Preminuo "dečak vuk" iz Španije: Dvanaest godina živeo među zverima i bežao od ljudi
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Markos Rodriges Pantoha, poreklom iz Andaluzije, preminuo je u 80. godini u Ranteu, zaseoku opštine San Sibrao das Vinjas u provinciji Ourense, na severozapadu Španije. Tamo je živeo od 2001. godine i činilo se da je konačno pronašao svoj dom.
Rođen 1946. godine u zemlji koja se tek oporavljala od građanskog i Drugog svetskog rata, Rodriges je odrastao u andaluzijskom selu Anjora.
Njegov život obeležili su siromaštvo, glad i zlostavljanje. Otac je jedva uspevao da prehrani porodicu, dok se maćeha prema njemu odnosila surovo. Kada je imao šest godina, otac ga je prodao jednom čobaninu, koji ga je odveo u zabačenu dolinu gde je trebalo da s njim zajedno čuva stoku. Naučio ga je kako da preživi u planini i koristi ono što mu priroda pruža, piše Euronews.
Kada je stari pastir ubrzo potom preminuo, Markos je ostao potpuno sam i bio primoran da se snalazi bez ičije pomoći. Vremenom je divljina postala njegov dom, a porodicu je pronašao među životinjama koje su ga okruživale.
Pronašao porodicu među zverima
Tokom narednih 12 godina Rodriges je živeo bez ikakvog kontakta sa ljudima i razvio sopstvene načine komunikacije. Savladao je glasove životinja, od ptičjeg peva do rike jelena, i verovao da bez teškoća može da komunicira sa lisicama, vukovima pa čak i zmijama. Sve to vreme birao je da ostane daleko od civilizacije i bežao bi ili se skrivao čim bi u planinama čuo ljudske glasove.
Youtube/Paislobo Prensa/Screenshot
Rodriges je stekao poverenje čopora vukova tako što je hranio njihove mladunce i zavijao kada bi osetio opasnost.
Antropolog profesor Gabrijel Janer Manila sproveo je višemesečne razgovore sa Rodrigesom u okviru društveno-naučnog istraživanja za Filozofski fakultet Univerziteta u Palmi de Majorki. Intervjui su vođeni od novembra 1975. do aprila 1976. godine.
Povezane vesti
Janer je vremenom postao i njegov prijatelj. Prema njegovom mišljenju, Rodriges je uspeo da preživi zahvaljujući inteligenciji i maštovitosti. U svojoj doktorskoj disertaciji Janer opisuje različite faze njegovog života: kako je postepeno postao deo te zajednice, kako je naučio njena pravila i jezik svog okruženja, kao i kako je životinje doživljavao kao sebi ravne.
"Plakao sam, a oni su skakali na mene... Zatim su mi pokazali put do svoje pećine, vučje jazbine", ispričao je Rodriges Janeru.
Po svemu sudeći, tokom godina između njega i vukova razvila se svojevrsna simbioza.
"Ako sam želeo ribu, odlazio sam do reke i pecao. Ako sam želeo zeca, ulovio bih ga. Ako sam želeo jelena, pozvao bih svoje roditelje, vukove, zavijao, sakrio se u reci, a vukovi bi poterali životinje prema meni", govorio je.
Janer je kasnije svoje istraživanje objavio u Španiji u knjizi pod naslovom "He jugado con lobos" ("Igrao sam se sa vukovima").
Ekipa emisije TVE "Informe Semanal" razgovarala je sa Rodrigesom 2010. godine u njegovom rodnom mestu Anjora. Tada je prvi put posetio selo posle 60 godina. Osvrćući se na vreme provedeno u planinama, rekao je: "Bilo mi je veoma dobro. Nisam znao šta je novac, ali sam uvek imao dovoljno da jedem."
Kada ga je 1965. godine, sa 19 godina, pronašla španska policijska služba Gvardija Sivil, morao je ponovo da se privikava na život među ljudima, što je bio dug i težak proces. Rodriges je kasnije više puta naglašavao da je bio srećan u planinama. Tvrdio je da je njegova prava patnja počela tek nakon što je pronađen i primoran da se integriše u društvo.
Povezane vesti
Sačuvao dečju naivnost
Prema rečima ljudi koji su ga poznavali, u nekim aspektima ostao je nalik detetu, bio je "naivan" kada je reč o društvu i nije govorio potpuno tečno španski.
Živeo je u Haenu sa jednim sveštenikom, potom u Madridu sa časnim sestrama, služio vojsku, a na kraju se nastanio na Majorki, gde je radio u hotelima i restoranima.
Posle svega što je proživeo, Rodriges je odlučio da svoju priču podeli sa drugima kako bi, kako je govorio, "zaštitio prirodu i podstakao bolje razumevanje prirode, jer smo se toliko udaljili od nje".
Posebno je želeo da tu poruku prenese deci: "Pokazujte više ljubavi svojim kućnim ljubimcima, jer uređaje je dovoljno uključiti u struju, ali ljubimcima je potrebna ljubav."
Njegova životna priča preneta je i na veliko platno. Film "Entre lobos" premijerno je prikazan u Španiji 26. novembra 2010. godine, a dve godine kasnije, 7. juna 2012, stigao je i pred nemačku publiku.
Od 2001. godine Rodriges je svoj dom pronašao u selu Rante u provinciji Ourense. Opština San Sibrao das Vinjas, kojoj selo pripada, oprostila se od svog dugogodišnjeg stanovnika emotivnim rečima.
"Markos je došao u Rante sa pričom koju je znao ceo svet. Ostavlja za sobom priču koja je postala i naša", naveli su na zvaničnom nalogu opštine na društvenim mrežama.
Komentari (0)