Starenje Evrope se ubrzava: Može li kontinent da preživi svoju dugovečnost?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropljani žive sve duže, ali je sve manje onih koji će raditi, uplaćivati doprinose i brinuti o generacijama koje odlaze u penziju. Penzioni sistemi suočavaju se sa rastućim pritiskom, zdravstvenim ustanovama nedostaje osoblje, dok briga o starima sve češće postaje obaveza koju porodice teško mogu same da preuzmu.
Produžavanje životnog veka jedno je od najvećih dostignuća savremene medicine. Bolesti koje su nekada bile smrtonosne danas se uspešno leče ili drže pod kontrolom, a napredak zdravstvene zaštite omogućio je milionima ljudi da dožive duboku starost. Ipak, dok medicina napreduje, evropska društva sve teže izlaze na kraj sa ekonomskim i socijalnim posledicama starenja stanovništva.
Unsplash
Prema podacima Evrostata, početkom 2025. godine u Evropskoj uniji živelo je približno 99 miliona ljudi starijih od 65 godina, što je oko 22 odsto ukupnog stanovništva. Dve decenije ranije njihov udeo iznosio je oko 17 odsto. Istovremeno, stanovnici stariji od 80 godina činili su približno šest odsto populacije.
Sve veći broj starijih građana menjaće način na koji funkcionišu penzioni, zdravstveni i socijalni sistemi širom Evrope. Za mnoge Evropljane penzija će trajati dve ili tri decenije, a poslednje godine života deo njih provešće uz pomoć porodice ili profesionalnih negovatelja.
Za evropske vlade to znači potrebu da istovremeno obezbede dovoljno novca za penzije, očuvaju kvalitet zdravstvene zaštite i razviju sistem dugotrajne nege.
Sve manje radnika, sve više penzionera
U većini evropskih zemalja penzije se velikim delom isplaćuju iz doprinosa sadašnjih zaposlenih. Zato sve veći broj penzionera i sve manje radno sposobnih stanovnika predstavljaju ozbiljan izazov za održivost sistema.
Prema Izveštaju Evropske komisije o starenju stanovništva iz 2024. godine, na jednu osobu stariju od 65 godina dolaze približno tri stanovnika radnog uzrasta. Do 2070. godine taj odnos mogao bi da padne na manje od dva prema jedan.
Dugoročnu demografsku sliku dodatno opterećuje nizak natalitet. Prema Evrostatu, stopa fertiliteta u EU iznosila je 2024. godine svega 1,34 deteta po ženi, znatno ispod nivoa od približno 2,1 potrebnog za prostu reprodukciju stanovništva bez migracija.
Tanjug/Strahinja Aćimovič
Pojedine države već pokušavaju da ublaže posledice starenja stanovništva. Jedna od mera je pomeranje starosne granice za penzionisanje, uz podsticaje zaposlenima da duže ostanu na tržištu rada i nastojanja da se privuku radnici iz inostranstva. Prema izveštaju Organizacije za ekonomsku kooperaciju i razvoj (OECD) "Pensions at a Glance 2025", prosečna starosna granica za redovnu penziju nastaviće da raste, a u pojedinim državama mogla bi da dostigne 70 godina ili više.
Međutim, mogućnost da se radi duže ne zavisi samo od starosne granice za penziju, već i od prirode posla. Na primer, ako je osoba decenije provela u kancelariji ima drugačije mogućnosti za nastavak rada od nekoga ko je čitav radni vek proveo na građevini ili u proizvodnji.
Savremena medicina je produžila život, ali šta je sa dobrim zdravljem?
Prema Evrostatu, očekivani životni vek u Evropskoj uniji dostigao je 2024. godine 81,5 godina, što je za 3,2 godine više nego 2004. godine. Žene u proseku žive 84,1 godinu, a muškarci 78,9 godina.
Međutim, duži život ne znači i zdraviju starost. Prema podacima o godinama zdravog života, stanovnici EU mogli su 2023. godine da očekuju prosečno 63,1 godinu života bez dugotrajnih ograničenja u svakodnevnim aktivnostima.
Za zdravstvene sisteme to znači sve više pacijenata kojima je istovremeno potrebno lečenje nekoliko hroničnih bolesti. Prema izveštaju OECD-a i Evropske komisije Health at a Glance: Europe 2024, više od 40 odsto stanovnika EU starijih od 65 godina ima najmanje dva hronična oboljenja.
Tanjug/Miloš Milivojević
Problem dodatno otežava nedostatak medicinskog osoblja. Prema podacima OECD-a i Evropske komisije za 2024. godinu, u zemljama EU je 2022. godine, prema korišćenim minimalnim kadrovskim standardima, nedostajalo oko 1,2 miliona lekara, medicinskih sestara i babica.
Digitalna medicina, savremenija dijagnostika i veštačka inteligencija mogu da olakšaju rad zdravstvenih ustanova. Ipak, nijedna tehnologija ne može da nadomesti nedostatak lekara, medicinskih sestara i drugog osoblja koje neposredno brine o pacijentima. Zbog toga se sve veća pažnja posvećuje preventivnoj medicini i očuvanju samostalnosti starijih osoba.
Ko će brinuti o generacijama koje stare?
U ovakvoj situaciji legitimno pitanje koje se postavlja je ko će brinuti o ljudima koji zbog starosti ili bolesti više ne mogu samostalno da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Dok se o penzijama i troškovima lečenja uglavnom brine kroz državne budžete, dugotrajna nega u velikoj meri ostaje odgovornost porodice.
S druge strane, porodice sve teže mogu same da preuzmu tu odgovornost, jer imaju manje članova, a stariji sve češće žive sami, dok njihova deca i unuci neretko rade u drugim gradovima ili državama.
Prema istraživanju Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije iz oktobra 2026. godine, ukoliko potrebe za negom unutar pojedinačnih starosnih grupa ostanu na današnjem nivou, udeo stanovnika starijih od 50 godina kojima je potrebna dugotrajna nega mogao bi da poraste sa 19,4 odsto u 2025. na 25,6 odsto do 2075. godine. Mogućnost da se dobije stručna pomoć, međutim, značajno se razlikuje od zemlje do zemlje.
Unsplash
Prema izveštaju OECD-a za 2025. godinu, u 31 zemlji za koju su bili dostupni podaci u proseku je bilo oko pet zaposlenih u dugotrajnoj nezi na 100 stanovnika starijih od 65 godina. Taj odnos se gotovo nije promenio između 2013. i 2023. godine, uprkos rastu broja starijih.
Starenje stanovništva nije prolazna pojava niti problem koji se može rešiti jednom odlukom. Evropa će u narednim decenijama morati da pronađe način da finansira penzije, obezbedi dovoljno zdravstvenih radnika i razvije sistem nege za sve veći broj ljudi kojima je potrebna pomoć.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)