Omiljena "zanimacija za zube" pomaže u čuvanju pamćenja: Naučnici otkrili neočekivanu korist od jedne namirnice

Nedavna naučna studija ukazuje na to da svakodnevno konzumiranje kikirikija može da pomogne u poboljšanju odgovora mozga na insulin u oblastima povezanim sa pamćenjem kod starijih osoba.

Studija je objavljena u časopisu "Food & Function", a sproveli su je istraživači Medicinskog centra Univerziteta u Mastrihtu u Holandiji, sa ciljem da ispitaju uticaj redovne konzumacije kikirikija na odgovor mozga na insulin tokom starenja.

U eksperimentu je učestvovala 31 zdrava osoba starosti između 60 i 75 godina, piše Euronews.

Učesnici su tokom 16 nedelja svakodnevno jeli 60 grama pečenog kikirikija sa opnom i bez dodatka soli, nakon čega su istraživači rezultate uporedili sa drugim periodom tokom kojeg nisu konzumirali kikiriki.

Poboljšan odgovor mozga na insulin

Rezultati su pokazali poboljšan odgovor određenih oblasti desne hemisfere mozga na insulin, uključujući delove hipokampusa, parahipokampalnog girusa, lingvalnog girusa i zadnjeg cingularnog girusa. Reč je o regijama koje učestvuju u procesima pamćenja i drugim kognitivnim funkcijama.

Da bi izmerili ovaj odgovor, istraživači su učesnicima davali insulin putem nosa, a zatim su pomoću magnetne rezonance zasnovane na obeležavanju arterijske krvi pratili promene u protoku krvi kroz različite regione mozga.

Insulin ima važnu ulogu u nizu moždanih procesa povezanih sa učenjem, pamćenjem i komunikacijom između nervnih ćelija.

Odgovor mozga na ovaj hormon može da postane manje efikasan sa godinama, a ta promena povezuje se sa kognitivnim opadanjem koje prati starenje.

Ipak, istraživači nisu dokazali da konzumiranje kikirikija sprečava kognitivni pad niti da zaustavlja razvoj demencije, već su uočili promene u načinu na koji određene moždane regije reaguju na insulin.

Ovi nalazi nadovezuju se na prethodno istraživanje istog tima o istoj dijetetskoj intervenciji, objavljeno 2025. godine u časopisu "Clinical Nutrition". Tada su rezultati pokazali povećanje ukupnog protoka krvi kroz mozak za 3,6 odsto, kao i poboljšanje verbalnog pamćenja za 5,8 odsto nakon 16 nedelja intervencije.

Istraživači smatraju da bi nutritivni sastav kikirikija mogao da objasni deo ovih efekata, jer ova namirnica sadrži nezasićene masti, vlakna, vitamine, minerale, biološki aktivna biljna jedinjenja i biljne proteine.

Kikiriki je takođe izvor aminokiseline L-arginina, koju organizam koristi za proizvodnju azot-monoksida, jedinjenja koje pomaže u regulaciji funkcija krvnih sudova i koje bi moglo biti povezano sa procesima učenja i pamćenja.

Da li je jedenje kikirikija dovoljno za zaštitu pamćenja?

Za ove nalaze ipak su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo u kojoj meri zabeležene promene u odgovoru mozga na insulin zaista utiču na pamćenje i mentalne sposobnosti.

Eksperiment je bio ograničen na svega 31 osobu, a pokazatelji koje su istraživači pratili nisu dovoljni da bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da kikiriki pruža zaštitu od Alchajmerove bolesti ili drugih oblika demencije.

Sprovođenje studija na većem broju učesnika i njihovo praćenje tokom dužeg vremenskog perioda pomoglo bi da se jasnije utvrdi priroda ove veze i da li potencijalne koristi opstaju tokom vremena.

Bonus video: