Da li smo izbegli klimatsku katastrofu? Nova studija menja sve što znamo o okeanskim strujama

Sistem atlantskih morskih struja, koji igra ključnu ulogu u održavanju blagih zima u Evropi prenoseći toplu vodu iz tropskih predela ka severu, možda ipak ne ide neizbežno ka nepovratnom kolapsu.

Nova istraživanja Danskog meteorološkog instituta, objavljena u uglednom naučnom časopisu Science Advances, pružaju ohrabrujuću sliku o budućnosti Atlantske meridijalne cirkulacije (AMOC). Istraživači su otkrili da ovaj sistem, uprkos slabljenju izazvanom globalnim zagrevanjem, ima potencijal da postepeno povrati svoju snagu, pod uslovom da se globalne temperature u budućnosti smanje.

Ovo otkriće delimično osporava dosadašnje strahove o neizbežnom prelasku "tačke bez povratka" za okeanske struje, nudeći tračak nade za klimatsku ravnotežu planete. Ipak, naučnici ne zanemaruju ozbiljne probleme koji i dalje postoje, posebno činjenicu da bi za eventualni oporavak bio potreban izuzetno dug vremenski period.

Nema "tačke bez povratka" u klimatskom modelu

Prema podacima koje su istraživači obradili, struja bi mogla da oslabi za čak 6 miliona kubnih metara vode u sekundi, sa sadašnjih 17 miliona, u scenariju koji predviđa porast temperature za 7 stepeni Celzijusa.

Prvi autor studije Čunčeng Guo, objasnio je rezultate, ističući ohrabrujuću perspektivu za budućnost klime na Zemlji.

"U našem modelu ne vidimo prelomnu tačku koja vodi u kolaps. AMOC postepeno slabi, ali primećujemo da vraća svoju snagu čim se globalno zagrevanje preokrene", naveo je on.

Simulacija, dakle, pokazuje da se strahovana "tačka bez povratka" ne pojavljuje u ovom specifičnom matematičkom modelu.

Dugoročne posledice i sumnje stručnjaka

foto: pexels

Stručnjaci upozoravaju da bi za potpuni oporavak moglo biti potrebno nekoliko vekova. U tom periodu, posledice slabljenja struje bi se i dalje osećale, izazivajući destabilizaciju globalnih obrazaca padavina i ubrzavajući porast nivoa mora u priobalnim područjima.

Još jedna velika prepreka je ledeni pokrivač Grenlanda, koji otpušta velike količine hladne, slatke vode u okean, doprinoseći slabljenju morskih struja. Ukoliko bi se ovaj led otopio, on se ne bi mogao obnoviti ni na koji način.

Vilem Hujskamp sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime pozitivno je ocenio perspektivu otpornijeg sistema cirkulacije, ali je izrazio sumnju u to da li je stvarna cirkulacija Atlantika zaista toliko otporna koliko modeli pokazuju. Paralelno s tim, stepen hlađenja koji bi bio potreban za preokretanje slabljenja struje prevazilazi mogućnosti koje se smatraju realnim uz današnju tehnologiju.

Zašto smanjenje emisija ostaje prioritet?

Scenario porasta temperature za 7 stepeni Celzijusa, koji je razmatran u studiji, daleko premašuje trenutna predviđanja. Ujedinjene nacije su potvrdile da će globalna temperatura preći kritičnu granicu od 1,5 stepeni Celzijusa u narednim godinama.

Istraživači procenjuju da bi samo topljenje leda na Grenlandu moglo dugoročno izazvati porast nivoa mora za oko 20 centimetara, kao posledicu zagrevanja od 1,5 stepeni.

U svetlu ovih podataka, smanjenje emisija štetnih gasova ostaje ključni prioritet za vlade koje su se obavezale na sprovođenje Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine.

Kako je zaključio Guo, apelujući na hitnu akciju protiv klimatskih promena:

"Umesto da se oslanjamo na globalno hlađenje koje tek treba da usledi, mnogo je sigurnija strategija da od samog početka ne dozvolimo globalno zagrevanje".

Bonus video: