Naučnici prvi put u istoriji detektovali radio-signal sa planete izvan Sunčevog sistema
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Tim istraživača iz Centra za astrofiziku Harvard i Smitsonijan i Univerziteta Oregon detektovao je radio-signal koji direktno potiče sa egzoplanete, odnosno planete van Sunčevog sistema.
Ranije su radio-signali detektovani u sistemima koji sadrže planete, ali nije bilo moguće sa potpunom sigurnošću utvrditi da li dolaze od samih planeta ili od zvezda oko kojih one kruže, piše Science Alert.
Međutim, oni naglašavaju da to sigurno nije pokušaj vanzemaljaca da uspostave kontakt.
Reč je o signalu koji nastaje u aurorama egzoplanete, koje se javljaju kada naelektrisane čestice stupaju u interakciju sa atmosferom i magnetnim poljem planete, oslobađajući energiju. I Zemlja ima aurore, koje posmatramo kao polarnu svetlost na severnoj i južnoj hemisferi.
"Iako su radio-signali posmatrani kod planeta Sunčevog sistema i kod pojedinih ultrahladnih patuljastih zvezda, nijedna detekcija do sada nije mogla nedvosmisleno da bude povezana sa egzoplanetom", navode istraživači u radu.
Detektovali su brze, ponavljajuće i visoko kružno polarizovane izboje, kao i trajnu emisiju, na frekvencijama od 0,85 do 3,5 gigaherca.
Upravo taj opseg frekvencija istraživači su posmatrali pomoću radio-teleskopskog niza MeerKAT u Južnoj Africi, tokom četiri odvojena posmatranja 2025. i 2026. godine.
Roberta Ciuccio / AFP / Profimedia
Povezane vesti
U centru pažnje teleskopskog niza nalazila se zvezda Beta Piktoris, udaljena oko 63,4 svetlosne godine od Zemlje. Oko nje kruže tri poznate planete: Beta Piktoris b, Beta Piktoris c i Beta Piktoris d.
Posmatranja su otkrila kratke radio-izboje koji su se ponavljali, pri čemu su radio-talasi bili snažno kružno polarizovani. To je klasičan potpis signala koji nastaju u aurorama.
Koristeći izuzetno sjajna jezgra udaljenih galaksija, poznata kao kvazari, kao referentne tačke na mapi neba, istraživači su sa visokim stepenom sigurnosti utvrdili da signal emituje planeta b, a ne sama zvezda Beta Piktoris.
Beta Piktoris pripada grupi takozvanih zvezda ranog spektralnog tipa, što znači da je toplija, veća i po svojoj strukturi drugačija od zvezda poput našeg Sunca.
"Nijedan poznati fizički mehanizam koji izaziva radio-emisije kod zvezda ranog tipa ne može da objasni uočenu emisiju", navode istraživači.
Naučnici zatim pokazuju koliko je korisno izdvojiti ovakav radio-signal. Njegove karakteristike ukazuju na fenomen poznat kao nestabilnost elektronskog ciklotronskog mezera (ECMI), isti proces koji stvara aurore na Zemlji i Jupiteru.
Pored toga, ECMI pruža dragocene informacije o magnetnom polju planete.
Povezane vesti
Prema rezultatima istraživanja, Beta Piktoris b poseduje naročito snažno magnetno polje, što se poklapa sa ranijim modelima ove planete i njenog dinama, odnosno unutrašnjih procesa koji stvaraju magnetno polje.
"Ovo predstavlja prvo direktno merenje jačine magnetnog polja jedne egzoplanete i u skladu je sa predviđanjima modela dinama za mladu, masivnu džinovsku planetu", navode autori rada.
Istraživači procenjuju da planeta b ima izuzetno jako magnetno polje, hiljadama puta snažnije od Zemljinog. Moguće je da auroralnu radio-emisiju pokreće njena veoma brza rotacija, pošto ovoj planeti treba svega osam do devet sati da se jednom okrene oko svoje ose.
Povezane vesti
Beta Piktoris b prvi put je otkrivena 2008. godine i predstavlja pravi džin među planetama, sa masom približno deset puta većom od Jupiterove.
Sada je dobila još jedno istorijsko obeležje: postala je prva egzoplaneta sa koje je detektovan jasan radio-signal.
Nakon ovog otkrića, istraživači usmeravaju pažnju na druge planete. Konkretno, na još sedam poznatih džinovskih egzoplaneta u pet obližnjih zvezdanih sistema, koje bi uskoro mogle da budu analizirane na isti način kao Beta Piktoris b.
"Poboljšanje osetljivosti instrumenata za približno pet do sedam puta, kakvo se očekuje od radio-opservatorija naredne generacije, omogućiće da i te planete postanu dostupne detekciji", navode istraživači.
Istraživanje još nije objavljeno u naučnom časopisu koji je prošao stručnu recenziju, ali je dostupno na platformi arXiv.
Komentari (0)