Jerotić: Depresija je stanje u kome ne uspevate da sagledate budućnost
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Psihijatar i psihoterapeut Stefan Jerotić kaže da njegova knjiga "Niko nije rekao da će biti lako" ima ispovedni karakter i da kroz 15 priča govori kako se "ogledamo" jedni u drugima.
"Nastojao sam da se čovek u njima prepozna, ali ne samo u situacijama u kojima bi se inače našao, nego u nekim drugim, zato što sam ja osoba jednaka kao i osoba koja je tu predstavljena", rekao je Jerotić za Tanjug.
Prema njegovim rečima, lek koji treba da pruži knjiga je međusobna povezanost.
"Moj posao zasniva se na tome da razgovaram sa ljudima i trudim se da osmislim neki način da žive kvalitetnije, više volim taj izraz nego lečenje u užem smislu", rekao je Jerotić.
Kako je objasnio, depresija nije samo neraspoloženje, već stanje u kojem osoba više ne uspeva da sagleda budućnost i može da doživi gubitak smisla.
"Kao da su sekvence u mom životu nepovezane, ono što sam bio i ko sam sada. To je subjektivitet, tanane pojave", rekao je Jerotić.
Takvo stanje, prema njegovim rečima, ne može se razumeti samo na osnovu informacija sa interneta, niti kroz razgovor sa veštačkom inteligencijom.
Povezane vesti
"AI je statistički model, daje lažni doživljaj da ste u kontaktu sa drugom osobom", rekao je Jerotić.
Govoreći o telesnoj strani depresije, ukazao je da ona nije samo problem raspoloženja, već istovremeno predstavlja i telesno iskustvo.
"Mi volimo da verujemo da smo um, a da je telo odvojeno. Merlo-Ponti kaže da mi nemamo telo, već da jesmo telo. Ako je depresija poremećaj subjektiviteta, onda je to, između ostalog, i poremećaj tela", rekao je Jerotić.
Postoje, kako je naveo, različite telesne manifestacije depresije, zbog čega se o tom stanju ne može govoriti samo kroz pitanje da li je neko „depresivan ili nije“.
"Depresija postoji otkad postoji čovek, ranije se zvala melanholija, psihomotorno usporavanje tela i uma, pre nego neraspoloženje", rekao je Jerotić.
Govoreći o uzrocima psihijatrijskih poremećaja, Jerotić je ukazao da su oni multifaktorijalni, odnosno da na njihovo ispoljavanje utiče više različitih činilaca.
"Znamo mnoge stvari, možemo da kategorizujemo činioce, biološke, psihološke, socijalne, od najneposrednijeg okruženja, od porodice, zajednice, kulture", rekao je Jerotić.
Povezane vesti
Govoreći o Jungovom konceptu persone, odnosno delu ličnosti koji čovek pokazuje svetu, objasnio je da se kroz društvene uloge, uspehe i zanimanje često gradi slika o sebi koju želimo da drugi prihvate.
"To je korenita potreba svakog čoveka na svetu, ali to nije kompletna ličnost, postoje razne i komplikovanije ličnosti", rekao je Jerotić.
Prema njegovim rečima, potreba za prihvatanjem posebno je izražena u digitalnom svetu, u kojem čovek sve više živi kroz sopstveni profil i sliku koju o sebi predstavlja drugima.
"Kada ste kod kuće, vi tu personu ili masku, koju svi imamo, skinete i niste predmet procene drugih ljudi. Međutim, kako živimo u digitalnom svetu, neprestano posmatrani, crpi se, između ostalog, i doživljaj zadovoljstva i smisla iz toga koliko smo prihvaćeni, posebno jer se to kvantifikuje kroz broj lajkova i pratilaca", rekao je Jerotić.
Lekovito je, prema njegovim rečima, da budemo prihvaćeni takvi kakvi jesmo, nesavršeni, deficitarni i nedorečeni, kao i da nas u našoj ranjivosti neko prihvati kao ravnopravna bića.
"Stalno pozitivno razmišljanje je poricanje stvarnosti. Insistiranje na tome je nezreli način razmišljanja. Izgubićemo jednom sve, ali to ne treba da vodi u depresiju, već da nam omogući da utvrdimo smisao. Ako je naš vek ograničen, ovaj trenutak je jedinstven i neponovljiv", zaključio je psihoterapeut.
Komentari (0)