Pucnjava u Poljskoj otvorila pitanje bezbednosti u Evropi: Mogu li službe da prepoznaju opasnost na vreme?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Masovna pucnjava u Krakovu, u kojoj je šest osoba izgubilo život, a napadač preminuo od zadobijenih povreda u bolnici, ponovo je otvorila pitanje unutrašnje bezbednosti u Evropi. Dok poljska policija i tužilaštvo nastavljaju istragu o motivima napada, još nema potvrde da je reč o ideološki motivisanom zločinu. Slučaj je pokrenuo i širu raspravu o radikalizaciji pojedinaca, kontroli posedovanja oružja i mogućnostima bezbednosnih službi da prepoznaju opasnost od ljudi koji prethodno nisu bili poznati policiji.
Prema rečima Struga, ovakav napad predstavlja nezabeležen događaj u Poljskoj u poslednjih nekoliko decenija. Iako je ministar unutrašnjih poslova prvobitno ukazao na mogućnost desničarskog ekstremizma, za takvu kvalifikaciju, kako navodi, za sada nema konkretnih dokaza.
"Poljska se do sada smatrala veoma bezbednom zemljom i takav napad je nezabeležen unazad 30 godina. Takve masovne pucnjave u Poljskoj nije bilo. Pre svega se tvrdilo, od strane ministra unutrašnjih poslova, da je napadač bio ekstremni desničar, međutim, do sada za takve tvrdnje nema dokaza. Još treba da se otkrije šta je zapravo motiv i šta je pozadina ovog napada", rekao je Strug.
Euronews Srbija
Napadač imao dozvolu za oružje, motiv i dalje nepoznat
Jedno od ključnih pitanja koje je otvorio napad u Krakovu jeste kako je osoba koja je raspolagala vatrenim oružjem i imala dozvolu za njegovo posedovanje mogla da izvede ovakav napad. Prema informacijama koje je izneo Strug, napadač je bio član lokalnog streljačkog kluba, imao je dozvolu za posedovanje oružja i pre napada nije imao policijski dosije. Policija je, prema njegovim rečima, potvrdila da su napadač i njegov otac zajedno posedovali 11 komada vatrenog oružja.
Istraga još nije utvrdila ideološku pozadinu napada. Strug navodi da su novinari koji su samostalno istraživali njegove aktivnosti na internetu i društvenim mrežama pronašli različite sadržaje, ali oni za sada ne pružaju jasnu sliku o njegovim motivima.
"Do sada nema nikakvih novih informacija konkretno o tome. Još uvek se ispituje njegova pozadina. Novinari koji su vodili sopstvenu istragu pokazali su da napadač nije bio povezan sa nekom desničarskom grupom. Na osnovu njegovih aktivnosti na internetu i društvenim mrežama, poznato je, na primer, da se rugao papi Jovanu Pavlu II ili da je pozirao sa LGBT zastavom. Tako da jednostavno ne znamo kakva je njegova motivacija bila", naveo je Strug.
On je dodao da postoje indicije koje upućuju na moguće psihičke i porodične probleme, ali da ni takve pretpostavke za sada nisu konačno potvrđene. Poljski novinar ocenjuje da ne treba unapred zaključivati da je reč o politički ili ideološki motivisanom napadu, dok se ne završi istraga.
Od hibridnih pretnji do radikalizacije mladih
Pucnjava u Krakovu dogodila se u zemlji koja je poslednjih godina veliki deo svojih bezbednosnih kapaciteta usmerila na spoljne pretnje, pre svega zbog rata u Ukrajini, odnosa sa Rusijom i situacije na granici sa Belorusijom. Strug podseća da je bezbednost u Poljskoj prioritetna tema od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Zemlja je podigla nivo bezbednosne pripravnosti, dok su policija, vojska i obaveštajne službe u stalnom stanju pojačanog opreza.
Istovremeno, Poljska se suočava sa sajber napadima, hibridnim operacijama i podmetanjima požara, zbog čega se svaki sumnjiv incident često posmatra i kroz mogućnost eventualnog ruskog uticaja. Ipak, Strug naglašava da za sada nema dokaza o bilo kakvoj ruskoj umešanosti u napad u Krakovu.
On ukazuje i na druge incidente koji su poslednjih nedelja izazvali zabrinutost, uključujući napade nožem među učenicima u poljskim školama.
"Bezbednost jeste prioritetna tema u Poljskoj unazad četiri godine. Pripravnost je podignuta na najviši nivo od 2022. godine, od agresije Rusije na Ukrajinu. Bilo je nekih incidenata, sajber napada, hibridnog ratovanja i podmetanja požara. To se dešava u Poljskoj maltene non-stop", rekao je Strug.
Prema njegovoj oceni, jedan od najvećih izazova postaje pitanje unutrašnje bezbednosti, posebno radikalizacije na internetu i otuđivanja mladih ljudi. Lokalne vlasti već su počele da razmatraju dodatne mere, uključujući povećanje broja policijskih patrola. Posebnu pažnju privlači i predstojeći Dan nezavisnosti Poljske, kada se u Varšavi okupljaju stotine hiljada ljudi. Premijer Donald Tusk potvrdio je da će svečana povorka i marš biti održani, uz dodatne bezbednosne mere.
"Više niko nigde nije siguran"
Vojno-politički analitičar Vlada Radulović ocenjuje da napad u Poljskoj potvrđuje koliko je teško predvideti i sprečiti nasilje kada iza njega stoji pojedinac koji nije povezan sa poznatim ekstremističkim organizacijama i ne nalazi se u evidencijama bezbednosnih službi.
On upozorava da se u Evropi sve češće govori o pojedinačnim izvršiocima, odnosno takozvanim usamljenim vukovima, koji mogu delovati bez direktne povezanosti sa organizovanim terorističkim grupama.
Radulović smatra da je zbog toga prevencija izuzetno komplikovana, jer ne postoji nužno prethodni bezbednosni trag koji bi ukazao na mogućnost napada.
"To je potvrda teze po ko zna koji put da više niko nigde, ni na jednoj tački sveta, nije siguran. Navikli smo da ranije, bar kada je Evropa u pitanju, slušamo o izvršiocima, takozvanim usamljenim vukovima, odnosno pojedinačnim izvršiocima terorističkih akata koji su povezani sa Islamskom državom ili Al Kaidom. Međutim, nažalost, sve češće imamo situacije da su izvršioci ovakvih, najtežih dela i terorističkih akata zapravo lokalno stanovništvo", rekao je Radulović.
Euronews Srbija
On je podsetio i na masovne zločine u regionu, uključujući Cetinje, Veliku Ivanču i tragediju u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, uz napomenu da sve takve događaje ne treba automatski svrstati u kategoriju terorizma. Prema njegovoj oceni, zajednički problem jeste mogućnost da pojedinac, bez prethodnih upozorenja u bezbednosnim evidencijama, iznenada postane izvršilac teškog nasilja.
"Kada imate situaciju da se pojavljuju osobe, individualni izvršioci, koji vam nisu ni u jednoj bazi podataka, vi ste tada nemoćni. Mi smo se malo pred emisiju dotakli toga i zapravo je to lutrija. Vi ne znate šta će kome i kada da padne na pamet da uradi", upozorio je Radulović.
Da li stroži zakoni o oružju mogu da spreče nove napade?
Napad u Krakovu ponovo je otvorio i pitanje kontrole posedovanja vatrenog oružja, naročito u situacijama kada vlasnik ima urednu dozvolu, ali se njegovo psihičko stanje ili životne okolnosti vremenom promene. Strug navodi da Poljska već ima relativno strog zakon o posedovanju oružja i da za sada nije poznato koje bi konkretne izmene vlasti mogle da razmatraju nakon tragedije.
Slična dilema postoji i u Srbiji, gde se postavlja pitanje da li bi periodične zdravstvene provere vlasnika oružja mogle da budu jedan od načina za smanjenje rizika. Radulović upozorava da samo pooštravanje zakona i oduzimanje oružja ne bi nužno rešili problem pojedinačnih izvršilaca, jer oni koji planiraju nasilje ne moraju nužno biti evidentirani niti zavise od legalnog pristupa oružju.
Ipak, pitanje zdravstvenih provera i nadzora nad osobama koje poseduju oružje smatra važnim, ali naglašava da o eventualnim promenama moraju da govore stručnjaci i institucije koje se time bave.
"On po pravilu i po slovu zakona ne bi mogao da dobije dozvolu ako ima bilo kakvu psihičku smetnju. Ali vam opet kažem, da li može nešto da se desi tokom godina? Znate, svi smo mi pod različitim stresovima, pritiscima, u porodici, na poslu, u komšiluku, sve se to akumulira. Neko je slabiji, nekoga to slomi, nekoga ne", rekao je Radulović.
On je ukazao na to da se posebno mora razmotriti pitanje periodičnog obnavljanja zdravstvene dokumentacije i provera vlasnika oružja, ali da takva rešenja zahtevaju pažljivu stručnu i pravnu procenu.
Policajci koji su zaustavili napadača proglašeni za heroje
Pored pitanja motiva i bezbednosnih propusta, posebnu pažnju poljske javnosti privukla je reakcija dvojice policajaca koji su se suprotstavili napadaču. Prema rečima Struga, napad se dogodio oko 15 časova, a napadač je savladan svega tri minuta nakon prvog ispaljenog metka. Obojica policijskih službenika su ranjena, ali su se, kako je naveo novinar, nakon povreda i kome probudila i njihovo stanje davalo je razloga za optimizam.
"Samo nekoliko sati posle napada, oni su maltene proglašeni za lokalne heroje, jer ono što su uradili je zaista izuzetno. Napad se desio u tri sata posle podne, u subotu, a napadač je savladan tri minuta posle prvog ispaljenog metka. Mislim da je ovo najbrža reakcija policije do sada, imajući u vidu da su bila samo dvojica i imali su samo ručno vatreno oružje, a napadač je imao vojno automatsko naoružanje“, rekao je Strug.
Kompletno gostovanje pogledajte u videu u tekstu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)