Evolucija se svakodnevno odvija pred našim očima: Kako su gradovi postali najveća laboratorija životinjskog sveta
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ljudi su postali jedna od najmoćnijih evolutivnih sila na svetu, a da bi preživele u našim gradovima, životinje se ubrzano prilagođavaju, piše BBC.
U Portoriku, gušteri anolisi koji žive u gradovima izgledaju prilično drugačije od svojih srodnika iz šuma. Kako bi mogli da se penju uz zgrade i brzo trče po vrelim površinama, ovi urbani gmizavci razvili su duže udove i veći broj lamela na prstima, sitnih ljuspica na donjoj strani stopala, koje im omogućavaju bolje prijanjanje uz glatke površine, poput stakla i metala. A čini se da se ta promena dogodila za svega nekoliko godina.
Unsplash/FatBox Media
Gradovi su postali najnoviji ekosistem na planeti, a mnoge životinje koje u njima žive bile su primorane da se prilagode kako bi opstale.
U ekstremnim slučajevima, ove promene, bilo da su u ponašanju ili u genima, dešavaju se u veoma kratkom vremenskom periodu, ponekad za svega nekoliko generacija. Takve brze promene nastaju kao odgovor na klimatske promene ili direktan uticaj čoveka. Naše odluke i ponašanje, od upotrebe antibiotika do unošenja invazivnih vrsta, postali su jedna od najvećih evolutivnih sila na svetu, primoravajući divlje vrste da drastično ubrzaju tempo promena. Ovaj fenomen poznat je kao "savremena evolucija".
"Neke životinje se veoma dobro snalaze u gradovima", kaže Endru Sih, koji proučava evoluciju ponašanja životinja na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu.
Takav odgovor može da obuhvati čitav niz dubokih promena: od prepoznavanja novih predatora, pronalaženja novih izvora hrane i skloništa, prilagođavanja buci i prekomernom osvetljenju, pa do izbegavanja toksina i patogena.
Život u gradu
Jedno istraživanje pokazalo je da životinje koje uspeju da se prilagode urbanim sredinama ponekad imaju koristi od obilja hrane i manjeg broja predatora, što može dovesti do većeg broja potomaka. To znači da gradovi, iako na prvi pogled deluju kao neprijateljsko okruženje za divlje životinje, zapravo mogu omogućiti pojedinim vrstama da napreduju.
Unsplash/Gabriel Tovar
Povezane vesti
Britanske crvene lisice dobro su dokumentovan primer kako urbane populacije često imaju veću stopu razmnožavanja od seoskih, upravo zahvaljujući dostupnosti hrane u gradovima, piše BBC. U Sjedinjenim Američkim Državama gradski rakuni, od milošte nazvani "pande iz kontejnera", čak se i fizički menjaju. Nedavno istraživanje pokazalo je da urbani rakuni pokazuju prve znake pripitomljavanja - razvijaju kraće njuške i postaju manje agresivni prema ljudima.
U Danskoj je, u međuvremenu, primećeno da divlji zečevi postepeno ulaze u gradski život. Prilagodili su se prisustvu ljudi tako što su postali tolerantniji na ljudske aktivnosti. To može biti posledica promena u načinu na koji se njihovi geni ispoljavaju ili darvinovske selekcije tolerantnijih jedinki.
Istraživanje objavljeno 2025. godine pokazalo je da životinje iz urbanih sredina, izložene višim temperaturama i većem zagađenju, pokazuju "značajno veću" otpornost na stresne uslove u poređenju sa jedinkama iz zaštićenih staništa.
Zašto se neke vrste prilagode, a druge ne?
Sposobnost životinje da promeni svoje ponašanje kao odgovor na promene u okruženju može biti presudna, pokazala su istraživanja Endrua Siha. Kod pojedinih vrsta upravo ta promena ponašanja predstavlja prvi korak ka dubljim evolutivnim promenama.
Unsplash/Tj Holowaychuk
"Prvi korak je da uspešno promene svoje ponašanje", kaže Sih. "Ako to urade dovoljno dobro, preživeće dovoljno dugo da kasnije imaju priliku da evoluiraju i genetski se još bolje prilagode."
U američkoj saveznoj državi Ilinois armadili se sve češće mogu videti pored velikih puteva. Istraživači smatraju da im putevi pomažu u regulaciji telesne temperature. Asfalt upija Sunčevu toplotu i zadržava je, pa tokom zimskih meseci, kada temperature u ovom regionu mogu pasti i do -34 stepena Celzijusa, armadili imaju koristi od toplote koju putevi emituju.
Ovakva promena ponašanja mogla bi da kupi dovoljno vremena životinjama da vremenom evoluiraju kao odgovor na puteve koji sada presecaju njihovo stanište. Ipak, neće svaka promena ponašanja nužno uticati na evoluciju neke vrste.
Povezane vesti
Ptice menjaju pesmu zbog saobraćaja
Ako imate sreće da u gradu čujete cvrkut ptica, moguće je da slušate pesmu koju je oblikovala upravo ulica kojom šetate. Mnoge ptice promenile su način pevanja kako bi nadjačale saobraćajnu buku. Brojna istraživanja pokazala su da aktivno menjaju frekvenciju, jačinu i vreme pevanja u zavisnosti od nivoa buke.
Ako ih pažljivije posmatrate, mogli biste da uočite i druge promenem, a dobar primer je tamnooki junko, kom je zbog buke, prisustva ljudi, nedostatka hrane i konkurencije za mesta za gnežđenje grad zahtevno okruženje za život.
Unsplash/Joshua J. Cotten
Početkom osamdesetih godina prošlog veka jedno jato ove vrste naselilo se tokom cele godine u kampusu Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, što je naučnicima omogućilo da prate njihove brze promene.
Povezane vesti
Utvrdili su da su junki postali manje agresivni, a čak su razvili i manje belog perja na repu, koje inače služi kao pretnja drugim pticama. Počeli su i ranije da se razmnožavaju; odgajali su dvostruko više mladunaca i promenili svoje migracione obrasce.
Naučnici su proučavali i drugu urbanu populaciju koja se nastanila na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu i ustanovili da se parovi gnezde na drveću i zgradama umesto na zemlji, gde inače prave gnezda.
Nije se promenilo samo njihovo ponašanje. Istraživači su utvrdili da urbani junki imaju manja krila, što se smatra prilagođavanjem zahtevima letenja kroz gusto izgrađene gradske sredine, umesto dugih letova iznad otvorenih prostora.
Severna Amerika izgubila je čak 168 miliona jedinki ove vrste u poslednjih 50 godina, a njihova sposobnost brze adaptacije, mogla bi biti ključ opstanka u budućnosti.
Evolucija i van gradova
Životinje se ne prilagođavaju samo urbanim sredinama.
Na pojedinim područjima, na primer, raste broj slonova koji se rađaju bez kljova. Razlog je jednostavan: krivolovci mnogo češće ubijaju jedinke sa kljovama, dok one bez njih preživljavaju i prenose svoje gene, uključujući i osobinu odsustva kljova. Drugim rečima, u područjima gde je krivolov veliki problem, život bez kljova postao je evolutivna prednost.
Unsplash/paweldotio
Kod nekih vrsta riba primećeno je da postaju sve sitnije, jer ljudi uglavnom love najveće primerke i tako ih uklanjaju iz genskog fonda. Manje jedinke ostaju da prežive i razmnožavaju se. Osobina koja je nekada predstavljala evolutivni nedostatak u odnosu na prirodne predatore sada može biti prednost u svetu kojim upravlja čovek.
Postoje i druge zaštitnog prilagođavanja. Vrsta ribe poznata kao atlantski kili razvija deblju kožu koja predstavlja efikasniju zaštitu od toksina i industrijskih hemikalija. Životinjski svet ubrzano se menja kako bi držao korak sa planetom koja se jednako brzo menja.
"Mnoge životinje zapravo nemaju dovoljno vremena da evoluiraju. Sve se promenilo previše i prebrzo", upozorava Sih.
Šta se, međutim, događa sa životinjama koje ne uspeju da se prilagode dovoljno brzo?
"Druge životinje, često pripadnici iste vrste, jednostavno 'ne shvate' šta se dešava i ne uspevaju da promene svoje ponašanje kao odgovor na nove izazove. Za mnoge od njih problem je što jednostavno nemaju dovoljno vremena da evoluiraju, jer su se uslovi promenili previše brzo", kaže Sih.
Čak i one životinje koje uspeju da opstanu među ljudima, zgradama, klimatskim promenama i zagađenjem, verovatno tek očekuju novi evolutivni izazovi, smatraju stručnjaci.
Komentari (0)