Erdogan i Alijev poručili da su odnosi Turske i Azerbejdžana stabilni

Predsednici Turske i Azerbejdžana, Redžep Tajip Erdogan i Ilham Alijev, istakli su danas stabilnost i čvrstinu odnosa dve zemlje, tokom Erdoganove posete Nagorno-Karabahu, dva meseca nakon što su tenzije između Ankare i Bakua izbile zbog novih pravila o odevanju u azerbejdžanskim školama, koja su izazvala spor oko nošenja hidžaba.

"Pokušaji da se oslabe bratski odnosi Turske i Azerbejdžana nisu uspevali u prošlosti, niti će uspeti u budućnosti", rekao je Erdogan na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Alijevim, ističući da su odnosi dve zemlje tokom istorije prošli kroz brojna iskušenja i dostigli današnji visok nivo, prenosi Al Džazira.

Alijev je istakao da je jedinstvo Turske i Azerbejdžana trajno i nepokolebljivo, zahvalivši Ankari na podršci tokom borbi za Nagorno-Karabah.

Uprkos tradicionalnom sloganu "Jedan narod, dve države", koji simbolizuje političke i vojne veze dve zemlje, tenzije su izbile u septembru, kada je Baku usvojio nova pravila o školskim uniformama kojima se zabranjuje odeća koja nije u skladu sa sekularnim principima, podseća katarska televizija.

Iako hidžab nije izričito pomenut u pravilima, medijski izveštaji naveli su da pojedinim učenicama koje nose maramu nije dozvoljen ulazak u škole, što je izazvalo kritike u Ankari.

Vladajuća turska Stranka pravde i razvoja (AKP) zatražila je od azerbejdžanskog političkog rukovodstva da povuče ograničenja.

Spor je dodatno produbljen nakon što je Oktaj Saral, glavni Erdoganov savetnik, kritikovao novu politiku, na šta je Baku odgovorio optužbama da se Ankara meša u unutrašnje poslove Azerbejdžana.

Erdogan je potom smenio svog savetnika u pokušaju da smiri nezadovoljstvo Bakua.

Ipak, Alijev je krajem oktobra izostao sa samita Organizacije turskih država u Ankari, na koji je umesto sebe poslao ministra spoljnih poslova.

Tenzije su se nastavile i 21. oktobra, kada je Azerbejdžan zabranio ulazak u zemlju za 31 istaknutu ličnost iz Turske, među kojima su bili političari, novinari i verski predstavnici.

Baku je odluku obrazložio njihovim izjavama i objavama na internetu i društvenim mrežama, za koje tvrdi da ugrožavaju suverenitet, nacionalnu bezbednost i ustavni poredak Azerbejdžana, kao i da sadrže pozive na nasilnu promenu vlasti i podsticanje verske mržnje.

Turkey's President Press Office via AP

Analitičari ocenjuju da spor oko hidžaba predstavlja samo deo širih neslaganja između dve zemlje, koja se odnose na geopolitičke interese i različit odnos prema ulozi religije u društvu.

Stručnjaci ocenjuju da se iza nedavnih sporova nalaze dublji problemi poput osećaja podređenosti Bakua u odnosu na Ankaru kao i različiti pristupi Izraelu i Jermeniji.

Azerbejdžan održava bliske odnose sa Izraelom, koji ga je snabdevao oružjem tokom rata sa Jermenijom 2020. godine.

S druge strane, Erdogan optužuje Izrael za genocid u Gazi i održava veze sa palestinskim pokretima otpora.

Azerbejdžan je 2023. godine, uz podršku Turske, vojnom operacijom uspostavio potpunu kontrolu nad Nagorno-Karabahom.

Istovremeno, Turska radi na normalizaciji odnosa sa Jermenijom, dok su odnosi između Bakua i Jerevana i dalje opterećeni tenzijama.

Uprkos razlikama, analitičari ocenjuju da strateški interesi i dalje predstavljaju ključni oslonac odnosa dve zemlje, posebno u oblasti odbrane i energetike.

Bonus video: