Koliko je ruskih vojnika poginulo u Ukrajini? Procureli podaci iz državne statističke agencije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Više od 400.000 ruskih vojnika poginulo je u borbama u Ukrajini od početka ruske invazije punog obima pre gotovo pet godina, pokazuju podaci koji su procureli iz ruske državne statističke agencije Rosstat.
Podatke, koji obuhvataju više od 11 miliona umrlica, pribavile su hakerske grupe Cyber Partisans, povezane sa beloruskom opozicijom, i ukrajinska grupa Silent Crow. Dokumentacija sadrži informacije o starosti preminulih, njihovom mestu prebivališta i mestu smrti, a potom je dostavljena listu "Guardian" i manjoj grupi drugih medija.
Prema tim podacima, u 412.576 umrlica smrt je izričito povezana sa ratom, bilo putem zvaničnih šifara uzroka smrti ili pisanih navoda o borbama i vojnim operacijama.
Brojke ukazuju na ogromne ljudske gubitke Rusije u ratu protiv Ukrajine, kojem se i dalje ne nazire kraj, uprkos novoj rundi mirovnih pregovora koja bi ove nedelje trebalo da bude održana u Abu Dabiju.
Hakerske grupe objavile su da su probile sisteme 1. novembra, a podatke su objavile tokom vikenda. Rosstat je potvrdio da je bio meta hakerskog napada, ali je negirao da su pribavljene bilo kakve osetljive informacije.
Procurela dokumentacija pruža do sada najdetaljniji uvid u ruske ratne gubitke, koje Moskva nastoji da drži u tajnosti. Ruske vlasti nisu objavile zvaničan broj poginulih još od prvih meseci invazije, a informacije o vojnim žrtvama tretiraju se kao državna tajna.
"Guardian" nije mogao nezavisno da potvrdi autentičnost celokupne baze podataka. Ipak, navedene brojke u velikoj meri se poklapaju sa drugim procenama ruskih gubitaka. Britanska vojna obaveštajna služba procenila je u septembru da je od početka invazije poginulo oko 500.000 ruskih vojnika.
AP Photo/Dan Bashakov
Nezavisni ruski medij „Mediazona“ zasebno je poimenično identifikovao gotovo 286.000 ruskih pripadnika vojske poginulih u Ukrajini, koristeći zvanične evidencije, čitulje na društvenim mrežama i fotografije nadgrobnih spomenika. Taj medij procenjuje da je stvarni broj poginulih bliži pola miliona.
Janis Kluge, šef odeljenja za Rusiju i Evroaziju pri Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove, koji se dugo bavi analizom ruskih ratnih statistika, ocenio je da podaci deluju autentično.
„Ovo je najveće curenje podataka kada je reč o ruskim žrtvama“, rekao je Kluge.
On je upozorio da bi stvarni broj poginulih mogao da bude i veći, jer se deo vojnika i dalje vodi kao nestao, dok drugi nikada nisu identifikovani.
Kluge je ukazao i na značajno kašnjenje između trenutka smrti i njenog evidentiranja u zvaničnim registrima, koje, kako je naveo, obično iznosi oko šest meseci.
„Verovatno smo trenutno bliži brojci od 500.000 poginulih ruskih vojnika nego 400.000“, rekao je on.
Najveći gubici u siromašnijim i udaljenijim ruskim regionima
Podaci pokazuju i da teret rata nije ravnomerno raspoređen širom Rusije, već da su siromašniji i udaljeniji regioni pretrpeli nesrazmerno velike gubitke.
U Burjatiji, Tuvi i Zabajkalskom kraju, tri regiona na istoku Rusije, pogibije povezane sa ratom činile su oko trećine svih smrtnih slučajeva među muškarcima starosti od 18 do 49 godina od početka invazije do sredine 2024. godine. U Moskvi i Sankt Peterburgu taj udeo iznosio je oko 10 odsto.
Podaci ukazuju i na nagli porast broja poginulih ruskih vojnika kako je rat odmicao, pri čemu su neki od najsmrtonosnijih meseci zabeleženi krajem 2024. i tokom 2025. godine.
Kluge je naveo da je tokom više meseci u tom periodu broj poginulih vojnika premašivao 15.000, što odgovara proseku od oko 500 dnevno.
„Krajem 2024. i tokom 2025. godine, u mnogim mesecima broj poginulih premašivao je 15.000, što je više nego što je većina procena pokazivala. To je više od 500 dnevno. Svakako je šokantno“, rekao je Kluge.
Razmere gubitaka su ogromne i bez presedana u savremenoj istoriji Rusije.
Procenjuje se da je za manje od pet godina broj poginulih pripadnika ruske vojske u Ukrajini više od osam puta premašio ukupan broj žrtava svih sovjetskih i ruskih ratova od završetka Drugog svetskog rata do početka invazije punog obima. Taj broj je veći i od broja američkih vojnika poginulih tokom Drugog svetskog rata.
Prema rečima osobe upoznate sa načinom razmišljanja ruskog predsednika Vladimira Putina, razmere gubitaka verovatno neće podstaći Moskvu da postigne dogovor, već bi mogle dodatno da učvrste njegovu odlučnost da nastavi rat.
„Putin razume ove brojke i za njega bi prihvatanje bilo čega manjeg od svega što želi u ovom trenutku predstavljalo izdaju samog sebe i naroda“, rekao je taj izvor.
Novi mirovni pregovori u Abu Dabiju
Visoki ruski i ukrajinski pregovarači trebalo bi da se sastanu u utorak u Abu Dabiju, na prvim mirovnim pregovorima između dve strane uz posredovanje SAD u poslednjih devet meseci.
Prethodni pregovori nisu doneli značajniji napredak ka okončanju rata, budući da Moskva zahteva od Ukrajine da povuče svoje snage iz delova Donbasa koji su i dalje pod kontrolom Kijeva.
Ni Putin ni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski neće prisustvovati sastanku. Obe zemlje poslaće visoke delegacije, a očekuje se i učešće izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa, Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera.
Tanjug/AP/Ramil Sitdikov/Allison Robbert/Susan Walsh
Vitkof je u objavi na društvenoj mreži X naveo da će se pregovori fokusirati na „bezbednosne aranžmane nakon rata, deeskalaciju“ i humanitarna pitanja.
Evropske vlade izrazile su zabrinutost da bi pregovori mogli da se prošire i na šira pitanja evropske bezbednosti, uključujući dugogodišnje zahteve Moskve za smanjenje vojnog prisustva NATO-a u zemljama koje se graniče sa Rusijom.
Ministar spoljnih poslova Francuske izjavio je da će Pariz učestvovati u pregovorima, ali je Kremlj naknadno negirao da će Francuska imati svoje predstavnike na sastanku.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)