Počinje razotkrivanje tajni najmanje istražene planete: Posle osam godina puta, sonda BepiColombo se približava Merkuru

Ambiciozna misija čiji je cilj da otkrije tajne najmanje istražene planete unutrašnjeg Sunčevog sistema uskoro će, posle dugotrajnog putovanja, stići na svoje kosmičko odredište.

Misija "BepiColombo", zajednički projekat Evropske svemirske agencije (ESA) i Japanske agencije za istraživanje svemira (JAXA), koristiće dva komplementarna orbitera kako bi omogućila bolji uvid u to kako je Merkur nastao i evoluirao na tako maloj udaljenosti od Sunca.

Misija je lansirana raketom Ariane 5 iz evropske svemirske luke kod Kurua u Francuskoj Gvajani u oktobru 2018. godine i od tada je prešla više od 10 milijardi kilometara.

"BepiColombo" je dobio ime po italijanskom inženjeru i matematičaru Đuzepeu "Bepiju" Kolombu, koji je proučavao neobičnu rotaciju Merkura i predložio putanje koje su omogućile NASA-i da 1974. godine izvede prve prelete pored te planete.

Zemlja je približno deset puta bliža Merkuru nego Jupiteru, ali je "BepiColombo" do male planete putovao duže nego prethodne misije poput "Galilea" i "Juno", koje su bile usmerene ka najvećoj planeti našeg spoljnog Sunčevog sistema, piše CNN.

"Ako idete direktnom putanjom, do Merkura možete stići brže", rekao je Frank Budnik, menadžer za dinamiku leta misije "BepiColombo" pri ESA. "Ali problem je u tome što želimo da se ubacimo u orbitu oko Merkura. Letelicu morate dovesti do iste brzine kojom se Merkur kreće, a to zahteva ogromnu količinu energije."

Kombinacija električnog pogona i gravitacionih ubrzanja dobijenih tokom ukupno devet preleta Zemlje, Venere i Merkura pomogla je "BepiColombu" da tokom dugog putovanja dostigne odgovarajuću brzinu.

Tanjug/AP/ESA

Međutim, pred njim je još izazova. Modul za transfer do Merkura, koji je obezbeđivao pogon tokom višegodišnjeg putovanja, odvojiće se od sklopa koji čine dva naučna orbitera u četvrtak, nakon čega će ESA uspostaviti signal sa sondom i sprovesti bezbednosnu proveru.

"Odvajanje transfernog modula odvijaće se u izuzetno zahtevnim uslovima i moraćemo da se suočimo sa značajnim rizikom da stvari ne prođu onako kako je planirano", rekao je Ignasio Tanko, šef operacija misija u unutrašnjem Sunčevom sistemu pri ESA.

"To će biti praktično isto kao lansiranje nove svemirske letelice, samo što se ta letelica nalazi oko druge planete. Prvi put ćemo videti u radu sisteme koje nismo mogli u potpunosti da testiramo."

I to je tek početak složenog procesa.

"Za razliku od drugih misija, dolazak 'BepiColomba' ne predstavlja jedan jedini događaj", rekao je Tanko. "Pred nama je oko šest meseci intenzivnih operacija."

Izazovi putovanja ka Suncu

Uspostavljanje posmatračke orbite oko Merkura još je teže od samog putovanja do planete. ESA-in planetarni orbiter za Merkur (MPO) i JAXA-in magnetosferski orbiter za Merkur (MIO) biće uhvaćeni gravitacijom Merkura i ući će u orbitu oko planete 21. novembra.

Dva orbitera će se međusobno razdvojiti između 9. i 10. decembra. Planetarni orbiter za Merkur zauzeće svoju orbitalnu poziciju 16. decembra, dok će mu se magnetosferski pridružiti 10. marta. Naučne operacije oba orbitera zvanično će početi u aprilu.

"Biće to prvi put da jedna misija raspoređuje dve potpuno nezavisne i potpuno operativne svemirske letelice u orbiti oko druge planete", rekao je Tanko. MPO će proučavati samu planetu, dok će se MIO fokusirati na svemirsko okruženje oko Merkura, rekla je Santa Martinez, menadžerka misije "BepiColombo" pri ESA.

Prema podacima NASA-e, Merkur je u proseku udaljen oko 58 miliona kilometara od Sunca i jedan obilazak oko naše zvezde završi za svega 88 dana. Zbog te blizine temperatura na površini planete tokom dana može da dostigne oko 430 stepeni Celzijusa.

Mala udaljenost Merkura od Sunca učinila ga je izuzetno zahtevnim za istraživanje, a upravo je to glavni razlog složenosti misije "BepiColombo", piše CNN.

Samo dve prethodne misije, NASA-in "Mariner 10" 1974. godine i misija "Messenger" 2011. godine, nalazile su se u blizini ove stenovite planete. Poput "BepiColomba", i "Messenger"-u je bilo potrebno gotovo sedam godina da stigne do Merkura.

"Sama letelica projektovana je za rad u uslovima koji su izuzetno surovi", rekao je Tanko. "To je u suštini kao da pokušavate da radite dok vam je veoma vrela peć za picu neprestano iza leđa".

Oba orbitera opremljena su solarnim panelima koji ih snabdevaju energijom, ali zbog blizine Sunca postoji opasnost od pregrevanja.

HO / AFP / Profimedia

MIO će se zato okretati 15 puta u minuti, dok će MPO svoje solarne panele držati pod uglom gotovo paralelnim sa sunčevim zracima, kako bi primao taman dovoljno svetlosti za proizvodnju energije i istovremeno izbegao oštećenja izazvana zračenjem.

Rešavanje misterija Merkura

Postavljanje dve letelice u orbitu oko Merkura omogućiće dosad neviđene poglede na planetu i otvoriti novo poglavlje u razumevanju Sunčevog sistema, rekla je Martinez.

Orbiteri će pomoći u izradi detaljnih mapa planete visoke rezolucije i ponuditi odgovore na pitanja koja su se pojavila tokom detaljnog istraživanja Merkura u okviru misije "Messenger".

Svaki orbiter opremljen je nizom instrumenata za proučavanje strukture i sastava Merkura, uključujući kratere i tragove drevne vulkanske aktivnosti na njegovoj površini, kao i magnetsko polje planete i njenu egzosferu, odnosno tanak omotač gasova koji je okružuje, rekao je Džerejnt Džouns, glavni naučnik projekta "BepiColombo" u ESA.

Jedna od misterija koje naučnici žele da istraže jesu takozvane "šupljine", koje su na Merkuru uočile misije "Mariner 10" i "Messenger".

"To su udubljenja na površini koja izgledaju kao da se tlo postepeno troši i nestaje", rekao je Džouns. "Moguće je da ćemo tokom vremena moći da uočimo promene u tim regionima."

Takve strukture nisu pronađene ni na jednoj drugoj planeti Sunčevog sistema, a pošto na Merkuru nema ni vetra ni vode koji bi mogli da stvore hiljade ovih zagonetnih udubljenja, naučnici žele da otkriju koje su ih sile oblikovale.

Orbiteri bi mogli da pomognu i u rešavanju pitanja zašto je Merkur toliko gust za planetu svojih relativno malih dimenzija. Pre oko 4,5 milijardi godina, kada su planete nastajale od materijala koji je okruživao Sunce, "smatra se da je Merkur počeo da se formira kao planeta umerene veličine, a zatim ga je pogodilo drugo veliko protoplanetarno telo koje je otrglo veći deo njegove spoljašnje kore. To znači da je prosečna gustina materijala koji je ostao bila mnogo veća, pa Merkur danas ima tako visoku gustinu", rekao je Džouns.

Detaljnije proučavanje površine i unutrašnje strukture Merkura moglo bi da potvrdi ovu teoriju ili da pruži sasvim nova objašnjenja, zaključio je Džouns.