Svetski mediji pišu o arheološkom otkriću u Srbiji: Kod Negotina pronađeno jedinstveno carsko kupatilo
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Istraživači Arheološkog instituta koji istražuju lokalitet Vrelo-Šarkamen kod Negotina otkrili su ostatke raskošnog i po mnogo čemu jedinstvenog rimskog kupatila koje je nekada pripadalo jednom caru, saopštio je Arheološki institut.
Skup prostorija, koji je uključivao grejane podove, tri bazena za kupanje i saunu, pronađen je u podnožju kule unutar carske palate, što predstavlja arhitektonsko rešenje kakvo arheolozi do sada nisu zabeležili nigde u Rimskom carstvu.
Reč je o rezultatu najnovije arheološke kampanje na lokalitetu Vrelo–Šarkamen kod Negotina, koju uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije sprovodi Arheološki institut u saradnji sa Muzejom Krajine.
Dokumentacija Arheološkog instituta
Istraživanjima rukovode dr Marija Jović, naučni saradnik Arheološkog instituta, i Gordan Janjić, MA, muzejski savetnik Muzeja Krajine.
Iza ovog značajnog otkrića stoji posvećen i interdisciplinaran tim istraživača, koji, uz rukovodioce istraživanja, čine dr Igor Bjelić, viši naučni saradnik i arhitekta, dr Ljubomir Jevtović, naučni saradnik, Borisav Marković, geodeta, i Konstantin Janjić, student arhitekture.
Dokumentacija Arheološkog instituta
Značaj njihovog otkrića najbolje ilustruje činjenica da su o njemu pisali brojni uticajni naučni portali iz celog sveta, među kojima i Live Science.
Vrelo–Šarkamen predstavlja jedan od najznačajnijih kasnoantičkih lokaliteta u istočnoj Srbiji. Monumentalni utvrđeni rezidencijalni kompleks podignut je početkom 4. veka i povezuje se sa rimskim carem Maksiminom Dajom, jednim od vladara tetrarhijskog perioda. Posebno mesto u istoriji istraživanja lokaliteta zauzima otkriće carskog mauzoleja sa jedinstvenim setom zlatnog nakita, pronađenim pre tačno tri decenije.
Najnovija istraživanja pokazuju da je arhitektonsko rešenje rezidencije na Šarkamenu bilo još složenije i raskošnije nego što se do sada pretpostavljalo.
Carsko kupatilo u unutrašnjosti kule
Novootkriveni balneum smešten je u najnižem nivou monumentalne jugozapadne ugaone kule palate. Prilagođen njenoj unutrašnjosti, prostor kupatila kružnog je oblika, što predstavlja posebno zanimljivo arhitektonsko rešenje u okviru rezidencijalnog kompleksa.
Posebnu pažnju privlači konstrukcija samog prostora. Kupatilo je bilo natkriveno kupolom probijenom sa šest prozorskih otvora. Takvo rešenje svedoči o visokom nivou graditeljskog znanja i izuzetnoj veštini arhitekte i graditelja, budući da je uklapanje otvora u kupolnu konstrukciju predstavljalo zahtevan statički i arhitektonski poduhvat.
Dokumentacija Arheološkog instituta
Istraživanja su omogućila i rekonstrukciju osnovne organizacije kupatila. Ono je bilo podeljeno na tehnički deo, neophodan za njegovo funkcionisanje, i prostorije namenjene kupanju, odmoru i uživanju.
U tehničkom delu nalazio se praefurnium: ložište koje je predstavljalo ključni element sistema za zagrevanje kupatila. Poseban značaj otkrića predstavlja potpuno očuvan hipokaustni sistem sa kružnim stubićima, kroz koji je zagrejan vazduh cirkulisao ispod podova prostorija. Pored samog otkrića carskog balneuma, ovakav stepen očuvanosti hipokaustnog sistema predstavlja izuzetno redak arheološki nalaz i pruža dragocene podatke za rekonstrukciju načina na koji je kupatilo funkcionisalo.
Još jedan izuzetno zanimljiv detalj otkriven je u neposrednoj vezi sa sistemom za zagrevanje vode. Arheološki je utvrđeno ležište na kojem se nalazio bakarni bojler, odnosno posuda u kojoj je zagrevana voda za potrebe kupatila. Sam bojler nije sačuvan, što ne iznenađuje imajući u vidu vrednost bakra kao sirovine i njegovu čestu sekundarnu upotrebu nakon prestanka funkcionisanja građevina. Upravo zbog toga očuvani rimski bakarni bojleri predstavljaju izuzetno retke nalaze, dok je jedan od poznatih sačuvanih primera otkriven u Pompeji. Na Šarkamenu, međutim, očuvano ležište omogućava da se položaj bojlera i njegova veza sa sistemom zagrevanja pouzdano rekonstruišu.
Dokumentacija Arheološkog instituta
Osoblje zaduženo za održavanje kupatila i loženje praefurniuma tehničkom delu kule pristupalo je sa zapadne strane, kroz monumentalni ulaz. Na taj način je servisni prostor bio odvojen od dela balneuma koji su koristili stanovnici rezidencije.
Drugi deo balneuma bio je namenjen kupanju, odmoru i uživanju. Do sada su otkrivene čak tri kade, kao i sudatorium - prostorija koja je imala funkciju parnog kupatila. Zajedno sa potpuno očuvanim hipokaustnim sistemom, praefurniumom i ležištem za bojler, ovi nalazi omogućavaju izuzetno detaljnu rekonstrukciju tehničkog sistema i načina korišćenja kupatila.
Ovakva organizacija pokazuje da nije reč o jednostavnom prostoru za održavanje higijene, već o pažljivo projektovanom privatnom kupatilu namenjenom korisnicima rezidencije visokog društvenog statusa, u kojem su arhitektonsko rešenje, tehnička infrastruktura i komfor činili jedinstvenu funkcionalnu celinu.
Otkriće koje otvara nova pitanja
Uprkos izuzetnom stepenu očuvanosti, balneum na Šarkamenu pred istraživače postavlja brojna pitanja, navodi se u saopštenju Arheološkog instituta.
Jedno od najvažnijih jeste kako se carskom kupatilu pristupalo iz same palate. Ulaz na istočnoj strani povezan je sa popločanim koridorom rezidencije, ali način na koji je savladana razlika u nivoima i organizovan ulazak u balneum još uvek nije razjašnjen.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Otvoreno je i pitanje monumentalnog zapadnog pristupa kuli i njegove veze sa tehničkim delom kupatila, dok funkcija svih otkrivenih prostorija tek treba da bude precizno utvrđena.
Upravo zato ovo izuzetno otkriće nije kraj, već početak nove faze istraživanja Šarkamena.
Trideset godina nakon otkrića carskog nakita, lokalitet je ponovo otkrio nešto neočekivano – carsko kupatilo skriveno u kuli, jedinstveno svedočanstvo rimske arhitekture, graditeljskog umeća i luksuza, zaključuje se u saopštenju.
Povezane vesti
Komentari (0)