Pregovori Rusije, Ukrajine i SAD nastavljeni u Abu Dabiju: Ko je za stolom i šta se krije iza zatvorenih vrata?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rat u Ukrajini, bezbednosna budućnost Evrope, odnos NATO-a i Rusije, ali i moguće ukidanje sankcija Moskvi - mnogo je tema koje bi mogle da obeleže nastavak mirovnih pregovora u Abu Dabiju. Razgovori delegacija Rusije, Ukrajine i SAD, koji se održavaju iza zatvorenih vrata, počeli su danas, a sastav pregovaračkih timova ukazuje da bi razgovori mogli da prevaziđu pitanje okončanja rata.
Trilateralni pregovori održavaju se 10. i 11. novembra, prvi put nakon devet meseci, uz posredovanje Vašingtona.Kako prenosi Tanjug pozivajući se na Interfaks i izvor iz ruske pregovaračke delegacije, sastanak je nastavljen posle pauze, dok je šef ruske delegacije Vladimir Medinski na početku razgovora izrazio nadu da će biti ostvaren napredak ka miru.
Uoči trilateralnog sastanka održani su i razgovori ukrajinske delegacije sa predstavnicima SAD i Evropske unije. Mediji nemaju pristup pregovorima, a neimenovani izvor upoznat sa razgovorima ocenio je da je rešavanje ukrajinskog sukoba samo jedna od tema šire diskusije.
Ko učestvuje u pregovorima?
Ukrajinu predstavlja pregovarački tim koji je uglavnom ostao nepromenjen u odnosu na prethodne runde. Predvodi ga Rustem Umerov, šef ukrajinske Spoljne obaveštajne službe, a u delegaciji su i Kirilo Budanov, šef kabineta predsednika Volodimira Zelenskog, David Arahamija, lider poslaničke grupe vladajuće stranke Sluga naroda, i Serhij Kislica, prvi zamenik šefa predsedničkog kabineta.
Tanjug AP/Altaf Qadri,Pool
Kako navodi Euronews, kontinuitet u sastavu delegacije pokazuje da Kijev ostaje pri dosadašnjem pristupu – primirje vidi kao prvi korak ka širem mirovnom sporazumu, uz insistiranje na očuvanju suvereniteta i pouzdanim bezbednosnim garancijama koje bi sprečile novu rusku agresiju.
Rusku delegaciju predvodi Vladimir Medinski, saradnik Kremlja i bivši ministar kulture, koji je učestvovao i u ranijim pregovorima. Međutim, pažnju privlači i dolazak visokih vojnih i diplomatskih zvaničnika, među kojima je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.
Tanjug/AP/Thomas Peter
Rjabkov prvi put učestvuje u pregovorima o miru u Ukrajini. On je zadužen za odnose Moskve sa Vašingtonom, kontrolu naoružanja i pitanja neširenja oružja, a imao je važnu ulogu u formulisanju ruskih bezbednosnih zahteva upućenih SAD i NATO-u u decembru 2021. godine.
U tim zahtevima Moskva je tražila zaustavljanje daljeg širenja NATO-a, uključujući članstvo Ukrajine, kao i povlačenje vojnih snaga Alijanse na položaje pre 1997. godine. Ruski pregovarački tim uključuje i zamenika ministra spoljnih poslova Mihaila Galuzina, kao i Jurija Žigarlovskog, zamenika načelnika Glavne operativne uprave Generalštaba ruske vojske.
Euronews podseća da je Institut za proučavanje rata (ISW) upozorio da bi Moskva mogla da iskoristi Rjabkovljevo iskustvo kako bi osporila ili oslabila nastojanja Ukrajine da dobije bezbednosne garancije za period nakon rata. ISW je, uzimajući u obzir i ranije stavove Medinskog i Galuzina, doveo u pitanje spremnost Kremlja za suštinske pregovore.
Bezbednosna arhitektura Evrope kao jedna od ključnih tema
Da bi pregovori mogli da obuhvate mnogo šira pitanja od samog rata u Ukrajini, nagoveštavaju i nedavne izjave američkih zvaničnika. Prema pisanju The Guardiana, deo predloga administracije Donalda Trampa odnosi se na uspostavljanje nove dugoročne bezbednosne arhitekture između Rusije i Evrope.
"Nećemo pristati na još jedan prekid vatre"
Rusija neće pristati na još jedno primirje u ukrajinskoj krizi bez jasnog razumevanja šta će dalje da se desi, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
"Nećemo pristati na još jedan prekid vatre, još jedno primirje, kako god da ga nazovete, a da ne razumemo šta će se dalje desiti", rekao je Lavrov, prenosi RIA Novosti.
Kako je ocenio, sukob je nastao zato što je kijevski režim kategorično odbio da sprovede sporazume o kolektivnoj bezbednosti potpisane 2014. godine.
Vašington, kako navode američki zvaničnici, razmatra mogućnost ponovnog aktiviranja Saveta NATO–Rusija, čiji je rad suspendovan nakon ruske invazije 2022. godine, ali i potencijalno ukidanje sankcija Moskvi u okviru eventualnog sporazuma.
Američka strana je, prema istim navodima, sa Rusijom razgovarala i o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu koje bi bile slične članu 5 NATO-a, odnosno principu kolektivne odbrane u slučaju napada.
"Ono što bi Ukrajina dobila bilo bi, suštinski, veoma slično onome što pruža NATO", izjavio je jedan zvaničnik američke administracije.
Ipak, ostaje nejasno šta bi konkretno aktiviralo takve garancije i kakav bi odgovor Vašington bio spreman da pruži u slučaju nove ruske agresije. Kritičari upozoravaju da ni član 5 NATO-a ne podrazumeva automatski vojni odgovor svake članice, dok sajber-napadi i drugi oblici hibridnog ratovanja dodatno komplikuju definisanje situacija koje zahtevaju intervenciju.
Jedan od glavnih američkih pregovarača, Džared Kušner, zet Donalda Trampa, govorio je o mogućnosti uspostavljanja novog bezbednosnog okvira koji bi podrazumevao intenzivnije konsultacije, pouzdanu komunikaciju u kriznim situacijama, veću vojnu transparentnost i mere za smanjenje rizika od eskalacije.
U Abu Dabiju se sa američkim pregovaračima sastaju i predstavnici Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije i Evropske unije, kako bi razgovarali o dugoročnoj bezbednosti Evrope i odnosima sa Rusijom. Međutim, evropske zemlje strahuju da bi novi dogovor mogao da podrazumeva ustupke Moskvi, posebno kada je reč o vojnom prisustvu NATO-a u istočnoj Evropi.
"Evropska bezbednosna arhitektura već postoji. Ona obuhvata međunarodne sporazume kojima se Rusija obavezala na poštovanje određenih načela, uključujući suverenitet i teritorijalni integritet država. Problem je u tome što Rusija ne poštuje te sporazume", poručila je šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas.
Tanjug/AP/Marius Burgelman
Tramp nagovestio i moguće teritorijalne ustupke Ukrajine
Dodatnu neizvesnost unose i izjave američkog predsednika Donalda Trampa, koji je nagovestio da bi Ukrajina u okviru konačnog sporazuma mogla da bude primorana da se odrekne dela teritorije. Nakon sastanka sa ruskim izaslanikom Kirilom Dmitrijevim, Tramp je govorio o mogućnosti postizanja "velikog, veličanstvenog sporazuma" koji bi mogao da obuhvati i celu Evropu.
Takve najave izazivaju zabrinutost među evropskim saveznicima, koji strahuju da bi Vašington i Moskva mogli da pokušaju da postignu dogovor mimo evropskih lidera, uz značajne ustupke Rusiji. Posebno je sporan ruski predlog iz decembra 2021. godine, kada je Moskva od NATO-a tražila obustavljanje daljeg proširenja, povlačenje vojnih snaga na položaje pre 1997. godine i ograničavanje raspoređivanja raketnih sistema. Alijansa je te zahteve odbacila, a Rusija je manje od dva meseca kasnije pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je ostvaren određeni napredak u razgovorima o budućem bezbednosnom okviru, ali je naglasio da je najpre potrebno prevazići aktuelni sukob.
Za sada nije poznato da li će razgovori u Abu Dabiju doneti konkretan pomak ka prekidu vatre ili će otvoriti put za šire pregovore o bezbednosnim odnosima Rusije, SAD i Evrope.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)