Letnje radosti nose i mnoge opasnosti: Kako da štitimo zdravlje na visokim temperaturama (VIDEO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Leto je vreme odmora, boravka u prirodi i uživanja na otvorenom, ali visoke temperature i susreti sa insektima mogu predstavljati rizik po zdravlje.
Umesto konsultacija sa Google-om, bolje je slušati savete stručnjaka kako bi u letu bezbedno uživali na svim temperaturama.
Prema rečima doktorke Doma zdravlja u Čačku Danijele Garović, velike vrućine nose rizik čak i za zdrave osobe, a posebno za hronične bolesnike.
"Ono što je jako važno je da se izbegava izlaganje i boravak napolju u tom najvećem intervalu, najjačem sunčevog zračenja, od 10 do 17 časova. Oni koji moraju biti izloženi, oni moraju biti, naravno, pod adekvatnom zaštitom, da štite glavu šeširima, kapama, da nose laganu garderobu od prirodnih materijala i što je najvažnije, da se hidriraju", ukazuje dr Garović
Organizam suočen sa visokim temperaturama bori se da održi normalnu telesnu temperaturu tela, što dovodi do gubitka elektrolita i tečnosti, objašnjava lekarka.
Nathanael Kiefer / Alamy / Profimedia
"Znači, mora se obavljati adekvatna hidratacija organizma, posebno kod srčanih i respiratornih bolesnika i dijabetičara, zato što kod njih najviše dolazi do promena u njihovom zdravstvenom stanju zbog samog dejstva visoke temperature na krvne sudove", upozorava dr Garović.
Uopšten savet je da se dnevno pije dva litra tečnosti, ali količinu zapravo treba prilagođavati u zavisnosti od aktivnosti i okolnosti.
Povezane vesti
"Ne mora istu količinu tečnosti unositi pacijent koji je u zatvorenom prostoru fizički neaktivan i osobe koje su fizički aktivne na visokim spoljašnjim temperaturama. Ono što je jako važno je da se unosi voda, a da se ne unose gazirani napici i napici bogati kofeinom i alkoholom, zato što oni još više remete zdravstveno stanje organizma", kaže naša sagovornica.
Kod osoba kod kojih dođe do naglog pada pritiska i osećaja malaksalosti, preporučuje se da se u vodu doda malo soli, kako bi brže povratili elektrolite.
Kako izaći na kraj sa insektima
Mnogi spas od vrućina pronalaze u prirodi, uz reke i pod krošnjama drveća, ali tu se suočavaju sa drugim problemom - insektima.
MARIJAN MURAT / AFP / Profimedia
Naročito je opasan ujed krpelja, pa stručnjaci upozoravaju da se u takvom okruženju nose duge nogavice, pritom uvučene u čarape, dugi rukavi, a da se koža zaštiti repelentima.
"Ako do ujeda dođe, krpelja ne treba da vade sami, nego da se jave u zdravstvenu ustanovu, zato što je najčešći broj pacijenata koji su pokušali da odstrane krpelja, pa je onda ostao deo. Promene se prate tri do 30 dana. Ukoliko se javi prstenasto crvenilo, takozvana eritema migrans, obavezno da se jave kod izabranog lekara da bi se dalje radila serologija zbog opasnosti od razvoja lajmske bolesti, zato što je čak preko 40 posto krpelja u Srbiji zaraženo bakterijom Borrelia burgdorferi", kaže dr Garović.
Osobe alergične na ubod pčele, ose ili stršljena, obavezno sa sobom u prirodu treba da nose autoinjektore adrenalina, koji mogu da im spasu život, dok ostali u slučaju uboda ovih insekata, treba da na pogođeno mesto stave hladne obloge i prate promene.
"Ukoliko osoba odjednom oseti izražen svrab, stezanje u grlu, gušenje, otežano disanje, struganje prilikom disanja, vrtoglavicu, zujanje, povraćanje, bolove u stomaku, da se javi u najbližu zdravstvenu ustanovu ili da se pozove hitna pomoć, zato što su to stanja koja mogu ugroziti nečiji život", zaključuje naša sagovornica Euronews Srbija.
Povezane vesti
Više o tome kako treba da zaštitimo svoje zdravlje tokom letnjih meseci, pogledajte u priloženom videu.
Komentari (0)