Tramp najavljuje kraj rata, Evropa traži mesto za stolom: Šta donose pregovori Rusije i Ukrajine u Abu Dabiju?

Komentari

Tramp najavljuje kraj rata, Evropa traži mesto za stolom: Šta donose pregovori Rusije i Ukrajine u Abu Dabiju? - Copyright AP Photo/Kateryna Klochko

Autor: Euronews Srbija

10/11/2026

08:00

Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u

veličina teksta

Aa Aa

Dok Vašington najavljuje mogućnost skorog mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine, evropske zemlje insistiraju da ne mogu biti izostavljene iz razgovora o budućnosti kontinenta. Predstavnici Moskve, Kijeva i Vašingtona trebalo bi da se sastanu u Abu Dabiju danas i sutra, na dvodnevnim pregovorima o okončanju rata u Ukrajini, a u središtu razgovora biće bezbednosne garancije, teritorijalna pitanja i budući odnosi Rusije i Zapada.

Može li se rat u Ukrajini približiti kraju bez dogovora o bezbednosti Evrope i kakvu će ulogu u tom procesu imati evropske zemlje? To su ključna pitanja uoči novih pregovora Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država, koji bi u utorak trebalo da počnu u Abu Dabiju, pod američkim posredstvom.

Američki predsednik Donald Tramp veruje da je postizanje mirovnog sporazuma veoma blizu, ali su stavovi Moskve i Kijeva i dalje značajno udaljeni, dok evropske prestonice upozoravaju da nijedan dogovor koji se tiče njihove bezbednosti ne može biti postignut bez njihovog učešća.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro potvrdio je da će evropske zemlje biti zastupljene na razgovorima u Abu Dabiju, naglašavajući da Francuska neće dozvoliti da se o budućnosti evropskog kontinenta odlučuje bez nje.

"Evropljani će biti dobro zastupljeni, a Francuska će biti u Abu Dabiju i učestvovati u ovim razgovorima“, izjavio je Baro, dodajući da još ne može da otkrije ko će predstavljati Pariz.

Kako je dodao, nijedan razgovor o budućnosti "ovog kontinenta ne može da zanemari naša očekivanja i zahteve". Francuski ministar je ocenio da nijedan sporazum koji ima posledice po evropsku bezbednosnu arhitekturu ne može biti osmišljen, pa čak ni razmatran, bez Evropljana.

Tramp: Veoma smo blizu dogovora, Ukrajina će imati drugačiji oblik

Američki predsednik Donald Tramp izrazio je optimizam u pogledu mogućnosti okončanja rata, ocenjujući da je mirovni sporazum između Moskve i Kijeva veoma blizu.

U intervjuu za emisiju "60 minuta" televizije CBS, Tramp je kao najveću prepreku postizanju mira naveo neprijateljstvo između ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

„Verujem da smo veoma blizu postizanja dogovora. Da sam bio predsednik, taj rat nikada ne bi ni počeo“, rekao je Tramp.

Govoreći o tome da li više veruje Putinu ili Zelenskom, američki predsednik izbegao je direktan odgovor, navodeći da sa obojicom dobro izlazi na kraj.

Tramp je istakao da očekuje da će se rat uskoro završiti i ponovio da smatra kako je upravo njegovo posredovanje ključno za postizanje dogovora. Posebnu pažnju privukla je njegova izjava da će Ukrajina nakon završetka sukoba verovatno imati "donekle drugačiji oblik", ali nije precizirao šta bi to konkretno značilo za teritorijalni integritet zemlje.

Istovremeno je odbacio tvrdnje da ga ruski predsednik Vladimir Putin obmanjuje u pregovorima, ističući da je prema Moskvi primenio oštre trgovinske mere i sankcije.

Tramp je ponovio i da SAD više ne pružaju Ukrajini vojnu pomoć na način na koji je to činila prethodna administracija Džozefa Bajdena, već da evropske zemlje plaćaju američko oružje koje se isporučuje Kijevu.

Bezbednosne garancije - ključno pitanje pregovora

Kako piše Associated Press (AP), predstojeći razgovori u Abu Dabiju biće prvi direktni sastanak ruskih, ukrajinskih i američkih pregovarača od februara, a bezbednosne garancije trebalo bi da budu jedna od glavnih tema dnevnog reda. Rusija i Ukrajina imaju suštinski različite zahteve kada je reč o uslovima za okončanje rata.

Ruski predsednik Vladimir Putin traži da Ukrajina povuče svoje snage iz četiri oblasti koje je Moskva proglasila delom Rusije, iako ih ruska vojska nikada nije u potpunosti zauzela. Kremlj takođe insistira da Kijev odustane od članstva u NATO-u, prihvati ograničenja svojih oružanih snaga i pristane na druge političke i bezbednosne uslove koje Moskva smatra neophodnim.

Putin se zalaže za sveobuhvatan mirovni sporazum pod ruskim uslovima i odbacuje ideju o opštem prekidu vatre, uz obrazloženje da bi takva pauza omogućila ukrajinskim snagama da se reorganizuju i obnove zalihe naoružanja.

Sa druge strane, Volodimir Zelenski odbacuje mogućnost dobrovoljnog odricanja od teritorija koje Rusija nije uspela da zauzme na bojnom polju. Kijev takođe odbija ograničavanje sopstvenih oružanih snaga i insistira na bezbednosnim garancijama koje bi sprečile novu rusku invaziju. Ukrajina smatra da bi hitan prekid vatre trebalo da bude prvi korak ka širem mirovnom sporazumu, dok Zelenski ističe da bi direktan sastanak sa Putinom bio neophodan za rešavanje teritorijalnih pitanja.

Ukrajinski predsednik ranije je govorio o mogućnosti bezbednosnih garancija sličnih članu 5 NATO-a, koji predviđa da se napad na jednu članicu Alijanse smatra napadom na sve. Ključno pitanje je, kako je objasnio Zelenski, kakav bi bio odgovor zapadnih saveznika ukoliko Rusija ponovo napadne Ukrajinu, ko bi reagovao, kojim sredstvima i u kom roku.

Evropa želi da učestvuje, Rusija se protivi njenom prisustvu

Jedno od otvorenih pitanja pred sastanak u Abu Dabiju jeste i uloga evropskih zemalja u pregovorima. Ukrajina insistira da njeni evropski saveznici moraju imati mesto za pregovaračkim stolom, jer bi eventualni sporazum direktno uticao na bezbednost čitavog kontinenta. Međutim, Moskva se protivi njihovom učešću u ovoj fazi razgovora.

Savetnik Kremlja za spoljnopolitička pitanja Jurij Ušakov ranije je poručio da evropski predstavnici neće biti pozvani za pregovarački sto, čak ni ukoliko doputuju u Abu Dabi. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ipak, ostavio je mogućnost da Evropljani budu uključeni u kasnijoj fazi pregovora, ocenjujući da će razgovori o budućoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope u jednom trenutku zahtevati njihovo učešće.

Peskov je istovremeno kritikovao evropske zemlje zbog toga što, prema njegovim rečima, još nisu uspele da se dogovore ko bi mogao da ih predstavlja u razgovorima sa Moskvom. Francuski ministar Baro, međutim, poručuje da Evropa neće prihvatiti da se o njenoj budućnosti odlučuje bez njenog prisustva.

U međuvremenu, nekoliko evropskih država razmatralo je mogućnost slanja svojih vojnika u Ukrajinu nakon eventualnog postizanja mirovnog sporazuma. Rusija je takvu mogućnost odlučno odbacila, upozoravajući da bi evropske trupe na ukrajinskoj teritoriji smatrala legitimnim metama.

Šta bi mogao da bude ishod pregovora u Abu Dabiju?

Iako Tramp najavljuje mogućnost velikog sporazuma koji bi mogao da obuhvati i širu evropsku bezbednost, ključne prepreke ostaju nerešene. Pored teritorijalnih pitanja i budućeg statusa Ukrajine, pregovarači će morati da razmotre i eventualne bezbednosne garancije, mogućnost prisustva stranih trupa, odnos Rusije i NATO-a, kao i mehanizme za sprečavanje ponovnog izbijanja sukoba.

Dodatnu neizvesnost stvara nastavak borbi na frontu. Kako navodi AP, uprkos lokalizovanom primirju u okolini Oleškija, na jugu Ukrajine, žestoki sukobi nastavljeni su duž linije fronta duge oko 1.200 kilometara, dok su obe strane intenzivirale napade dronovima i raketama velikog dometa.

Rusija je, prema navodima AP-a, pojačala i napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu uoči zime, što dodatno otežava položaj Kijeva. Predstojeći razgovori zato neće biti samo pokušaj pronalaženja formule za prekid rata, već i test odnosa između Vašingtona, Moskve, Kijeva i evropskih prestonica.