Ljubavna romansa bika Ahila i magarca Patrokla zbunila naučnike: "Ovako nešto još nije zabeleženo u literaturi"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U antičkom mitu, Ahil i Patroklo bili su dvojica grčkih heroja iz Trojanskog rata čija je snažna povezanost, prema nekim tumačenjima, prerasla u ljubavnu vezu. U savremenoj nauci, Ahil je bik, a Patroklo magarac. Njihov nežan odnos između pripadnika različitih vrsta pomogao je naučnicima da steknu nova saznanja o društvenim i seksualnim interakcijama među životinjama.
Istraživači navode da su dva mužjaka više puta viđena kako se fizički zbližavaju, dok se bik povremeno penjao na magarca.
Tim naučnika ističe da su drugi magarci uglavnom pokušavali da izbegnu Ahilovu pažnju i prema njemu pokazivali preteće izraze lica, dok je Patroklo često okretao zadnji deo tela prema Ahilu i nežno ga grickao.
"To je zaista, zaista neobično", rekla je dr Elizabeta Palagi sa Univerziteta u Pizi, koautorka studije. "I prvi put je ovakvo ponašanje zabeleženo u naučnoj literaturi."
Andre da Kruz, doktorand na Univerzitetu u Pizi i jedan od autora rada, rekao je da je veza otkrivena sasvim slučajno dok su istraživači proučavali gelade, majmune iz Etiopije, slične pavijanima.
"Pravili smo kratku pauzu za ručak i u daljini sam primetio nešto što mi je delovalo pomalo čudno", rekao je da Kruz. "Rekao sam kolegama: 'Mislim da sam upravo video bika kako se penje na magarca.' Nisu mi verovali."
U radu objavljenom u časopisu Current Biology, istraživači navode da su bik i magarac pripadali različitim vlasnicima i da su dolazili u međusobni kontakt samo kada su njihova stada, kao deo svakodnevne rutine, koristila isti pašnjak.
Naučnici su posmatrali Ahila i Patrokla tokom četiri dana kada su zajedno pasli na istom području, kao i četiri dana kada je bio prisutan samo jedan od njih, piše Guardian.
Tokom istraživanja tim je zabeležio čak 51 slučaj u kojem se Ahil penjao na Patrokla, ali je primetio i da su se lizanje i trljanje često događali pre, a što je još zanimljivije, i nakon takvih epizoda.
"Umesto da se ove interakcije mogu objasniti isključivo seksualnim uzbuđenjem, čini se da one imaju ulogu u produžavanju društvene interakcije i nakon samog seksualnog čina", napisali su autori.
Uprkos brojnim prilikama, ni Ahil ni Patroklo nisu pokušali da se pare sa pripadnicima sopstvene vrste, bilo muškog ili ženskog pola, iako je Ahil pokazivao ponašanje udvaranja prema pojedinim kravama.
Ranija istraživanja pokazala su da se homoseksualno ponašanje kod životinja verovatno beleži ređe nego što se zaista javlja.
Printskrin/cell.com
Iako retki, postoje i drugi primeri seksualnog ponašanja između različitih vrsta. Zabeležen je slučaj mužjaka japanskog makakija koji je pokušavao da se pari sa ženkama japanskog sika jelena, kao i primer polarne medvedice koja je seksualno uznemiravala kraljevske pingvine i pokazivala nekrofilno ponašanje.
Međutim, Palagi naglašava da ništa ne ukazuje na to da je odnos između magarca i bika uključivao prinudu.
"Naše podatke tumačimo kao poseban odnos", rekla je Palagi i dodala da su se dva mužjaka aktivno tražila.
"Kada bi Ahil prišao nekoj drugoj životinji na visoravni, Patroklo bi mu prilazio i pokušavao da mu odvuče pažnju", navela je ona.
Da Kruz smatra da ponašanje bika nije jednostavno izraz dominacije i da je magarac bio izrazito agresivan prema drugim bikovima osim prema Ahilu.
Palagi ističe da ovaj odnos predstavlja primer seksualne interakcije koja je odvojena od reproduktivne funkcije.
"Kada dve jedinke, bilo iste bilo različite vrste, imaju potrebu da razviju poseban odnos, one jednostavno koriste čitav svoj repertoar ponašanja", rekla je ona.
Prema njenim rečima, nije jasno da li su seksualna i društvena komponenta odnosa između Patrokla i Ahila postojale istovremeno od samog početka ili je jedna proistekla iz druge. Ipak, veza je, kako ocenjuje, donosila korist obema životinjama, ne samo u vidu pažnje već verovatno i međusobne podrške.
Džoš Luk Dejvis, autor knjige "A Little Gay Natural History", rekao je da odnosi između pripadnika različitih vrsta nisu nužno neobični i da rasprostranjenost raznovrsnih oblika ponašanja u životinjskom svetu znači da "verovatno nije toliko iznenađujuće" što se takve pojave ponekad prepliću.
"Ovakva ponašanja svakako vredi beležiti i proučavati", dodao je Dejvis. "Ali upozorio bih na preterano tumačenje njihovog značaja i zabrinut sam zbog mogućnosti da budu pogrešno predstavljena ili zloupotrebljena od strane onih koji homoseksualnost i dalje smatraju 'neprirodnom'."
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)