Pregovori Rusije i Ukrajine za sada nisu doneli veliki pomak: Šta će promeniti poseta Vitkofa i Kušnera Putinu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ruski, ukrajinski i američki predstavnici završili su dvodnevne pregovore u Abu Dabiju. Postignut je dogovor o načelu o velikoj razmeni ratnih zarobljenika, ali nema napretka o ključnom pitanju teritorijalnog rešenja i trajnog mira. Sudbina Donbasa ostaje glavna prepreka.
Nekadašnji ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama Branko Branković ocenjuje da pregovori nisu bili bez rezultata i da odlazak američkih izaslanika kod Vladimira Putina predstavlja važnu naznaku.
Analitičar Nenad Pekez smatra da je sastanak pre svega potvrda Moskvi da je izdržala ekonomski i zadržala snagu na terenu, dok politički stavovi strana ostaju daleko.
Branković ističe da je razmena zarobljenika značajan korak.
"Pregovori su ozbiljna stvar i sve gde se pregovara, pogotovo gde je u pitanju mir i međunarodna bezbednost, nikad sve ne izađe na videlo", kaže on.
Odlazak Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera kod Putina, a potom kod Volodimira Zelenskog, vidi kao dobru naznaku.
"Čini se da su oni otišli da vide u kojoj meri je to, makar jedna crta pomerena, prihvatljivo za Putina, odnosno za Rusiju, i šta od svega mogu kao potvrdu da prenesu Zelenskom", navodi Branković.
Podseća da je Kušner posle sastanka bio pozitivniji.
"Ako se ništa nije dogodilo, šta će oni u Moskvi?", kaže Branković.
Pekez na pregovore gleda kao na potvrdu objektivne snage Rusije na terenu i priznanje Zapada da mora da uđe u razgovore sa Moskvom.
"To je velika pobeda za Rusiju kao takvu", kaže on.
Podseća na izjave Sergeja Lavrova da ne gaji iluzije o Trampovoj administraciji.
"Na terenu obe strane i dalje udaraju jedna na drugu i najavljuju nastavak udara", objašnjava Pekez.
Donbas i situacija na frontu
Stavovi o Donbasu ostaju nepomirljivi. Ukrajina odbija da preda teritoriju, dok Moskva najavljuje povratak svakog pedlja ruske zemlje. Branković ukazuje na oko osam miliona Rusa u tim delovima i na Azov kao zvaničnu organizaciju.
"Koja je to danas država u Evropi koja može da ima zvanično organizaciju kao što je Azov, čista nacistička, legalno u okviru države?", pita Branković.
Podseća na Minski sporazum i kasniju izjavu Angele Merkel da je kupljeno vreme da se naoruža Ukrajina.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Rusija je to uspela da vidi na vreme. Neće i ne mogu Rusi da puste da se nastavi ono što je bilo u okviru Ukrajine pre ovoga sukoba", kaže Branković.
Na frontu, prema Pekezu, nije bilo prevelikih promena.
"Zelenski je dan ili dva pre sastanka otvoreno rekao da će Ukrajina nastaviti da udara na rusku energetiku, naročito zato što sada imaju sistem naoružanja koji nisu imali ranije", objašnjava Branković.
On upozorava da je teško pregovarati sa Zapadom, posebno nakon što su demokrate preuzele Kongres, jer postoji pitanje garancija da će Sjedinjene Američke Države ispuniti dogovoreno.
Uloga Evrope i finansiranje
Moskva insistira na formatu tri strane, dok američki izaslanici i Zelenski nastoje da uključe evropske predstavnike. Pekez ocenjuje da je uloga Evropske unije ključna.
"Kijev je produžena ruka Evropske unije. Oni nemaju svoje prave predstavnike, svoju glavu, svoj suverenitet. Kada Zelenski govori, uglavnom Evropska unija progovara iz njega", kaže Pekez.
Podseća da je Ukrajina ustavno vezana za Evropsku uniju i NATO, uz paralelne procese dekomunizacije i nacifikacije od 2014. Branković smatra da su trenutni potezi evropskih garnitura poslednji trzaji pred izbore.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Postojeće garniture koje su sa sankcijama Rusiji napravile rusvaj ekonomski u Evropi. Merc pokušava da to podigne stalnom pretnjom da će Rusija napasti Evropu i ‘daj da se naoružamo’. To podseća na neka ružna vremena iz prošlosti Nemačke", objašnjava Pekez.
On ukazuje na unutrašnje nesuglasice: Slovačka i Češka neće garantovati novi kredit, a Robert Fico preti blokadom budžeta Evropske unije za 2028–2034.
"To je destruktivan pristup samo zato da bi postojeće garniture ostale na vlasti", kaže on.
Pekez procenjuje da podrška Ukrajini ostaje konsenzus u Evropi i sa Sjedinjenim Američkim Državama.
"Jedino što može promeniti njihov odnos prema Rusiji jeste nastavak materijalne krize. Prvi korak koji Evropa bi trebala da prizna jeste da Rusiju nisu uspeli da izoluju. Zapad je možda samo pet do deset odsto stanovništva globalnog. Velika većina sveta balansira ili se otvoreno svrstava uz Moskvu", zaključuje Pekez.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)