Pregovori o Ukrajini i uloga Evrope: Poslednja šansa za mesto za stolom?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner nakon pregovora u Abu Dabiju otišli su u Moskvu kod Vladimira Putina, a zatim u Dablin na razgovor sa Volodimirom Zelenskim, dok se forsira uključivanje evropskih lidera kao ravnopravnih sagovornika. Analitičari ocenjuju da Evropa vidi ovo kao poslednju šansu da učestvuje u oblikovanju nove bezbednosne arhitekture kontinenta.
Spoljnopolitički analitičar Aleksandar Đekić smatra da Evropljani sabotiraju pregovore jer žele da odrede način rešavanja ukrajinskog pitanja i da ovo nije samo rusko-ukrajinski sukob. Aleksandar Stanković ističe da Moskva pokušava da iskoristi preostalo vreme mandata Donalda Trampa za dogovor, dok Evropa, previše investirana u Ukrajinu, pruža otpor.
Đekić napominje da Tramp ima dugoročni plan da izvuče Ameriku iz angažmana u ratu u Ukrajini zbog drugih problema, ali da sadašnji pristup ne može da reši situaciju.
"Evropljani su ti koji žele da odrede način na koji će da se reši situacija u Ukrajini. Kako je predsednik Makron rekao: Mi smo ti koji ih finansiramo, mi smo ti koji pomažemo Ukrajinu, Amerika više tu ne učestvuje", kaže on.
Podseća da su Evropljani više puta "sabotirali" pregovore, počev od britanskog premijera koji je poručio Zelenskom da ne pristaje na pregovore.
"Oni ovo vide kao stvaranje nove bezbednosne arhitekture na čitave Evrope. Ako se to reši bez Evrope, oni više nemaju šta da traže niti za stolom sa Kinom, Rusijom ili Amerikom", kaže Đekić.
Stanković ocenjuje da je sastanak u Abu Dabiju iza zatvorenih vrata bio pozitivan jer je pregovaranje rasterećeno pritiska javnosti. Rusi su, prema njemu, poslali poruku o modelu iz Oleškija za Konstantinovku: ukoliko Ukrajinci pristanu, oni bi bili garant bezbednosti, ali bi time de facto priznali da više ne kontrolišu grad.
"Iako su Vitkof i Kušner bili osporavani kao nekonvencionalne diplomate, uspeli su da iskomuniciraju stvari. Ovaj sukob se ne može na kraju rešiti bez Evrope", kaže Stanković.
Maksimalistički ciljevi i midterms izbori u SAD
Đekić je oprezniji u oceni rezultata.
"Američki diplomati suštinski nisu ništa postigli. Nemamo nijednu naznaku da će biti mira. Dok traju pregovori, obe strane nastavljaju napade i uništavanje energetske infrastrukture", kaže on.
Rusija neće pristati na ulazak Ukrajine u NATO i želi pripojenje četiri oblasti ili bar slabu tampon zonu, dok Ukrajina neće priznati gubitak teritorije i insistira na primirju bez obaveza uz evropske trupe, na šta Moskva ne pristaje.
"Nalazimo se u pat poziciji. Tramp je obećao mir za tri dana, prođoše već dve godine", kaže on.
Rezultati midterms izbora, prema Đekiću, otežavaju situaciju pre svega Rusiji.
"Sada imate jednu agresivniju stranu prema vama. Vama je u interesu da u ove dve godine ostatka Trampovog mandata pokušate da napravite konačni dogovor, jer ako dođe neki demokratski predsednik, nalazite se u mnogo većem problemu", kaže on.
Stanković smatra da će Moskva u narednom periodu više raditi na miru i koristiti poziciju Trampa, koji se preorijentiše na spoljnu politiku.
"Američki predsednici imaju jako široka ovlašćenja. Donald Tramp je bez saglasnosti Kongresa pokrenuo rat u Iranu, a i Srbija je bila bombardovana bez saglasnosti Kongresa", kaže Stanković.
Reorijentacija Rusije i evropska politika
Stanković ukazuje na "novu mentalnu mapu Kremlja" o kojoj piše Dimitrije Adamski: Kremlj prestaje da gleda Vašington kao glavnog konkurenta i prebacuje pogled na Brisel.
"Moskva je pragmatična i spremna da se preorijentiše na sebe. Ovaj rat će za njih biti Pirova pobeda. Moraju da uđu u strukturne reorganizacione planove", kaže Stanković.
Đekić se slaže da je Rusija kratkoročno mnogo izgubila, ali i dobila: sankcije su je naterale da pronađe nova tržišta i jača evroazijski duh.
"I jedni i drugi su izgubili, i to je baš osetno", kaže on.
Obojica očekuju da će ishod evropskih izbora odrediti budućnost odnosa. Stanković ističe jačanje desnice u Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama, dok Đekić smatra da samo dolazak patriotskih snaga može promeniti odnos prema Ukrajini, jer su podrška Kijevu i sankcije naneli nemerljivu štetu evropskoj privredi.
"Jedini način da se promeni neki odnos snaga jeste da u Evropi dođu ove patriotske, desne snage", kaže on.
O mogućem samitu Rusije, Kine i Sjedinjenih Američkih Država na marginama skupa u Šenženu, Đekić kaže da Kina radi na tome, ali da nema konsenzusa o agendi.
"Ukoliko se uspeju dogovoriti oko čega treba da bude sastanak, taj sastanak će se desiti", rekao je.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)