Najstarije ulice prestonice i zaboravljene priče: Šta otkriva knjiga "Ulice starog Beograda" (VIDEO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Zašto Skadarlija vijuga, zbog čega Terazije imaju oblik elipse i kakve priče kriju nekadašnji nazivi beogradskih ulica? Grad kojim svakodnevno prolazimo čuva mnogo više od onoga što primećujemo na prvi pogled. U njegovim ulicama, trgovima i starim nazivima ostali su tragovi različitih epoha, nekadašnjih stanovnika i načina života koji su oblikovali prestonicu.
Knjiga "Ulice starog Beograda" autora Vladimira Dolovića vodi čitaoce kroz više od pola milenijuma urbanističkog razvoja Beograda. Uz istorijske karte, fotografije i ilustracije, ona otkriva kako je grad rastao i menjao se, ali i objašnjava zbog čega pojedine ulice imaju neobičan oblik, koliko su njihovi nazivi stari i šta nam njihov raspored govori o nekadašnjem Beogradu.
Dolović kaže da je knjiga rezultat višegodišnjeg interesovanja za istoriju Beograda, koje datira još iz studentskih dana. Ideja da prikupljeno znanje pretoči u obimniju publikaciju sazrela je kada je, krajem dvehiljaditih godina, na internetu počela da se razvija zajednica ljudi koji su razmenjivali stare fotografije, karte i drugu istorijsku građu.
Mnogi dokumenti već su tada bili digitalizovani, naročito u inostranstvu, što je istraživačima olakšavalo pristup izvorima koji su ranije bili teško dostupni.
"Kada sam shvatio da u svom računaru imam više od 20.000 slika starog Beograda, da imam stotine starih karata, onda sam na neki način želeo da do tada akumulirano znanje podelim i sa ostalima", objašnjava autor.
Samo pisanje knjige trajalo je dve do tri godine, ali Dolović nije mogao sve vreme da posveti tom poslu, budući da se, kao i većina autora u Srbiji, ne bavi pisanjem knjiga kao jedinim izvorom prihoda. Period pandemije koronavirusa, kada je imao više vremena za istraživanje i rad, bio je jedan od ključnih za završetak projekta.
Wikimedia
Najveći izazov, ali i posebno zadovoljstvo, bilo je istraživanje starijih epoha i pokušaj da se što vernije rekonstruiše izgled Beograda u prošlosti.
"Knjiga je koncipirana tako što polazi od današnjih ulica, i onda pokušavam da vidim koliko unazad u prošlost, može da se vrati svakom od tih ulica. Knjiga, naravno, izlaganjem hronološki ide od najstarijeg ka najnovijem. Ono što mi je bilo zadovoljstvo, a što je, naravno, bilo i dosta teško, je bilo da se pronikne u te starije vekove Beograda", kaže pisac.
U početku je očekivao da će se istraživanje uglavnom zaustaviti na habzburškoj rekonstrukciji Beograda s početka 18. veka. Međutim, pokazalo se da postoje osnovi za tvrdnju da su mnoge današnje ulice starije od tog perioda.
Posebno ga je zainteresovao Beograd iz osmanskog vremena, naročito 16. i 17. veka. Iako postoje dobri osnovi za njegovu rekonstrukciju, sačuvano je malo tragova koji bi omogućili da se dobije celovita slika tadašnjeg grada.
Zbog toga su važan deo knjige i geografske karte, koje čitaocima olakšavaju snalaženje i razumevanje istorijskih promena. Na njihovoj izradi Dolović je sarađivao sa prijateljem i kolegom Aleksandrom Stanojlovićem, koga opisuje kao jednog od najboljih kartografa današnjice.
Koje su najstarije ulice Beograda?
U knjizi su obrađene ulice starog jezgra grada, pri čemu je kao okvir uzeta teritorija današnje opštine Stari grad. Ona obuhvata prostor na kojem se odvijao razvoj Beograda sve do prve polovine 19. veka, pre nego što je grad počeo značajnije da se širi izvan tih granica.
Wikimedia/George Grantham Bain Collection
"Neke ulice imaju relativno kratku istoriju i ne toliko zanimljivu. Neke druge, koje nam danas izgledaju starije, su zapravo prilično nove. Recimo, Strahinjića bana ne postoji duže od 150 godina. Znači, one su praktično nastale u onoj velikoj rekonstrukciji Beograda u drugoj polovini 19. veka, gde su brisani stari turski sokaci i postavljene široke ulice evropskog izgleda", objašnjava naš sagovornik.
Među najstarijima su, objašnjava, one koje su nastale pod uticajem samog geografskog položaja, jer njihov pravac nije mogao lako da bude promenjen.
"Jedan primer takav je Karađorđeva ulica, koja se prosto nalazi na mestu koje je, s jedne strane, pritisnuto rekom Savom, a s druge strane, onim vrlo oštrim odsekom koji se spušta sa Kosančićevog venca, tako da je ona uvek morala da bude na tom mestu, nije mogla da se pomera negde drugde", kaže Dolović.
Isto važi i za Parisku ulicu, koja je ucrtana u jednoj mapi grada iz 17. veka.
"Za Parisku možemo da tvrdimo da je ona na tom mestu bila još i u rimsko vreme i kasnije", ističe pisac.
Zašto Terazije imaju oblik elipse?
Neobičan oblik pojedinih beogradskih ulica nije slučajan. Često je posledica nekadašnjih utvrđenja, prirodnog terena ili načina na koji su ljudi koristili određeni prostor.
Euronews Srbija
"Obilićev venac kod hotela 'Majestic' skreće pod pravim uglom zato što se tu nekada nalazio jedan od bastiona koji su opkoljavali beogradsku varoš. Ista onakva, ili vrlo slična utvrđenja kakva se danas nalaze na Beogradskoj tvrđavi, su se nekada nalazila i oko varoši. Jedna od glavnih kapija takozvana Virtemberška ili Stambol kapija, nalazila se na Trgu republike, pa su se tu otprilike prostirale i te zidine, tako da je Obilićev venac dobio taj jedan svoj, za naše uslove, dosta neuobičajen izgled", kaže Dolović.
Terazije, sa druge strane, svoj elipsoidni oblik duguju nekadašnjem vodovodnom sistemu.
Oko česme je bilo potrebno obezbediti širi prostor jer su se tu zaustavljali ljudi koji su ulazili u Beograd ili iz njega izlazili. Među njima su bili i seljaci i stanovnici varoši, koji su na tom mestu napajali stoku, volove i konje.
Skadarlija i kratko zlatno doba boemije
Jedna od najčuvenijih beogradskih ulica - Skadarska - današnji izgled dobila je s kraja šezdesetih godina 20. veka, kada su gradske vlasti, na inicijativu ljudi poput arhitekte Uglješe Bogunovića, odlučile da sačuvaju ulicu koja je počela da gubi svoj identitet.
U to vreme Skadarska ulica pretvorena je u prvu pešačku zonu u Beogradu, sa namerom da se sačuvaju stara kaldrma i sećanje na boemski život po kojem je postala poznata.
Beoinfo
Dolović, međutim, ukazuje na to da je boemsko zlatno doba Skadarlije trajalo mnogo kraće nego što se obično misli - možda svega dvadesetak godina.
"Već u međuratnom periodu ljudi se žale što nema više tog boemskog duha, nema više tih starih glumaca, novinara, koji se tu okupljaju. Šezdesetih godina je Grad Beograd to prepoznao i odlučio da Skadarsku ulicu pretvori u prvu pešačku zonu u Beogradu i ožive taj stari boemski duh", kaže Dolović, podsećajući da je stara kaldrma, nažalost, u jednom delu promenjena pre nekoliko godina.
Više o starim i novim ulicama prestonice i knjizi, pogledajte u priloženom videu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)