez prskanja i aerodinamika duvanja nosa: Dodeljene Ig Nobel nagrade za bizarna naučna istraživanja

Ig Nobelove nagrade za neobična naučna istraživanja, koja izazivaju smeh, ali i podstiču na razmišljanje, podeljene su 36. put u Cirihu, a tema ovogodišnjeg događaja bile su "gljive".

Zamišljene kao parodija Nobelovih nagrada, Ig Nobel priznanja organizuje časopis Annals of Improbable Research.

Pored sada već tradicionalnog bacanja papirnih aviona, prisutni su mogli da uživaju i u izvođenju nove operske pesme posvećene gljivama, koju su izveli nobelovci obučeni kao pečurke.

Među nagrađenim projektima našlo se i istraživanje koje je otkrilo "dokaze da pripadnici viših društvenih slojeva češće kradu bombone iz zaliha namenjenih deci i učestvuju u drugim oblicima neetičkog ponašanja". To istraživanje osvojilo je nagradu za ekonomiju.

Nagradu za hemiju dobio je rad koji je pokazao da mleko bubašvaba sadrži tri puta više energije od kravljeg mleka.

Tanjug/AP/Claudio Thoma

Tu je i pobednik u kategoriji medicine, studija pod nazivom "Kako duvati nos – aerodinamička studija duvanja nosa".

U međuvremenu, istraživanje evolutivne istorije ljubljenja svojim autorima donelo je nagradu za biomehaniku.

Jedna od autorki te studije, Matilda Brindl, evolutivna biološkinja sa Univerziteta Oksford u Engleskoj, rekla je za CNN da se oblasti koje nisu očigledno povezane sa komercijalnom industrijom i tehnologijom sve češće se smatraju manje važnim.

"Naravno, primenjena istraživanja su od ključnog značaja, ali bio bi veliki gubitak kada bismo prestali da posmatramo svet oko sebe i postavljamo pitanje: 'Zašto?'. Radoznalost radi same radoznalosti predstavlja osnovu napretka nauke", dodala je Brindl.

Istraživanje o tome kako projektovati pisoare koji sprečavaju prskanje urina osvojilo je nagradu za fiziku, dok je rad u kojem su usnici komaraca korišćeni kao mlaznice za 3D štampanje, postupak opisan kao "nekroštampanje", nagrađen u kategoriji tehnologije.

Čanghong Cao, koautor studije o nekroštampanju i vanredni profesor na Katedri za mašinsko inženjerstvo Univerziteta Mekgil u Kanadi, rekao je da nagrade "pomažu da se legitimizuje istraživački način razmišljanja".

"Niko ne planira da napravi mlaznicu za 3D štampanje od komarca. Do te ideje smo došli tako što smo pažljivo posmatrali nešto što na prvi pogled deluje nevažno i ostali otvoreni za mogućnosti do kojih nas to može dovesti", rekao je Cao za CNN.

Tanjug/AP/Claudio Thoma

Karlij En Jork, vanredna profesorka biologije na Univerzitetu Lenor-Rajn u Hikoriju, u Severnoj Karolini, koja nije učestvovala u dodeli nagrada, izjavila je za CNN da Ig Nobel priznanja "nikada ne propuštaju da istaknu istraživanja koja vas nateraju da se 'nasmejete, a zatim razmislite'".

"Od prljavog donjeg veša u istraživanjima zemljišta do 3D modela komaraca, ovogodišnji dobitnici uzeli su ideje koje na prvi pogled deluju neverovatno i pretvorili ih u ozbiljne istraživačke projekte. I da, reč je o potpuno legitimnim naučnim poduhvatima", rekla je Jork, autorka knjige "Top za losose i lebdeća žaba: i druga ozbiljna otkrića šaljive nauke".

Tanjug/AP/Claudio Thoma

"Iako ova istraživanja na prvi pogled mogu zvučati trivijalno, približno polovina ukupnog ekonomskog rasta u Sjedinjenim Državama može se povezati sa otkrićima proisteklim iz fundamentalnih istraživanja. Ko zna, možda će baš 3D model usnog aparata komarca poslužiti kao inspiracija za novi, bezbolni način primene lekova", dodala je Jork.

Ono što, međutim, sigurno znamo jeste da sticanje novih znanja nikada nije besmislen poduhvat, bez obzira na to koliko tema delovala smešno, zaključila je autorka.