Istorijski uspeh: Naučnici prvi put direktno proučavali površinu planete van Sunčevog sistema
Komentari
07/05/2026
-20:43 >> 21:07
Astronomi koji koriste svemirski teleskop "Džejms Veb" prvi put su direktno analizirali površinu planete van našeg Sunčevog sistema.
Predmet posmatranja bila je egzoplaneta LHS 3844 b, takozvana je "super-Zemlja" koja je oko 30 odsto veća od naše planete i nalazi se na gotovo 50 svetlosnih godina udaljenosti. Za razliku od većine istraživanja egzoplaneta, koja se fokusiraju na atmosferu, astronomi su ovog puta analizirali toplotu koja dolazi direktno sa površine planete.
Rezultati pokazuju tamni svet bez atmosfere koji možda podseća na Merkur, piše Space. Naučnici kažu da ovakvo direktno tumačenje geologije udaljenih planeta predstavlja "sledeći korak u otkrivanju njihove prirode".
"Zahvaljujući neverovatnoj osetljivosti teleskopa 'Džejms Veb', možemo da detektujemo svetlost koja dolazi direktno sa površine ove udaljene stenovite planete. Vidimo mračnu, vrelu i pustu stenu, potpuno bez atmosfere", navela je Laura Krajdberg iz Astronomskog instituta "Maks Plank".
Egzoplaneta LHS 3844 b otkrivena je 2019. godine i orbitira oko hladne crvene patuljaste zvezde za svega 11 sati. Planeta je gravitaciono zaključana, što znači da je jedna njena strana stalno okrenuta ka zvezdi, dok je druga u večitom mraku. Naučnici navode da temperatura na osvetljenoj strani dostiže oko 725 stepeni Celzijusa.
Tokom 2023. i 2024. godine Laura Krajdberg i njen tim posmatrali su tri sekundarna pomračenja, odnosno trenutke kada planeta prolazi iza svoje zvezde. Koristeći srednjeinfracrveni instrument MIRI na teleskopu "Džejms Veb", izmerili su infracrveno zračenje koje emituje izuzetno vrela dnevna strana planete i na osnovu toga proučavali njenu površinu.
profimedia
Upoređivanjem dobijenih podataka sa poznatim stenama i mineralima sa Zemlje, Meseca i Marsa, tim je isključio mogućnost da planeta ima koru sličnu Zemljinoj, bogatu silicijumom i granitom. Takve kore obično nastaju kroz geološke procese povezane sa vodom i tektonikom ploča, koji recikliraju stene i omogućavaju lakšim mineralima da se podignu ka površini, navode u studiji.
Povezane vesti
Umesto toga, podaci ukazuju na površinu kojom dominira bazalt, tamna vulkanska stena bogata gvožđem i magnezijumom, kakva se često nalazi na Mesecu i Merkuru.
"Ova planeta verovatno sadrži veoma malo vode", izjavio je vodeći autor studije Sebastijan Ziba iz Centra za astrofiziku "Harvard i Smitsonijan".
Jedno moguće objašnjenje, navode istraživači, jeste da LHS 3844 b ima relativno mladu površinu oblikovanu nedavnom vulkanskom aktivnošću, pri čemu sveža lava još nije erodirala pod uticajem mikrometeorita. Međutim, poznato je da takva aktivnost oslobađa gasove poput ugljen-dioksida ili sumpor-dioksida, koje instrument MIRI nije detektovao.
"Ako bi bili prisutni na LHS 3844 b u značajnim količinama, MIRI bi trebalo da ih otkrije, ali nije pronašao ništa", navodi se u saopštenju.
Alternativno objašnjenje jeste da je planeta prekrivena debelim slojem tamnog sitnozrnog materijala nastalog tokom dugog perioda pod uticajem radijacije i udara meteorita, slično površinama Meseca ili Merkura. Bez atmosfere, površina bi bila posebno izložena ovom procesu poznatom kao svemirsko trošenje, tokom kog se stene postepeno razgrađuju i tamne.
"Ova alternativa podrazumeva duže periode geološke neaktivnosti i zahteva uslove potpuno suprotne prvom scenariju", navodi se u saopštenju.
Planirana su dodatna posmatranja teleskopom "Džejms Veb" kako bi se preciznije odredile karakteristike površine planete i utvrdilo da li je ona sastavljena od čvrste stene ili rastresitog materijala izmenjenog svemirskim trošenjem.
Povezane vesti
"Uvereni smo da će nam ista tehnika omogućiti da razjasnimo prirodu kore planete LHS 3844 b i, u budućnosti, drugih stenovitih egzoplaneta", rekla je Krajdberg.
Komentari (0)