Dug put do mirovnog sporazuma u Ukrajini: Šta koči pregovore Moskve i Kijeva?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Razmena ratnih zarobljenika i nastavak razgovora jedini su konkretni rezultati susreta američkih, ruskih i ukrajinskih predstavnika u Abu Dabiju, ocenio je spoljnopolitički komentator i nekadašnji dopisnik iz Berlina Miroslav Stojanović. Govoreći o razgovorima američkih izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, Stojanović je za Euronews Srbija rekao da je otvaranje pregovora posle devet meseci pauze značajno, ali da je put do ozbiljnijeg sporazuma i dalje dug.
Prema njegovoj oceni, moguće je da će razmena obuhvatiti između 1.000 i 1.500 zarobljenika sa obe strane, što predstavlja važan humanitarni rezultat. Kao pozitivan pomak izdvojio je i mogućnost širenja inicijative koja je već sprovedena u jednom ukrajinskom gradu, na inicijativu prve dame Sjedinjenih Američkih Država.
„Ništa se nije moglo očekivati na tom prvom sastanku. To je devet meseci pauze, tako da je dobro da se otvore, na neki način, malo ta vrata, ali je dug put do jednog ozbiljnijeg sporazuma“, rekao je Stojanović.
Teritorije i bezbednosne garancije glavne prepreke
Prema njegovim rečima, suštinski sporovi i dalje se vode oko dva pitanja – teritorija i bezbednosti, i to bezbednosti Ukrajine, ali i Rusije.
Stojanović smatra da će nova runda razgovora verovatno biti održana relativno brzo, kako bi se stvorili uslovi za ozbiljnije pregovore. Kao jedan od razloga naveo je očekivani susret američkog, ruskog i kineskog predsednika, Donalda Trampa, Vladimira Putina i Si Đinpinga, u Kini, 18. i 19. novembra.
Euronews Srbija
Ipak, ne očekuje da će Evropljani u skorije vreme direktno sesti za pregovarački sto, iako je, kako je istakao, njihovo učešće logično ukoliko se razgovara o novoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope.
„Bilo bi normalno da i Evropljani u tome učestvuju. Sporno je, međutim, njihovo insistiranje na primirju, što Putin neće. Rusi očigledno odbijaju tu ideju i traže da se napravi čvrst sporazum koji bi garantovao da neće biti novih sukoba. Ne dozvoljavaju strane trupe na teritoriji Ukrajine“, rekao je Stojanović.
Moguć susret Putina i Merkel
Govoreći o mogućnosti susreta Vladimira Putina i bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, Stojanović je rekao da ne očekuje njihov bilateralni razgovor u skorije vreme, ali da bi do susreta moglo da dođe na samitu G20 u Sjedinjenim Američkim Državama.
Prema njegovoj oceni, Merkel je trenutno među retkim evropskim političarima koji bi mogli da vode ozbiljan razgovor sa ruskim predsednikom.
„Ona je jedini evropski državnik koji sada može da razgovara sa Putinom“, ocenio je Stojanović, ukazujući na političke i ekonomske probleme sa kojima se suočava aktuelni nemački kancelar, kao i na to da se francuskom predsedniku Emanuelu Makronu približava kraj mandata.
Euronews Srbija
Stojanović je objasnio da se jedan od ključnih sporova odnosi na deo Donbasa koji je i dalje pod kontrolom ukrajinskih snaga. Iako je reč o relativno malom delu teritorije, on ima veliki strateški značaj zbog vojnih utvrđenja i položaja koji bi ruskim snagama mogao da omogući dalje napredovanje.
„To je strateški teren gde su najveća ukrajinska vojna utvrđenja. Ukrajinci se plaše da bi, ukoliko Rusi pređu na tu stranu, bio otvoren čitav ravan prostor i da bi mogli lako da napreduju ka Kijevu“, naveo je Stojanović.
Dodao je da se na tom području nalaze i značajni prirodni resursi, zbog kojih su za njega zainteresovani ne samo Ukrajina i Rusija već i evropske zemlje i Sjedinjene Američke Države.
Reč je, kako je objasnio, o uglju važnom za ukrajinsku metaluršku industriju, ali i o litijumu i drugim retkim metalima.
„Bitka nije samo oko tih 10 ili 15 odsto teritorije, nego i oko toga ko bi mogao da kontroliše teren koji je veoma bogat rudama“, rekao je Stojanović.
Nedostatak poverenja otežava postizanje sporazuma
Govoreći o crvenim linijama zaraćenih strana, Stojanović je naveo da se Ukrajina poziva na Povelju Ujedinjenih nacija i načelo nepovredivosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Međutim, ocenio je da je u trenutnim okolnostima teško ostvariti takav zahtev, imajući u vidu da Moskva insistira na tome da teritorije na kojima je uspostavila kontrolu ostanu pod njenom vlašću.
Prema njegovim rečima, ruska strana insistira na jasno definisanim granicama, kako bi se izbegle nejasne teritorijalne zone koje bi mogle ponovo da izazovu političke, ali i vojne sukobe.
Ipak, kao jedan od najvećih problema u pregovorima Stojanović je izdvojio nedostatak poverenja u sporazume.
Podsetio je na Minske sporazume, kao i na Štajnmajerovu formulu, koji su trebalo da doprinesu rešavanju sukoba u istočnoj Ukrajini, ali nisu sprovedeni.
„Nepoverenje i Ukrajinaca i Rusa prema svim dogovorima sasvim je razumljivo“, zaključio je Stojanović.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)