Otkriće koje bi moglo da promeni sve što znamo o kosmosu: Pronađena crna rupa koja je nastala u vreme Velikog praska
Komentari
02/09/2025
-15:04
Svemirski teleskop "Džejms Veb" otkrio je crnu rupu za koju naučnici veruju da je nastala u prvom deliću sekunde nakon Velikog praska, što znači da je najstarija u kosmosu, piše Gardijan.
Ako se potvrdi da je reč o takozvanoj "prvobitnoj crnoj rupi", teorijskoj klasi objekata čije je postojanje predvideo Stiven Hoking, otkriće bi preokrenulo preovlađujuće teorije o univerzumu.
Do sada je, navodi Guardian, uvreženo mišljenje bilo da su se zvezde i galaksije pojavile prve i da su crne rupe nastale tek kada su najranije zvezde ostale bez goriva i kolabirale pod sopstvenom gravitacijom.
Ali, najnovija posmatranja svemirskog teleskopa, koja otkrivaju ogromnu crnu rupu sa oskudnim oreolom okolnog materijala koji datira još iz najranijeg perioda nastanka kosmosa, ne poklapaju se sa tom teorijom.
"Ova crna rupa je skoro 'gola'. Ovo je zaista izazov za teorije. Čini se da je ova crna rupa formirana pre galaksija", rekao je profesor Roberto Majolino, kosmolog sa Univerziteta u Kembridžu, jedan od članova tima koji stoji iza posmatranja.
Crna rupa nastala bez zvezde
Najnovija posmatranja fokusiraju se na malu crvenu tačku poznatu kao QSO1 koja datira više od 13 milijardi godina unazad, kada je univerzum bio star "samo" 700 miliona godina.
To je jedna od rasutih takvih tačaka koje je pronašao teleskop, a koje su toliko crvene, toliko kompaktne i toliko svetle da su astronomi zaključili da moraju biti drevne supermasivne crne rupe.
Povezane vesti
Uprkos ekstremnoj udaljenosti QSO1, astronomi su uspeli da prate orbitalnu brzinu vrtložnog oreola gasa i prašine.
Ovo merenje je dalo masu centralne crne rupe od 50 miliona solarnih masa.
"Ovo je u potpunoj suprotnosti sa onim što posmatramo u našem lokalnom univerzumu, gde su crne rupe u centru galaksija poput Mlečnog puta oko hiljadu puta manje masivne od njihove galaksije domaćina", rekao je Majolino.
U posebnoj analizi, utvrđeno je da je materijal oko crne rupe hemijski "netaknut" i sastoji se gotovo isključivo od vodonika i helijuma, dva elementa koja su preostala nakon Velikog praska.
Odsustvo težih elemenata, koji se stvaraju u zvezdama, dodatno dovodi do zaključka da nema značajnog formiranja zvezda u blizini crne rupe.
Komentari (0)