Nacionalni dan girosa: Kako je grčki specijalitet osvojio svet

Jedno od najpoznatijih grčkih jela danas ima svoj dan. Prvi septembar u Grčkoj se obeležava kao Nacionalni dan girosa – specijaliteta koji je od ulične hrane u Atini stigao do restorana i kioska širom sveta.

Giros je mnogo više od mesa u piti. Hrskavi komadi mesa sa roštilja, svež paradajz, luk, krompir i kremasti tzatziki, umotani u toplu i mekanu pitu, kombinacija su koja je decenijama jedan od zaštitnih znakova grčke kuhinje.

Sam naziv „giros“ potiče od grčke reči gyros, koja znači „krug“, odnosno „okretanje“, što se odnosi na način pripreme mesa na vertikalnom ražnju koji se neprestano okreće.

Iako postoje različite teorije o poreklu ovog jela, giros kakav danas poznajemo počeo je da se razvija u Grčkoj tokom prve polovine 20. veka.

Unsplash/Bruna Santos

Tehnika pečenja naslaganog mesa na vertikalnom ražnju razvila se u Bursi u 19. veku, u vreme Osmanskog carstva. Nakon grčko-turske razmene stanovništva 1922. i 1923. godine, Grci koji su stigli iz Male Azije doneli su sa sobom i kulinarske tradicije koje će kasnije uticati na nastanak modernog girosa.

Posle Drugog svetskog rata giros je postajao sve popularniji u Atini. Grčka verzija se vremenom najčešće pravila od svinjetine, a služila se uz tzatziki, paradajz i luk.

Do 1970. godine giros u piti već je bio veoma popularna brza hrana u Atini, ali i u gradovima poput Čikaga i Njujorka. Tako je grčki specijalitet počeo da osvaja i međunarodnu publiku.

Šta sve ide u pravi giros?

Klasični grčki giros najčešće se služi u mekoj piti. Uz meso se dodaju paradajz, luk, tzatziki i, u mnogim verzijama, pomfrit.

Tzatziki je jedan od ključnih elemenata – pravi se od grčkog jogurta, krastavca i belog luka i daje girosu karakterističnu svežinu koja se dobro slaže sa začinjenim i sočnim mesom.

Iako je svinjetina tradicionalno veoma zastupljena u grčkoj verziji, danas se giros pravi i od piletine, govedine i jagnjetine, a postoje čak i riblje i veganske varijante.

Giros ili kebab – da li su isto?

Na prvi pogled razlika je mala. I giros i kebab podrazumevaju meso koje se peče na vertikalnom ražnju i potom seče na tanke komade.

Međutim, giros je dobio svoju prepoznatljivu grčku formu – posebno zahvaljujući svinjetini, piti, tzatzikiju, povrću i načinu serviranja.

unsplash

Zbog slične tehnike pripreme često se govori o povezanosti girosa sa turskim döner kebabom, ali postoje različite interpretacije istorije ovog jela i nije moguće sa sigurnošću tvrditi da je giros jednostavno „grčka verzija“ kebaba.

Od grčke ulice do svetskog specijaliteta

Popularnost girosa odavno je prešla granice Grčke. Danas se može pronaći širom Evrope, Severne Amerike i u mnogim drugim delovima sveta.

Njegov uspeh možda najbolje objašnjava jednostavna formula: toplo pecivo, sočno meso, sveže povrće i kremasti sos – obrok koji je brz, pristupačan i lako prilagodljiv različitim ukusima.

Giros je nedavno uvršten i među četiri grčka specijaliteta koja su se našla na listi 100 najboljih jela na svetu prema TasteAtlasu.

Zato prvi septembar nije samo prilika da se podsetimo jednog od simbola grčke gastronomije, već i da postavimo sasvim jednostavno pitanje: sa svinjetinom ili piletinom, sa pomfritom ili bez njega – kako vi volite svoj giros?