Premijer Gruzije za Euronews: Nismo odustali od EU, nepravedno su nas odbili 2022. godine

Pitanje proširenja Evropske unije ponovo je u centru pažnje, a na nedavnom samitu Euronewsa posvećenom upravo ovoj temi, jedan od glavnih sagovornika bio je predsednik Vlade Gruzije Irakli Kobahidze. U otvorenom razgovoru, premijer se suočio sa direktnim pitanjima o kontradiktornostima u spoljnoj politici njegove vlade, s obzirom na to da između 78 i 80 odsto građana Gruzije želi članstvo u EU, što je zacrtano i kao strateški cilj u Ustavu zemlje.

Voditelj panela podsetio je premijera na burnu 2023. godinu, kada je proces pristupanja praktično zaustavljen nakon oštrog izveštaja Evropske komisije o stanju u zemlji, što je izazvalo i masovne proteste na ulicama.

Ustavno opredeljenje i izborni slogani

Na pitanje zašto je danas tu ako je vlada prethodno blokirala proces, Kobahidze je naglasio da je proširenje EU i dalje jedan od glavnih prioriteta Gruzije.

"Upravo je vlada 'Gruzijskog sna', naša vlada, unela u Ustav odredbu o težnji Gruzije da postane punopravna članica Evropske unije. Ta odredba i dalje postoji. Mi smo i dalje posvećeni tom cilju", istakao je premijer, podsećajući da je njihov pobednički izborni slogan 2020. godine glasio "Dostojanstveno ka Evropi".

Odgovarajući na primedbe o obustavljanju procesa i izazivanju krize, Kobahidze se vratio na mart 2022. godine, kada su Gruzija, Ukrajina i Moldavija zajedno podnele zahtev za status kandidata. Dok su druge države taj status dobile, Gruzija je odbijena, što premijer smatra "velikom greškom i krajnje nepravednom odlukom".

"Kasnije je Evropska komisija objavila ocene. Gruzija je bila mnogo bolje ocenjena od Moldavije, ali i od Bosne i Hercegovine. Ipak, te zemlje su dobile status kandidata, dok je Gruzija ponovo ostala bez njega", objasnio je predsednik Vlade.

Optužbe na račun opozicije i stranih fondova

Kobahidze je iskoristio priliku da za unutrašnje nemire okrivi svoje političke protivnike i civilni sektor. On je istakao da su određeni akteri pokušali da iskoriste izostanak statusa kandidata kako bi destabilizovali državu.

"Domaća opozicija i nevladine organizacije finansirane iz evropskih i drugih izvora pokušali su da organizuju revoluciju koristeći činjenicu da Evropska komisija Gruziji nije odobrila status kandidata. Na kraju nisu uspeli", izjavio je on.

Premijer je zaključio da je nakon toga usledila godinu i po dana duga borba za ispunjavanje postavljenih kriterijuma, prvo 12, a zatim i devet uslova koje je propisala Evropska komisija, tvrdeći da je Gruzija sve vreme ostala maksimalno posvećena evropskom putu uprkos brojnim preprekama.

Kompletan razgovor sa gruzijskim premijerom pogledajte u videu na početku teksta