Teorija o poreklu Meseca uskoro na testu: Letelica koja uskoro ulazi u orbitu Merkura daje odgovore na ključna pitanja

Naučnici bi uskoro mogli da reše misteriju kako je nastao naš Mesec. Odgovor na pitanje koje milenijumima muči čovečanstvo trebalo bi da pruži svemirska letelica BepiColombo, koja je trenutno na svom putu ka Merkuru.

Kada stigne tamo u novembru ove godine, trebalo bi da bude u mogućnosti da testira hipotezu prema kojoj je Merkur pre 4,5 milijardi godina udario u Zemlju, stvarajući dovoljno materijala da se od njega formira Mesec.

BepiColombo, lansiran 2018. godine, nosi dve sonde i opremljen je brojnim naučnim instrumentima za proučavanje mineraloškog i elementarnog sastava površine Merkura, što bi konačno moglo da pruži odgovor na pitanje gde i kako je ova planeta nastala.

Merkur je planeta najbliža Suncu, ali naučnici smatraju da je nastao mnogo dalje u Sunčevom sistemu, možda čak bliže Marsu.

On ima veoma gusto jezgro i tanak spoljašnji omotač, zbog čega pojedini stručnjaci veruju da se pre više milijardi godina sudario sa drugom planetom. Taj sudar bi uklonio veći deo lakšeg materijala sa njegove površine i izbacio ga na sadašnji položaj u Sunčevom sistemu.

Profesor Gerant Džouns, vodeći naučnik projekta BepiColombo pri Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA), objašnjava da je Merkurov razvoj pre oko 4,5 miliona godina, prekinuo sudar sa velikim planetezimalom, telom sačinjenim od koaguliranih čestica oko prirastajućeg diska solarne magline.

"Udar je otrgnuo njegov spoljašnji omotač, što znači da je ukupna gustina preostalog materijala postala mnogo veća, zbog čega Merkur danas ima tako visoku gustinu. Za svoju veličinu, znatno je gušći nego što bi se očekivalo. Ako saznamo više o njegovoj unutrašnjosti, moći ćemo da proverimo koliko ta teorija zaista stoji", kaže Džouns za britanski Telegraph.

Poređenja radi, gvozdeno jezgro Merkura čini oko 65 odsto njegove ukupne mase, dok Zemljino jezgro čini oko 32 odsto mase naše planete. To ukazuje na to da je Merkur, koji je tek nešto veći od Meseca, izgubio ogromnu količinu materijala od kojeg su prvobitno bili sastavljeni njegovi spoljašnji slojevi.

Profesor Dirk Šulce-Makuh sa Tehničkog univerziteta u Berlinu sugeriše da bi Mesec mogao da bude sastavljen upravo od tog izgubljenog materijala.

EUROPEAN SPACE AGENCY / Sciencephoto / Profimedia

U međuvremenu, naučnici sa Univerziteta u Arizoni izneli su teoriju prema kojoj se Merkur mogao sudariti sa nebeskim telima od kojih su kasnije nastale Zemlja i Venera, pre nego što je dobio svoj današnji oblik. To bi značilo da je deo nedostajućeg materijala sa površine Merkura završio kao sastavni deo te dve planete.

Još jedan trag da je Merkur nastao dalje od Sunca nego što se danas nalazi otkrila je NASA-ina letelica "Mesindžer", koja je kružila oko planete između 2011. i 2015. godine. Ta misija utvrdila je da su nivoi kalijuma i torijuma na Merkuru slični onima za koje se smatra da postoje na Marsu.

Bepicolombo se sastoji od dve orbitalne letelice: Merkurovog planetarnog orbitera (MPO) Evropske svemirske agencije i Orbitera Merkurove magnetosfere (MMO) japanske svemirske agencije JAXA. 

Misija će se približiti planeti više nego bilo koja prethodna letelica, što će omogućiti naučnicima da mapiraju površinu Merkura u znatno većoj rezoluciji. Tim se takođe nada da će utvrditi da li planeta sadrži vodu i da li je još geološki aktivna.

Naučnici žele i da saznaju zbog čega je površina Merkura toliko tamna, a sumnjaju da bi mogla biti prekrivena grafitom. Takođe pokušavaju da otkriju šta uzrokuje magnetno polje planete.

NASA-in Mesindžer otkrio je i organsku materiju na Merkuru, pa iako naučnici ne očekuju da će pronaći život, takvi nalazi mogli bi da pomognu u razumevanju načina na koji je život nastao na Zemlji.

BepiColombo je dobio ime po pokojnom Đuzepeu "Bepiju" Kolombu, italijanskom naučniku i inženjeru sa Univerziteta u Padovi, koji je imao ključnu ulogu u NASA-inoj misiji "Mariner 10" ka Merkuru.