Trampov najteži poraz: Demokrate slave, ali šta podeljeni Vašington znači za Evropu i Ukrajinu?

Demokrate su osvojile oba doma američkog Kongresa. Za Evropu, ključna pitanja ostaju carine i pomoć Ukrajini, sferama u kojima Tramp i dalje drži veći deo moći.

Jedan od najtežih poraza u svojoj političkoj karijeri pretrpeo je Donald Tramp, nakon što su republikanci izgubili kontrolu nad oba doma Kongresa od demokrata na izborima koji su se pretvorili u presudu njegovom predsedničkom mandatu.

Do jutros demokrate su osvojile 25 mesta u Predstavničkom domu, dostigavši brojku od 220, što je za dva više od 218 koliko je potrebno za većinu. U Senatu su preoteli sedam mesta od republikanaca, uključujući i ona u Teksasu, Ohaju, Kanzasu i Mejnu.

Visoke cene su imale presudan uticaj na glasače. Oko dve trećine njih je u izlaznim anketama izjavilo da su Trampove carine nanele štetu ekonomiji.

Predsednik SAD je izjavio da će prihvatiti rezultate, ali je prkosno dodao: "Ne smatram ovo ličnim udarcem".

Takođe je jasno stavio do znanja da će iskoristiti predsedničko pravo veta kako bi blokirao agendu demokrata, objavivši na društvenim mrežama fotografiju crvenog kačketa sa izvezenom rečju "VETO".

Ali, koliko demokratski Kongres zaista može da promeni situaciju za Evropu i globalna tržišta?

Da li će demokratski Kongres ukinuti pretnju carinama za Evropu?

Verovatno ne, jer Trampove carine više ne zavise direktno od Kongresa.

Nakon što je Vrhovni sud u februaru ukinuo njegove vanredne carine, administracija ih je prebacila pod Član 301 američkog zakona o trgovini. Ovaj mehanizam omogućava predsedniku da deluje samostalno, bez glasanja zakonodavaca.

Demokrate mogu da održavaju saslušanja i usporavaju proces potvrđivanja njegovih kadrovskih rešenja, ali mu ovu moć ne mogu lako oduzeti.

Tanjug/AP/Charlie Neibergall, @realDonaldTrump

Džejms Smit, ekonomista za razvijena tržišta u holandskoj banci ING, smatra da bi podeljeni Vašington mogao da natera predsednika da se još više osloni na te mehanizme.

"Baš kao i spoljna politika, trgovina je još jedno ovlašćenje koje predsednik može da sprovodi jednostrano, bez Kongresa", naveo je Smit u analizi pre glasanja. On nije isključio mogućnost uvođenja novih carina usmerenih ka Evropi, što bi, prema njegovim rečima, imalo snažan uticaj na američku inflaciju i politiku Federalnih rezervi (Fed).

Šta će biti sa američkom podrškom Ukrajini?

Demokrate će predsedavati senatskim odborima i odlučivati koji će Trampovi kandidati biti potvrđeni kada novi saziv Kongresa stupi na dužnost u januaru. Mnogi od njih takođe snažno zagovaraju odobravanje novih finansijskih sredstava za Ukrajinu.

Međutim, teži deo je obezbediti da se taj novac zaista i potroši. Tokom protekle dve godine, Bela kuća je uspevala da opstruiše sredstva koja je Kongres već odobrio, zadržavajući ih do kraja fiskalne godine, kada zakonski ističu.

"U praksi, to znači da bi demokratski Kongres mogao zakonski da odobri novac za Ukrajinu ili razvojnu pomoć, ali predsednik to jednostavno možda neće potrošiti", izjavila je Nevada Džoan Li, saradnica Evropskog saveta za spoljne odnose, u svom prošlomesečnom komentaru.

AP/Press Service Of The President Of Ukraine

Njen savet evropskim vladama je da računaju isključivo na onaj novac koji zapravo stigne.

"Evropljani bi trebalo da tretiraju odobrena sredstva kao nameru, a ne kao čvrstu obavezu", istakla je Li.

Kako su reagovala tržišta?

Investitori su vesti dočekali uglavnom mirno.

Evro je porastao za 0,4 odsto na 1,1232 dolara do jutros, dok je dolar oslabio u odnosu na druge velike svetske valute. Zlato je dobilo na vrednosti dva odsto, skočivši na 4.011 dolara za uncu, ponovo probivši granicu od 4.000 dolara, dok je srebro poraslo za 3,4 odsto na 51,49 dolara.

Fjučersi na akcije su bili u blagom padu sa obe strane Atlantika. Fjučersi na S&P 500 su pali za 0,3, a na Nasdaq 100 za 0,4 odsto, dok su fjučersi na Euro Stoxx 50 i nemački DAX pali za oko 0,5 odsto uoči otvaranja berzi.

Američke državne obveznice su zabeležile rast. Prinos na desetogodišnje trezorske zapise pao je za 2,9 baznih poena na 4,94 odsto, prinos na dvogodišnje skliznuo je na 4,61 odsto, a na tridesetogodišnje na 5,32 odsto. Prinos na nemačke desetogodišnje obveznice (Bund) zaključen je u utorak na 3,33 odsto, pre objavljivanja rezultata.

Bitkoin je ostao gotovo nepromenjen na oko 77.700 dolara, dok se naftom tipa Brent trgovalo po ceni od blizu 104 dolara za barel.

Da li je podeljeni Vašington dobar za investitore?

Tržištima se ovakav ishod obično sviđa. Kada se Bela kuća i Kongres ne slažu, usvaja se manje obimnih i radikalnih zakona, što za berze znači manje iznenađenja.

Istorija takođe ide na ruku vlasnicima obveznica. U tri meseca nakon prethodnih izbora na polovini mandata, prinosi na desetogodišnje trezorske zapise padali su u proseku za oko 20 do 25 baznih poena, navodi Luka Bindeli, šef investicione strategije u švajcarskoj privatnoj banci Lombard Odier.

"Smatramo da bi pobeda demokrata bila neutralna do blago pozitivna za fiskalne izglede. Kongres bi mogao da ograniči Trampovu ekspanzivnu agendu, a samim tim i deficit", istakao je Dijego Barnuevo, tržišni analitičar u kompaniji Ebury.

Tanjug/AP

Ipak, Ed Jardeni, predsednik kompanije Yardeni Research znatno je oprezniji.

"Vol Strit tradicionalno pozdravlja političku blokadu jer to smanjuje verovatnoću da Kongres usvoji ekstremne zakone. Ali ovog puta bi moglo biti drugačije", naveo je Jardeni u ponedeljak.

Njegova glavna briga je gornja granica duga - zakonski limit koliko američka vlada može da se zaduži. Podeljeni Vašington će i dalje morati da se dogovori o njenom podizanju, a iscrpljujuća politička borba oko toga mogla bi da gurne troškove zaduživanja nagore. Analitičari očekuju da će ovaj limit postati kritičan problem u nekom trenutku 2027. godine.

Šta je sledeće za evro?

Valutni analitičari sumnjaju da će izbori dugoročno doneti drastične promene. Kada je reč o dolaru, Federalne rezerve (Fed) i dalje imaju veći uticaj od Kongresa.

"Zelena novčanica nastavlja da reaguje prvenstveno na poteze Feda, koji ne bi trebalo da se suoči sa trenutnim i direktnim uticajem rezultata izbora", istakao je Frančesko Pesole, valutni strateg u ING-u.

Evro, sa druge strane, ima sopstvene probleme. Cene energije su i dalje visoke, dobrim delom zbog sukoba sa Iranom, ING očekuje da će inflacija u evrozoni ostati na oko 4 odsto, a investitori traže veće prinose kako bi zadržali francuske državne obveznice.

Novi saziv Kongresa stupa na dužnost u januaru. Do tada, Tramp zadržava republikansku većinu u oba doma, a čak i nakon toga - njegova olovka za veto će i dalje biti spremna na radnom stolu u Ovalnom kabinetu.

Bonus video: