Nekretnine, zemljišta, računi: Šta se dešava sa imovinom ljudi koji nemaju naslednike?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U slučaju da lice umre bez zakonskih naslednika i bez testamenta, njegova imovina ne ostaje bez vlasnika. Prema Zakonu o nasleđivanju, Republika Srbija stupa na mesto poslednjeg naslednika, a odluka o tome donosi se u okviru ostavinskog postupka, uz proveru postojanja rodbine i testamenta. Ipak, mogućnost da se naslednik naknadno pojavi ostaje otvorena.
Tema nasleđivanja zanimljiva je i sa pravnog i sa društvenog aspekta, jer se iza naizgled napuštene kuće, stana ili zemljišta često krije složen ostavinski postupak, a ne činjenica da ta imovina nema vlasnika, smatra advokatica Slavica Vrbajac.
“Kada govorimo o imovini lica koje premine, a za koje nema naslednika, važno je najpre napraviti razliku između situacije kada zaista ne postoje zakonski naslednici i situacije kada naslednici postoje, ali nisu poznati, ne mogu da se pronađu ili se nisu javili", napomenula je Vrbajac.
Andriy Popov / Panthermedia / Profimedia
Kako kaže, to znači da stan, kuća, zemljište, novac na računima i druga prava koja čine zaostavštinu ne mogu jednostavno ostati bez vlasnika.
"Međutim, imovina ne prelazi automatski na državu samim trenutkom smrti. Potrebno je sprovesti ostavinski postupak i utvrditi da zaista nema lica koje ima pravo i koje može da nasledi zaostavštinu"
Objašnjava da, ukoliko nije poznato da li naslednici postoje, sud putem oglasa poziva potencijalne naslednike da se prijave, dok zakon predviđa i postavljanje privremenog staraoca zaostavštine radi zaštite imovine.
Šta se dešava sa novcem na računima?
Kao posebno interesantno pitanje, Vrbajac izdvaja novac na bankovnim računima, budući da i on predstavlja deo zaostavštine, baš kao i nepokretnosti.
Povezane vesti
"Činjenica da neko iza sebe nije ostavio stan ili kuću ne znači da ne može postojati zaostavština - ona može biti sastavljena i od novčanih sredstava, potraživanja, vozila, hartija od vrednosti i drugih imovinskih prava", rekla je Vrbajac.
U praksi, problem može nastati kada su ostavinski postupci dugotrajni, naročito kada nema poznatih naslednika ili je njihovo prebivalište nepoznato. Kako objašnjava, zbog toga se može dogoditi da nekretnina godinama izgleda kao "napuštena“, iako pravno gledano nije bez vlasnika.
Emilija Randjelovic / Alamy / Profimedia
"Često imamo situaciju da nekretnina godinama izgleda kao da je napuštena, iako ona pravno nije bez vlasnika, već se kroz odgovarajući postupak utvrđuje kome pripada“, objašnjava Vrbajac.
Kako navodi, kada se utvrdi da nema drugih naslednika, država, kao poslednji zakonski naslednik, ne može jednostavno da odbije takvu imovinu.
"Zakon predviđa da takva zaostavština pripadne Republici Srbiji“, ističe Vrbajac.
Komentari (0)