Tri navike u srednjim godinama koje mogu da odlože demenciju za čak 13 godina
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Naučnici tvrde da su identifikovali tri zdravstvena pokazatelja u srednjem životnom dobu koja mogu da odlože pojavu demencije za više od jedne decenije.
Prema rezultatima studije, normalan krvni pritisak, odsustvo dijabetesa tipa 2 i nepušenje između 45. i 65. godine povezani su sa gotovo 13 dodatnih godina života bez demencije u proseku.
Istraživanje takođe sugeriše da su žene, bez obzira na broj prisutnih faktora rizika, živele duže bez demencije nego muškarci, kao i da su belci imali više godina života bez demencije od crnaca.
Nalazi su objavljeni u medicinskom časopisu Neurology.
Istraživači sa Univerzitetskog medicinskog centra NJU Langon Helth (NYU Langone Health) analizirali su podatke iz studije "Rizik od ateroskleroze u zajednicama" (Atherosclerosis Risk in Communities - ARIC), koja je započela 1986. godine i pratila Amerikance tokom više decenija, sve do poznog životnog doba, ispitujući faktore vaskularnog rizika u srednjim godinama i pojavu demencije.
U novoj analizi istraživači su proučavali 12.409 osoba prosečne starosti 56 godina koje nisu imale demenciju na početku istraživanja. Učesnici su procenjivani prema tri faktora rizika: povišenom krvnom pritisku, dijabetesu tipa 2 i pušenju. Nakon toga praćeni su oko tri decenije, a prosečno vreme praćenja iznosilo je 26 godina.
Tokom tog perioda, kod 3.008 osoba razvila se demencija, dok je 5.238 ispitanika umrlo, a da prethodno nisu oboleli od ovog stanja.
Unsplash
Povezane vesti
Ispitanici koji nisu imali nijedan od tri faktora rizika živeli su bez razvoja demencije gotovo 13 godina duže od onih koji su imali sva tri faktora.
Studija je pokazala da su osobe koje na početku istraživanja nisu imale dijabetes, nisu imale povišen krvni pritisak i nisu pušile u proseku provele još 30,1 godinu bez demencije, piše Guardian.
S druge strane, osobe sa jednim faktorom rizika imale su u proseku još 26,3 godine života bez demencije, one sa dva faktora 21 godinu, dok su osobe sa sva tri faktora imale nešto više od 17 godina života bez razvoja bolesti.
"Naši nalazi ukazuju na to da ljudi treba aktivno da sprečavaju ove faktore rizika u srednjem životnom dobu kao strategiju za očuvanje zdravlja mozga tokom više od jedne decenije. Nadamo se da će ovi rezultati podstaći ljude da ostave pušenje i da pažljivo prate zdravlje svojih krvnih sudova počev od 45. godine života", rekao je glavni istraživač dr Jozef Koreš, direktor Instituta za optimalno starenje pri NJU Langon centru.
Broj ljudi koji žive sa demencijom širom sveta mogao bi gotovo da se utrostruči i dostigne 153 miliona do 2050. godine. Međutim, stručnjaci veruju da bi skoro polovina slučajeva demencije u svetu mogla da bude sprečena ili odložena.
Prethodna istraživanja ukazivala su na to da bi kontrolisanje 14 promenljivih faktora rizika, počev od detinjstva i tokom čitavog života, moglo da spreči ili odloži čak 45 odsto slučajeva demencije, uprkos tome što ljudi danas žive duže.
Andrew Brookes / ImageSource / Profimedia
Studija NJU Langona navodi da se tri identifikovana faktora rizika "često javljaju u srednjem životnom dobu" i da imaju "dugotrajne efekte na neurodegenerativne procese", što dodatno naglašava značaj njihovog ranog prepoznavanja i lečenja.
Povezane vesti
Dr Džeki Henli, direktorka za finansiranje istraživanja u organizaciji Alzheimer's Research UK, koja nije učestvovala u istraživanju, rekla je da nalazi naglašavaju zašto je toliko važno brinuti o zdravlju srca jednako kao i o zdravlju mozga.
"Umesto da se fokusira samo na verovatnoću razvoja demencije, ova studija postavlja pitanje koje je ljudima zaista važno: koliko dugo možemo očekivati da živimo bez demencije? Ovakav pristup pruža smisleniju sliku o tome kako zdravstveno stanje u srednjem životnom dobu može da utiče na broj godina koje provodimo bez demencije, uz istovremeno uvažavanje činjenice da su povišen krvni pritisak, dijabetes i pušenje povezani ne samo sa većim rizikom od demencije, već i sa većom verovatnoćom prerane smrti usled drugih bolesti", rekla je Henli.
Ona je dodala da bi svi trebalo da preduzmu praktične korake, uključujući redovnu fizičku aktivnost, život bez duvanskog dima i kontrolu bolesti poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa.
"Iako ne postoji siguran način da se demencija u potpunosti spreči, istraživanja, uključujući i ovu studiju, sugerišu da bi rešavanje faktora rizika za loše kardiovaskularno zdravlje moglo da pomogne i u smanjenju rizika od kognitivnog propadanja i demencije", istakla je Henli.
Komentari (0)